Na šestom sastanku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije u Briselu potvrđena je EU perspektiva Srbije, pohvaljen napredak zemlje u reformskom procesu i izneti prioriteti rada u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Delegaciju EU na sastanku prevodio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednik Evropske komisije Žozep Borel i komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Oliver Varheji, dok su delegaciju Srbije predvodile predsednica Vlade Ana Brnabić i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

U zajedničkom saopštenju EU i Srbije, objavljenom nakon sastanka Saveta, ponovljena je posvećenost evropskoj perspektivi Srbije, pozdravljeno otvaranje Klastera 4 u decembru 2021. godine, kao i ambicija Srbije da otvori nove klastere, a na osnovu daljeg napretka u primeni reformi u zemlji.

U skladu sa poboljšanom metodologijom proširenja, Srbija treba da se fokusira na temeljne reforme. Napredak u poglavljima iz oblasti vladavine prava i osnovnih prava, kao i o normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom* i dalje je od suštinskog značaja i odrediće tempo pristupanja u celini.

U Srbiji je primećen napredak u oblasti vladavine prava, a dogovoreno je da zemlja nastavi reforme, posebno u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija i procesuiranja ratnih zločina pred domaćim sudovima.

Učesnici su se složili oko važnosti pravilnog funkcionisanja demokratskih institucija i jačanja sveukupnog poverenja u izborne procese kao suštinskog za demokratiju i vladavinu prava.

Tokom Saveta za stabilizaciju i pridruživanje pozdravljeni su rezultati referenduma o ustavnim amandmanima u Srbiji i razmotreni dalji koraci u reformi vladavine prava u zemlji, a u skladu sa EU standardima.

Učesnici Saveta su se složili da je potrebno da se Srbija konstruktivno angažuje u dijalogu Beograda i Prištine i da u dobroj veri i u duhu kompromisa radi na postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma koji bi trebalo da reši ključna otvorena pitanja između dve strane i doprinese regionalnoj stabilnosti.

To je ključno kako bi Srbija i Kosovo* mogli da napreduju po evropskim putevima. Učesnici su ponovili svoja snažna očekivanja da će se svi već postignuti sporazumi u potpunosti poštovati i sprovoditi, sa fokusom na uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

Izraženo je i žaljenje zbog konstatacije da vlasti u Prištini nisu dozvolili održavanje referenduma o ustavnim amandmanima, za razliku od prakse u prošlosti.

Na Savetu za stabilizaciju i pridruživenje pozdravljeno je i aktivno učešće i doprinos Srbije zajedničkim evropskim vojnim misijama i operacijama, kao i pripreme Srbije za učešće u civilnim misijama EU.

Posebno je naglašeno da je stopa usklađenosti Srbije sa spoljnopolitičkim odlukama EU porasla u 2021. godini, a učesnici su se složili da je potrebno da Srbija dodatno pojača napore u progresivnom usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

U zajedničkom saopštenju EU i Srbije naglašena je i potreba za smislenom regionalnom saradnjom i dobrosusedskim odnosima na Zapadnom Balkanu, uključujući i rešavanje ratnih zločina.

Učesnici su se složili i oko važnosti primene Zelene agende u Srbiji, sa fokusom na planovima za energetiku i borbu protiv klimatskih promena.

Takođe, podržano je i pokretanje Zajedničkog regionalnog tržišta na Zapadnom Balkanu i zaključeno da će se samo uz inkluzivnu regionalnu saradnju u potpunosti iskoristiti potencijali evropskog Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs/Tanjug