Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je danas na skupu posvećenom stanju u Uniji, koji se održava u Firenci, da je strateški cilj i prioritet naše zemlje članstvo u Evropskoj uniji, dodajući da je to slučaj i sa celim regionom Zapadnog Balkana.

Brnabić je na panelu „Kriza i promene – Evropska perspektiva Zapadnog Balkana“, na kojem su učestvovali i specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg, istakla da što pre uđemo u EU, to bolje.

Ona je izrazila nadu da će rat na istoku Evrope, u Ukrajini, vratiti proces proširenja u fokus, te da će članice Unije koje su se tome protivile promeniti mišljenje i shvatiti da je to prioritet za sve, primetivši da ulazak Zapadnog Balkana u EU i nije proširenje, već „obuhvatanje”, jer je ovaj region okružen državama članicama Unije.

Želimo da Zapadni Balkan postane član Unije i da to uradimo brzo. Srbija je uložila mnogo vremena i energije da sprovede  reforme kako bi postala članica EU, a taj reformski proces je u interesu građana, naglasila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje moderatora panela Miroslava Lajčaka da li su nova dešavanja u Uniji za Srbiju i region izazov ili prilika, rekla da se nada da su zapravo prilika, jer je uvek optimista, dodajući da sve zemlje članice EU, Evropska komisija, evropske institucije, mogu da vide koliko Srbija naporno radi kako bi postala članica Unije.

Zapadni Balkan, kako je ukazala, ne bi trebalo da bude zapostavljen i da se vrata otvore nekom drugom, bez obzira na političku situaciju, jer bi to, kako je ocenila, bila velika greška i ne bi bilo fer.

Ne mogu da zamislim da neko postane član EU pre Zapadnog Balkana, naglasila je predsednica Vlade i dodala da je članstvo u EU uvek politička odluka za koju stepen sprovedenih reformi nije presudan, i kao primer navela da su odluke o članstvu Bugarske, Rumunije i Hrvatske bile političke.

Prema njenim rečima, ukoliko pogledate Srbiju, prosečnu platu, javni dug, fiskalnu stabilnost, nivo nezaposlenosti i infrastrukturu, po svim tim parametrima Srbija je spremna za članstvo.

Brnabić je rekla da razume Uniju kada poručuje da ne želi uvezene probleme, ali i istakla da bi svako otvoreno pitanje u regionu Zapadnog Balkana bilo lakše i brže rešeno da smo deo Evropske unije.

Ona je napomenula da je Austrija jedna od glavnih i najglasnijih zemalja koja podržava proces proširenja i uvek je iskreno pružala podršku otvaranju poglavlja i klastera.

Evropska unija je mirovni projekat i želimo da budemo deo toga, ponovila je premijerka i ukazala na to da EU ne može stalno da odlaže neke odluke, navodeći primer Severne Makedonije koja je promenila ime, a još nije otvorila pregovore.

Istovremeno, predsednica Vlade je dodala da Beograd nema ništa protiv vizne liberalizacije za Prištinu, jer će tako i otvorena pitanja možda biti lakše rešena, budući da dijalog sada ne ide u pravom smeru i pravo je pitanje imamo li uopšte dijalog.

Ona je poručila da je pored evrointegracija, druga ključna stvar za Srbiju regionalna stabilnost i saradnja, i, ilustrujući značaj saradnje sa Unijom i regionom, navela da 65 odsto izvoza Srbije ide na tržište EU, a 17 u region.

Prema njenim rečima, to je 82 odsto svega što Srbija izvozi, a govori o tome koliko nam je bitna Unija i koliko nam je važan region.

Brnabić ukazala i na značaj regionalne inicijative „Otvoreni Balkan”, koju čine Srbija, Albanija i Severna Makedonija, podvukavši da je otvoren poziv i drugima iz regiona da se pridruže.

Premijerka je, u obraćanju novinarima nakon skupa u Firenci, prenela da je razgovarala i sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom o dijalogu Beograda i Prištine, proširenju Unije, kao i o situaciji u Ukrajini.

Razgovarali smo o dijalogu Beograda i Prištine, tu nemamo preterano dobre vesti, ali dajemo sve od sebe i uvek šaljemo istu poruku – da su nam najvažniji mir i stabilnost, prenela je ona.

Brnabić je poručila da su regionalni mir, stabilnost, povezivanje i saradnja ono što će svima omogućiti prostor za dalji ekonomski razvoj u sadašnjim izuzetno teškim vremenima, posebno za evropski kontinent.

Takođe, kako je dodala, na sastanku je bilo reči i o situaciji i Ukrajini, kao i o agendi proširenja EU.

Ona je ponovila da se sve češće postavlja pitanje da li rat na istoku Evrope treba da znači da Evropa donese političku odluku da zemlje poput Srbije ili Crne Gore, koje su prilično napredovale u tom procesu, treba što pre da postanu članice ili će se nastaviti „birokratski proces”, koji podrazumeva rad na reformama i klasterima.

Predsednica Vlade je u Firenci razgovarala i sa predsednikom Evropskog univerzitetskog instituta, koji je organizovao događaj u Firenci, o priključivanju Srbije tom institutu.

To je važan i uticajan institut koji prima u članstvo samo države članice Unije, ali ćemo raditi na tome da imamo direktniju saradnju, što će nam pomoći i u daljoj reformi javne uprave i diplomatskim aktivnostima, koje su važne u ovom trenutku, zaključila je Brnabić.

Beograd/Firenca, 6. maj 2022.