Content Management Powered by CuteNews
Misija Republike Srbije pri Evropskoj uniji
| |     français | english  
Naslovna

 
Adresa
Boulevard du Regent 53
1000 BRISEL
BELGIJA
Telefon: +322 / 649-82-42,
Faks:     +322 / 649-08-78
Email: mission.serbia.eu@mfa.rs

Posetite Srbiju
SIEPA

 

   
 
Republika Srbija na putu ka punopravnom članstvu u EU

Republika Srbija na putu ka punopravnom članstvu u EU

 

Fotografski prikazi Srbije: autor Dragoljub Zamurović

  AKTUELNOSTI IZ MISIJE
 
Obraćanje predsednika Vučića nakon sastanka sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se večeras sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslavom Lajčakom, nakon čega je u obraćanju medijima izjavio da od danas imamo potpunu promenu situacije na Zapadnom Balkanu, u našoj zemlji i posebno na Kosovu i Metohiji.

Predsednik Vučić je istakao da je Srbija uvek spremna za dijalog i da je uvek bila spremna, dok neki nisu nikada bili spremni za suštinski dijalog, ali su imali podršku najmoćnijih zapadnih sila. On je rekao da su odluke Prištine u vezi sa srpskim registarskim oznakama i ličnim kartama usmerene na to da se Srbi proteraju sa severa Kosova i Metohije i da se napravi nova Oluja, te dodao da je dat rok za preregistraciju srpskih tablica do kraja septembra, što znači da planiraju opšti napad na sever Kosova najkasnije 1. oktobra.

"Šta je to što ne samo da žele kosovski Albanci, odnosno njihovo rukovodstvo, već su u potpunosti podržani od strane, pre svega, Velike Britanije i Nemačke, ali i ostalih zemalja Kvinte? Reč je o tome da su oni doneli dve odluke u svojim privremenim institucijama. Jedna se tiče uskraćivanja prava ulaska sa ličnim kartama na teritoriju Kosova i Metohije, gde će oni po principu reciprociteta, a doći ćemo do tog principa, da uvode takozvane deklaracijske izveštaje ili papire sa kojima možete da uđete. Doneli su i drugu odluku, koja je, naravno, odluka sa jedinim ciljem da se proteraju Srbi, naročito sa severa Kosova i Metohije, da se napravi jedna nova Oluja, gde će oni u roku od dva meseca voditi kampanju da ubede Srbe da se registruju po takozvanim RKS tablicama, albanskim. Ako ih ne ubede, onda će da otimaju ne samo tablice, već i vozila Srbima“, naveo je predsednik Vučić i dodao da je suština u tome da mi godinama trpimo laži i predstavnika zemalja Kvinte i predstavnika kosovsko-metohijskih Albanaca.
 
„Ja ću vam navesti nekoliko primera. I ne moram da se vraćam u prošlost i da vam govorim o tome kako su nam posle 2000. godine i revolucionarnih promena koje su debelo platili ovde, na teritoriji Republike Srbije, kako su obećavali i govorili da je Kosovo samo demokratsko pitanje, da prvo idu standardi pa tek onda rasprava o statusu. Standardi su bili tako dobri da su spalili desetine naših crkava i manastira, pobili desetine naših ljudi 2004. godine, ali onda su kao nagradu za sve to dobili nezavisno Kosovo 2008. godine. Na stranu sve naše loše odluke i strah našeg rukovodstva da kaže istinu na bilo koji način, jer su se svađali ko će da ostane u svojim foteljama, a ne da pomogne svom narodu. Onda smo imali teške razgovore, kada smo imali užasne odluke Međunarodnog suda pravde zbog naših glupih pitanja, naših grešaka. 2013. godine vraćamo se za sto i dobijamo Briselski sporazum koji niti je bio lak, niti je bio jednostavan za nas. Od tog Briselskog sporazuma sve što je trebalo Srbi da ispune, Srbi su ispunili. Jedinu stvar koju je trebalo oni da ispune, oni je nisu ispunili. I kako je moguće da petorka zapadna ćuti na to što ZSO nije formirana, ali zato kada Srbi okače baner ZSO, onda idu u zatvor. Idete u zatvor zato što reklamirate nešto što je predviđeno međunarodno-pravnim ugovorom kakav je Briselski sporazum, potpisan pod pokroviteljstvom Evropske unije. A onda su rešili da nas maltretiraju sa taksama više godina, da ruše sporazum CEFTA, da ruše sve što su stigli. Onda su rešili da upadaju sedam ili osam puta na sever sa specijalnim jedinicama, iako smo imali dogovor sa NATO da to nemaju pravo da rade i da to nemaju pravo da koriste bez znanja gradonačelnika i bez dogovora sa NATO. Dolazili sa dugim cevima i sa oklopnim vozilima. A onda su se stručnjaci setili da treba dalje da provode teror i onda su počeli da pričaju o reciprocitetu“, naveo je predsednik i istakao da je cilj bio da se pokaže Srbima „da oni ne mogu da imaju Srbiju, nikakvu i ni u kakavom obliku, na teritoriji Kosova i Metohije“ i da se to pravno nasilje nad Srbima nastavlja.
 
„Pri svemu tome, najbrutalnije su činjenice da njih uopšte ne interesuje međunarodno javno pravo. Kad, na primer, govore o Ukrajini, puna su im usta Povelje Ujedinjenih nacija. A kad izgovorite Srbija i Povelja Ujedinjenih nacija, i Rezolucija 1244, mnogi gledaju u daljinu kao da ne razumeju o čemu se radi. Ovo se dešava zato što su oni silni, bahati i arogantni, a mi nemamo nuklearno oružje i nemamo naftu. Zato Srbiji mogu da rade sve što požele. Ili misle da mogu. Ovo vam govorim zato što naš narod, a razgovarao sam sa predstavnicima Srpske liste posle podne, neće više to da trpi. Neće više da trpi upade njihovih jedinica“, preneo je predsednik Vučić i istakao da je jasno da ovde nema ni dijaloga, ni razgovora, ali da će Srbija nastaviti da čuva mir, iako je očigledno da neki drugi to ne žele.

„Kada kažu da je Kosovo za njih nezavisna država, u kom aktu Ujedinjenih nacija to piše? Što imamo dijalog uopšte? Koja je kod vas razlika između separatizma i prava na samoopredeljenje? Kad Albanci nešto traže i kada svi drugi traže, onda je to pravo na samoopredeljenje koje slavite kao demokratsko pravo. Kada Srbi traže bilo šta, to je separatizam i ugrožavanje mira“, zaključio je predsednik Vučić i primetio da je sve što zapadne sile kažu zasnovano na pravu, makar nikakve veze sa pravom nemalo, a sa pravdom još manje.  On je istakao da se već deset godina borimo za kompromisno rešenje, ali da oni deset godina ne pristaju na kompromis.
 
"Mene interesuju oni što diriguju sve ovo. Ja ih molim da svoju bahatost i aroganciju malo spuste, da poštuju prava onih koje su već ubijali. Kao predsednik Srbije vam kažem, mi nemamo više kud. Mi nikakve vojne, ovakve ili onakve akcije nećemo da preduzimamo, ali ih molimo da ne pokušavaju da otimaju imovinu našem narodu i da ne pokušavaju da progone i proteruju naše ljude. To je naša velika molba. Čini mi se da imaju pametnija posla u ovom trenutku, a možda i nemaju. Kad god postavite pitanje: a gde su vam principi, pošto vidimo da je Rusija strašno pogazila međunarodno pravo, pa što bombaradovaste Beograd, a ne napadoste Moskvu? Kad to pitanje postavite, shvatite da principi i vrednosti ne postoje", naveo je predsednik Vučić u svom obraćanju.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

29.06.2022. 


Predsednik Vučić na Samitu EU – Zapadni Balkan

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Briselu, gde je učestvovao na Samitu EU – Zapadni Balkan i imao bilateralne susrete sa zvaničnicima EU i liderima Zapadnog Balkana.

Predsednik Vučić je, nakon Samita, održao zajedničku konferenciju za novinare sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i premijerom Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim i, tom prilikom, istakao da veruje u evropsku budućnost i Srbije i regiona.

"Zajednički ćemo se boriti za tu budućnost, poštujući sebe i verujući da zajedno možemo mnogo toga da uradimo", rekao je predsednik Vučić i istakao da je Srbija danas izrazila veliku podršku otvaranju procesa pregovora EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

"Verujem da naši prijatelji zaslužuju da počne proces pregovora. To nije samo pitanje formalnog zahteva, već nešto što je neophodno, budući da su obe zemlje uradile sve što je traženo od njih, u skladu sa evropskim propisima", dodao je predsednik Vučić. On je naglasio da je Srbija duboko zahvalna zvaničnicima EU što su podržali našu zemlju na putu ka članstvu, te naveo da je u poslednja četiri meseca Srbija povećala trgovinsku razmenu sa EU za više od 30 odsto i da ćemo ove godine dostići cifru od 40 milijardi evra trgovinske razmene.

Predsednik Vučić je istakao da je potrebno da prihvatimo inicijativu predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona o kreiranju nove političke zajednice u Evropi, jer je to jedini način da se naš glas čuje, ali i dobar način da češće čujemo druge. On je potvrdio pisanje hrvatskih medija da je na njega vršen pritisak zbog rusko-ukrajinskog pitanja i da on to ne krije.

"Na osnovu podataka koje sam dobio, u poslednja četiri meseca objavljeno je 2.629 članaka u evropskim medijima o Srbiji, nakon napada Rusije na Ukrajinu, u kojima piše da Srbija ugrožava ceo region Zapadnog Balkana, da ugrožava suverenitet Bosne i Hercegovine, takozvane države Kosovo, kako god već zovete ovu tvorevinu, a ništa se nije desilo. Moje pitanje za sve vas jeste: da li ste ikada čuli izvinjenje od medija zbog ovakvih izmišljotina, koje su oni preneli javnosti, građanima evropskih zemalja? Niste. Mi i ne tražimo pravdu, jer ja nisam ovde da bih opravdao našu poziciju. Mene, kao predsednika, obavezuju zaključci našeg Saveta za nacionalnu bezbednost i zastupam interese srpskog naroda. Moramo da vodimo računa o svom nacionalnom interesu. Duboko sam zahvalan svim ljudima iz Evropske unije koji su želeli da me saslušaju danas", poručio je predsednik i naglasio da je uveren da u regionu, svi zajedno, možemo da rešimo teška pitanja.

"Moram da kažem da je Otvoreni Balkan bila ideja nas trojice, bio je tu Zoran Zaev umesto Dimitra Kovačevskog, ali mi smo došli na tu ideju na koju smo veoma ponosni. Želeli smo da počnemo da vodimo računa sami o sebi, da brinemo o našem regionu, da uradimo nešto dobro za naše građane i da brinemo o svojim susedima. Obećao sam našim evropskim kolegama da ćemo učiniti sve što možemo da dostignemo evropske standarde do decembra ove godine, i onda možda nećemo slaviti, ali verujem da ćemo biti u boljem raspoloženju", zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama je kazao da je danas u Briselu bio istorijski dan, ali u negativnom smislu, te da nije iznenađen, jer nije ni očekivao da će njegova zemlja nešto dobiti. On je dodao da Albanija čeka da dobije status kandidata u EU osam godina.

"Nećemo da čekamo Godoa. Baš mi je žao nekih ljudi koji su juče bili optimistični. Nisam došao sa idejom da će se nešto promeniti. Moramo da se pokrenemo kako bismo oživeli duh Evrope u regionu", naveo je albanski premijer Edi Rama i istakao da "čak ni pandemija i tragični rat, koji se može pretvoriti u svetski, nisu doveli do ujedinjenja". On je izrazio svoje žaljenje zbog situacije u Evropskoj uniji i dodao da se nada da još uvek može da joj se pomogne, te da je ona duboko podeljena.

"Mislim da ćemo sigurno stići u Evropu, nadam se pre narednog veka, ali najkasnije u narednom veku", rekao je premijer Rama i najavio da će Albanija nastaviti da obavlja svoj posao i da će nastaviti sa reformama, jer želi da bude zemlja gde će se ljudi dobro osećati i imati standard kao EU.

Premijer Republike Severne Makedonije Dimitar Kovačevski rekao je da je na Samitu u Briselu izrazio nezadovoljstvo dosadašnjom dinamikom evrointegracija, naglašavajući da Severna Makedonija već 18 godina čeka na otpočinjanje pregovora.

"Istorijska pitanja ne mogu biti uslov pregovora. Vreme je da EU ispuni svoja obećanja pre nego što dâ nova", naveo je premijer Severne Makedonije i zatražio uveravanja EU da Bugarska neće iznositi nove uslove. On je ocenio da je to što se danas dešava ozbiljan problem i ozbiljan udar na kredibilitet EU, te da se gubi dragoceno vreme koje baš i nije na raspolaganju.

"Ovakva uslovljavanja su neprihvatljiva za naš narod. Uvek stavljamo strateške interese zemlje na prvo mesto. Severna Makedonija, Albanija i Srbija će, u međuvremenu, nastaviti da evropeizuju svoja društva i šire saradnju kroz inicijativu Otvoreni Balkan, koja nije zamena za članstvo u EU", poručio je premijer Kovačevski i naglasio da se ne sme dozvoliti "da bilateralna pitanja postanu multilateralni problem".

Predsednik Vučić sastao se danas u Briselu sa predsednikom Republike Francuske Emanuleom Makronom, sa kojim je razmenio mišljenja o najbitnijim regionalnim i globalnim temama. On se, na marginama Samita EU – Zapadni Balkan, sastao i sa saveznim kancelarom Republike Austrije Karlom Nehamerom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima dveju zemalja, geopolitičkoj situaciji i evropskom putu Srbije, kao i punoj podršci Republike Austrije na tom putu.

Izvor / Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

23.06.2022. 
 


Predsednik Vučić učestvovao na GLOBSEC 2022 Forumu

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na panelu „Evropska unija i Srbija: Strateško partnerstvo za budućnost" u okviru GLOBSEC 2022 Foruma, koji se održava u Bratislavi, i tom prilikom se sastao sa evropskim zvaničnicima.

Predsednik Vučić sastao se u Bratislavi sa potpredsednikom Evropske komisije za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Marošem Šefčovičem, sa kojim je razgovarao o fleksibilnosti i održivosti energetskih sistema u aktuelnoj situaciji, o upravljanju sirovinama iz Srbije unutar EU, kao i zajedničkim projektima na kojima Srbija treba da radi zajedno sa EU.

Predsednik se sastao i sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, sa kojim se saglasio da je regionalna saradnja, uz očuvanje mira i stabilnosti, jedini pravi put za napredak zemalja Zapadnog Balkana, kao i da ispunjavanje obaveza iz Briselskog sporazuma i dalje ostaje ključna poruka za svaki dalji razgovor. Predsednik Vučić je istakao punu posvećenost Republike Srbije nastavku konstruktivnog dijaloga sa Prištinom i nastojanjima da se dođe do kompromisnog rešenja u cilju stvaranja boljih odnosa između Srba i Albanaca.
 
Predsednik Vučić je, učestvujući na panelu posvećenom odnosu EU i Srbije, istakao da je prioritet Srbije članstvo u Uniji, te da naša zemlja radi na diverzifikaciji snabdevanja gasom.

„Uvek smo bili stopostotno zavisni od ruskog gasa. Ima i drugih zemalja EU koje su u istom položaju. Mi radimo na diverzifikaciji našeg snabdevanja“, naveo je predsednik Vučić i naglasio da je važno da se izgradi gasni interkonektor između Bugarske i Srbije, kao i Severne Makedonije i Srbije.

„Tek tada možemo da diverzifikujemo snabdevanje. To će nam pružiti mogućnost da dobijamo i drugi gas. Moramo da preživimo i delujemo racionalno“, objasnio je predsednik i izrazio nadu da će Bugarska uspeti da dobije dovoljno tečnog naftnog gasa, kao što je obećano iz Vašingtona, ali je izneo i određenu sumnju da će to biti moguće.
 
„Nema sumnje da tu nema dovoljno gasa za nas. Pre šest godina sam išao u Baku i razgovarao sa predsednikom Azerbejdžana, ali oni nisu mogli da nam obezbede dovoljne količine. Sada trošimo tri puta više nego ranije, a potrošnja stalno raste“, rekao je predsednik Vučić. On je ponovio da je glavni strateški cilj Srbije da postane članica EU, ali i naglasio da na tom putu postoje specifična pitanja koje Srbija treba da reši, među kojima je i Kosovo i Metohija, pitanje na koje Beograd gleda drugačije od pojedinih članica EU.

Presednik je, odgovarajući na pitanje o izborima u Srbiji, uticaju odnosa Srbije i Rusije i ukrajinske krize na njihov ishod, ali i zašto je Beograd i dalje saveznik Moskve, rekao da mu takvo pitanje pruža priliku da kaže istinu.

"Mislim da su građani na izborima govorili kako su želeli", istakao je predsednik Vučić i konstatovao da njegova stranka jeste ostvarila lošiji rezultat nego na prethodnim izborima, ali i naglasio da je prva sledeća snaga osvojila oko 13 odsto glasova, dok su desno orijentisane stranke dobile veliku podršku, upravo zbog rusko-ukrajinskog sukoba. On je ponovio da je Srbija reagovala na odgovoran način po pitanju krize u Ukrajini, a da je mnogo glasača bilo ljuto jer je zemlja u Generalnoj skupštini UN glasala protiv ruske agresije na Ukrajinu, ne zato što Srbi imaju nešto protiv Ukrajinaca, naprotiv, već zato što se jasno sećaju šta se Srbiji desilo 1999.godine.
 
"Tada je Srbija bombardovana od strane devetnaest NATO zemalja i nije se vodilo računa o njenom teritorijalnom integritetu. Danas o tome slušamo svaki dan, ali tada se o teritorijalnom integritetu Srbije nije vodilo računa. Izvinite što sam otvoren", rekao je predsednik Vučić i dodao da Srbija i Rusija imaju tradicionalno dobre odnose, koje nije uvek lako objasniti, ali da istovremeno treba da delujemo pragmatično, da idemo ka EU, što je, kako je naveo, i naglasio u svojim obraćanjima. On je istakao da se mora razumeti politička situacija, jer je Srbija uvek imala podršku Rusije i Kine po pitanju Kosova i Metohije i ne želi da izgubi tu vrstu podrške.

"Politički i pravno gledano, ponašamo se principijelno, jer Srbija je uvek na strani ukrajinskog teritorijalnog integriteta, ali pitam ponovo, zašto danas svi koji su glasni u očuvanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, nisu to činili i 1999. godine", upitao je predsednik i naglasio da je Srbija uvek pomagala, donirala novac, medicinsku pomoć, skoro tri miliona evra, uz humanitarnu pomoć, te najavio da će sutra posetiti ukrajinske izbeglice u Srbiji, blizu Vranja, kojima država mnogo pomaže.

„Nećemo biti deo rata u Ukrajini, jer to ne želimo“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da nam je potreban mir, što je pre moguće. On je primetio da neki ne očekuju totalnu pobedu Ukrajine, već totalni poraz druge strane, što je velika razlika.

"Ne verujem u totalnu pobedu i totalni poraz, treba nam mir. U miru možete da porazite druge mnogo lakše nego vojno. Možemo da razgovaramo, filozofski, kad hiljade ljudi gine na dnevnoj osnovi. Verujem da nam je mir neophodan što pre, a onda rešavajte probleme u narednih 20 ili 50 godina. Jedan dan znači mnogo, to je hiljadu preživelih", istakao je predsednik Srbije.

Govoreći o predstojećem samitu EU-Zapadni Balkan, koji se održava 23. juna, predsednik Vučić je rekao da ne očekuje da će biti donete značajne odluke u vezi sa ubrzanjem evropskih integracija i poručio da zemlje članice EU i Brisel treba da pokažu odlučnost i kažu da li zaista računaju na zemlje sa Zapadnog Balkana ili ne.

Predsednik Vučić imao je danas i odvojen susret sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom, sa kojim je imao konstruktivnu razmenu mišljenja o evropskom putu Srbije, aktuelnoj situaciji i regionalnim pitanjima, i, tom prilikom, istakao spremnost i volju da sasluša sve argumentovane predloge koji bi ubrzali proces pregovora o članstvu, što je u skladu sa strateškim izborom Srbije za pristupanje Evropskoj uniji.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

02.06.2022. 
 





Sve vesti

 

Ministarstvo spoljnih poslova
Dnevne vesti 
Saopštenja 
Foto galerija 


Narodna skupština

Predsednik Republike Srbije

Vlada Srbije

Ministarstvo spoljnih poslova