Pregovori o članstvu u Evropskoj uniji za svaku zemlju su imali svoje specifičnosti, ali su ulaskom u evropsku porodicu sve one sticale pozitivne društveno-ekonomske promene, poručeno je na današnjem skupu “Deset godina u EU: Litvanska postignuća u procesu EU integracija”. Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da je jedini pravi cilj za Srbiju da postane kvalitetan i funkcionalan deo EU i pozvala njene članice da podrže proširenje Unije. “Zemlje članice EU treba da podrže proširenje, jer principi i vrednosti za koje se ona zalaže doprinose stabilnosti, ne samo regiona Zapadnog Balkana, već i cele Evrope”, istakla je Joksimović na skupu koji je organizovala ambasada Litvanije u Budimpešti povodom obeležavanja decenije velikog proširenja EU na 10 novih članica. Joksimović je navela da treba imati razumevanja za to što neke članice EU nisu stavile proširenje na prvo mesto s obzirom na eknomsku krizu pre svega, ali je napomenula koristi koje donosi njeno dalje proširenje. “To su ciljevi koje je i nova Vlada Srbije postavila ispred sebe, a tiču se visokog nivoa produktivnosti, borbe protiv siromaštva, ekonomije zasnovane na obrazovanju, očuvanju životne sredine”, ukazala je ministarka i dodala da je za Srbiju izazov da zauzme “čistu i održivu poziciju” u tom promenljivom balansu EU i da istovremeno napravi put prilagođavanja politici Brisela. Govoreći o velikom proširenju EU od 2004. godine, Joksimović je ocenila da je to bio veliki uspeh koji je opravdao očekivanja zemalja koje su postale njene članice, ali i očekivanja zemalja kao što je Srbija. Šef delegacije EU u Beogradu Majkl Devenport izrazio je uverenje da će Srbija “u okviru razumnog vremenskog roka” ispuniti cilj o pristupanju EU, kao i da se ponuda za članstvo nalazi pred našom zemljom, da je na njoj da “iz procesa pristupanja izvuče brojne koristi”. Govoreći o prednostima članstva u EU, Devenport je rekao da je iskustvo Litvanije “priča o uspehu, i to na više planova – ekonomskom, socijalnom, društvenom”, a uz to zemlja će sledeće godine verovatno ući u evrozonu. Bivši šef litvanske diplomatije Antanas Valionis nadovezao se da priključenje predstavlja kvalitativan skok za svaku zemlju, pa i za njegovu, i da isto očekuje da bude slučaj sa Srbijom. “Evropa je vama potrebna i Srbija je potrebna Evropi i znajte da imate puno prijatelja u EU“, rekao je Valionis i izrazio uverenje da će nova vlada Srbije preduzeti sve neophodne korake na evropskom putu. Istakavši da svaka zemlja kanidadat ima svoj put ka EU, kao i da se s godinama elementi pregovaranja uvećavaju, Valionis je poručio da su u njoj fundamentalne vrednosti ostale iste. “Danas je fokus u pregovaranju vladavina prava, a EU se stalno menja, uvodeći kandidatima nove obaveze”, rekao je Valionis i dodao da sve reforme uslovljene pregovorima donose zemlji modernizaciju i veću konkurentnost na tržištu. U tom kontekstu on je podsetio da je njegova zemlja morala da učini neke ustupke, uključujući i zatvaranje nuklearke u Litvaniji. Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović poručio je da Srbija u poređenju sa drugim zemaljama kandidatima ima zavidne institucionalne kapacitete, ali je priznao da možda ni oni nisu dovoljni za pregovore koji nas čekaju. On je istakao da je za process pregovora neophodna koordinacija iz “centra vlade”, poručujući da su upravo takve države bile i najbolje pripremljene za pregovaranje. “Na nama je da menjamo naše društvo i osavremenjujemo državu”, zaključio je Majstorović.