У Бриселу је 5. марта 2024. године одржан састанак Пододбора за унутрашње тржиште и конкуренцију ЕУ – Србија. У име ЕК, састанку је председавао Мајкл Милер, шеф Одсека за Црну Гору и Србију у Генералном директорату ЕК за суседство и преговоре о проширењу (DG NEAR), а присуствовали су и други представници ЕК. Са наше стране, састанку је председавао Жарко Малиновић, в.д. помоћникa министра за трговину, услуге и политику конкуренције у Министарству унутрашње и спољне трговине, а присуствовали су и други представници овог министарства, као и Министарства за европске интеграције, Министарства финансија и Мисије Републике Србије при ЕУ. Састанак је одржан у хибридном формату, те су путем видео-конференције учествовали и бројни представници других институција Републике Србије, попут Министарства здравља, Министарства привреде, НБС и других институција.
На састанку се разговарало o релевантним темама за унутрашње тржиште и конкуренцију, као и о нивоу усклађености прописа Републике Србије са правом Европске уније. Ове области имају изузетан значај и за спровођење новог Плана раста за Западни Балкан, јер су фокус убрзане интеграције региона и Србије у Јединствено тржиште ЕУ.

У Бриселу је 7. фебруара 2024. године одржан састанак Пододбора за истраживање, иновације, информационо друштво и социјалну политику ЕУ – Србија. У име ЕК, састанку је председавао Мајкл Милер, шеф Одсека за Црну Гору и Србију у Генералном директорату ЕК за суседство и преговоре о проширењу (ДГ НЕАР), а присуствовали су и други представници ЕК. Са наше стране, састанку је председавала Драгана Савић, Шеф Одсека за међународну сарадњу и европске интеграције у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а присуствовали су и представници Министарства за европске интеграције, као и Мисије Републике Србије при ЕУ. Састанак је одржан у хибридном формату, те су преко видеоконференције учествовали и бројни представници институција Републиике Србије, попут Министарства унутрашње и спољне трговине, Министарство информисања и телекомуникација, Министарства науке, технолошког развоја и иновација, РАТЕЛ-а, РЕМ-а и др.
На састанку се разговарало о информационом друштву и дигиталној агенди, електронским комуникацијама, аудио-визуелним медијима, кретању радника и социјалној сарадњи, реформи система образовања, стручног усавршавања и обуке, сарадњи у области омладине и спорта, истраживању и науци, програму „Хоризонт Европа“ и др. 

Студенти Центра за Пан-европске студије из Влотна, (Северна Рајна - Вестфалија) посетили су 2. фебруара ове године Мисију Републике Србије при Европској унији у Бриселу.
У отвореном разговору, отправник послова Мисије Републике Србије при Европској унији Данијел Апостоловић упознао је госте са делокругом рада и најзначајнијим дипломатским активностима које Мисија предузима у свом свакодневном раду у оквиру  приступних преговора Републике Србије са ЕУ.
Током разговора, размењена су мишљења о питањима од значаја за међународне односе у контексту будућих односа у Европској унији, положаја и улоге Немачке, регионалним и другим темама од значаја за политику проширења ЕУ.

04.10.2022. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Emanueleom Žiofreom, sa kojim je razgovarao o odnosima sa EU, predstojećem Samitu u Pragu, modalitetima jačanja saradnje u oblastima od obostranog interesa, poput energetske bezbednosti, usklađivanja vizne politike sa EU u cilju borbe protiv ilegalnih migracija, kao i o saradnji na velikim infrastrukturnim projektima.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija posvećeno radi na realizaciji ciljeva koji su u skladu sa njenom evropskom orijentacijom, poput snažnog ekonomskog napretka i očuvanja mira i stabilnosti u regionu kroz inicijative povezivanja, čime je pokazala da je ozbiljan, odgovoran i pouzdan partner Unije.

U tom kontekstu, sagovornici su razmenili mišljenja i o predstojećem Samitu u Pragu na kojem će se raspravljati o inicijativi za uspostavljanje evropske političke zajednice kao platforme za dijalog postojećih članica EU i onih država koje tome teže.

Ambasador Žiofre je ponovio preovlađujući stav Brisela kada je u pitanju usklađivanje spoljne politike Srbije sa agendom EU i uvođenjem sankcija Ruskoj Federaciji i izrazio spremnost za saradnju sa našom zemljom u pogledu rešavanja otvorenih pitanja, koja su od ključnog značaja za dalji napredak Srbije na putu evrointegracija.

Predsednik je ponovio zahvalnost Evropskoj komisiji na podršci u izgradnji energetske infrastrukture, što je za Srbiju od izuzetnog značaja, dodavši da je naša zemlja maksimalno angažovana na projektima diversifikacije energetskih izvora i puteva snabdevanja.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs 

Beograd, 30. septembar 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom i članom Delegacije Odbora Evropskog parlamenta za stabilizaciju i pridruživanje EU Matjažom Nemecom o evropskim integracijama Srbije, reformama u oblasti vladavine prava, parlamentarnoj saradnji, ali i aktuelnoj globalnoj  situaciji.

Brnabić je ocenila da Srbija čvrsto stoji na evropskom putu, kao i da je strateško opredeljenje Vlade koja će biti formirana, snažan nastavak reformi u oblasti vladavine prava, a koje su u temeljnom interesu naših građana.

Premijerka je podsetila na to da je takvo opredeljenje demonstrirano tokom mandata odlazeće Vlade.

U prethodnom periodu implementirane su preporuke ODIHR-a kada je u pitanju unapređenje izbornog procesa, kao i veliki broj preporuka Radnog tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO) u oblasti borbe protiv korupcije.
Ovi rezultati, zajedno sa izmenama Ustava u oblasti pravosuđa, pokazuju koliko je naša zemlja kredibilan partner koji ispunjava reformske korake na svom evropskom putu.

Ono što izostaje, kako je objasnila Brnabić, je adekvatna valorizacija učinjenog i nedostatak pozitivnih signala Evropske unije za proces proširenja, kako za Srbiju, tako i za Zapadni Balkan.

Umesto toga, kako je napomenula, iz Brisela uglavnom čujemo kritike i stalno nove zahteve.

Predstavnici Evropskog parlamenta istakli su da, bez obzira na trenutne teške okolnosti sa kojima se suočava Evropska unija, postoji jasno opredeljenje da Srbija bude deo Unije i da je neophodan zajednički rad na mnogim poljima, kako bi ovaj proces bio ubrzan.

Oni su ocenili da su stvoreni uslovi za čvršću parlamentarnu saradnju u okviru procesa Međupartijskog dijaloga.
Brnabić je ponovila da će Srbija ostati opredeljena evropskom putu i vrednostima, u skladu sa interesima naše države i građana i našim nacionalnim interesima.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

 

30. septembar 2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predstavnicima Evropskog parlamenta u međustranačkom dijalogu, izvestiocem EP za Srbiju Vladimirom Bilčikom i članom Delegacije Odbora EP za stabilizaciju i pridruživanje Evropskoj uniji Matjažom Nemecom, sa kojima je razgovarao o situaciji u regionu i drugim aktuelnim pitanjima.

Tema razgovora predsednika Vučića i predstavnika EP bila je i posvećenosti Srbije evropskom putu i pravac u kojem će ići politika naše zemlje po pitanju usklađivanja sa evropskom politikom.
 
Predsednik Vučić je još jednom ponovio dobro poznatu poziciju Srbije i istakao da naša zemlja ostaje na evropskom putu, ali kao nezavisna i suverena zemlja koja sama donosi odluke koje se tiču njenih državnih i nacionalnih interesa.
 
Predstavnici EP su izrazili spremnost da nastave proces međustranačkog dijaloga sa Narodnom skupštinom Republike Srbije. Takođe, još jednom su ponovili zahtev da Srbija uvede sankcije Ruskoj Federaciji, kao i veću usaglašenost naše zemlje sa politikom EU iz oblasti ljudskih prava i migrantskih kretanja.
 
Predsednik Srbije je na nedvosmislen način objasnio poziciju naše zemlje po svim pomenutim pitanjima.
 
Izvor/Foto: www.predsednik.rs

 

24. septembar 2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u Njujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane.

Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Kongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma.

"Kada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN.

"Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković.

Kako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN.

"Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti. Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane.

"Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnosti potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

22. septembar 2022.

„Poštovani predsedniče Generalne skupštine,
 
Uvaženi generalni sekretare,
 
Ekselencije,
 
Dame i gospodo,
 
Izuzetna mi je čast da vam se obratim u ime Republike Srbije.
 
Ne zamerite, zbog ograničenog vremena, danas ću preskočiti teret formalnosti, kurtoazna obraćanja, pozdravljanje pristutnih i odsutnih i govoriti direktno o suštini onoga zbog čega smo se sastali.
 
Ja sam ovde po ko zna koji put. Težina trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve što danas ovde radimo deluje, najblaže rečeno, impotentno i bledo. Naše reči odzvanjaju šuplje i prazno spram stvarnosti sa kojom smo suočeni. A ta stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana. Za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva.
 
Svedoci smo da doba u kojem živimo odlikuje usložnjavanje globalne geopolitičke situacije. Naša generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja Ujedinjenih nacija. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene međunarodnu bezbednosnu arhitekturu i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako složena vremena, zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija.
 
Želim da zato, precizno i jasno iznesem pred Vas viđenje o pet ključnih izazova sa kojima smo danas suočeni:
 
1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti;
 
2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama;
 
3. Energetska bezbednost u uslovima globalne krize;
 
4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju;
 
5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja;
 
Aktuelni globalni uslovi sve češće nas opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu. Ovo načelo danas je važnije više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih nacija u kojoj se poziva da budemo tolerantni i da zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava.
 
Tačka 2: Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije;
 
Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujići, naravno, i teritorijalni integiret Ukrajine. Na taj način, ponašali smo se odgovorno, ozbiljno u ovom visokom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od drugog svetskog rata. Ali istina, da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi, i to Srbije, koja nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju, se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od vas daju međunarodno priznanje i legitimitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje.
 
Podsetiću vas - Srbija nije nogom kročila na tuđu teritoriju, nikada, niti ugrozila teritorijalni integritet ma koje suverene države, da bi bilo ko protiv nje intervenisao ili proveo agresiju, onako kako je to učinjeno 1999. godine. To ipak nije sprečilo 19 najbogatijih NATO zemalja da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje, Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244.
 
Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Kinga - nepravda učinjena bilo gde je ujedno i pretnja pravdi svuda. Ove reči stoje kao podsećanje, ali i opomena svima nama.
 
Bez obzira na to što još uvek i sami osećamo posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, mi od temeljnih principa Ujedinjenih nacija ne odustajemo. Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu.
 
Ekselencije,
 
Posebnu zahvalnost dugujemo svim onim državama članicama Ujedinjenih nacija, a one u ovom trenutku čine većinu u ovoj Skupštini, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Kosova i Metohije. Dodatno ohrabruje što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti, jer je od posebnog značaja da ostanemo verni osnovnim principima utkanim u Povelju Ujedinjenih nacija, poput načela nepovredivosti granica.
 
Republika Srbija i ja, kao njen predsednik, veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragamo za kompromisom u vezi sa Kosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je težak proces, on traje već duže od deset godina, ali mi ne vidimo alternativu. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Nadam se da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira,  kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance i za ceo region. Sve druge opcije smo već istrošili i, bar što se tiče Srbije, ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića. Region Balkana ne može da podnese još jedan sukob. Ja se uzdam da ćemo u tom naporu imati dobru volju i razumevanje naših međunarodnih partnera, zato što i oni dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i da nisu radile za budućnost našeg regiona i svetskog mira. Beograd ovaj proces vodi u veoma kompleksnim okolnostima u kojima je prisutan hibridni rat i prljava kampanja u delu međunarodne javnosti protiv naše zemlje na različitim poljima. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije. Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu - da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum, teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i integritet Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine.
 
Mi smo, sa druge strane, uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi. To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva.
 
Bilo je potrebno samo da trezveno i pragmatično razgovaramo o našoj budućnosti, a ne o našoj prošlosti. Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine implementiraju projekat Otvoreni Balkan koji ima jasnu viziju– otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta.  Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou.
 
Imali smo za to i inspiraciju u rečima jednog od najvećih diplomata u istoriji i velikog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Daga Hamaršelda da ova organizacija nije kreirana da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla.
 
Dame i gospodo,
 
Tek što smo suzbili globalnu pandemiju, već smo se suočili sa novim izazovima kakve u ovom veku nismo očekivali. Dok kao čovečanstvo, korak po korak, ubrzano napredujemo na tehnološkom planu, pred nama su se pojavili egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju, ali i poremećaja u lancu snabdevanja osnovnim životnim namirnicama. Solidarnost koja je bila neophodna u borbi protiv pandemije, u još većoj meri je potrebna danas kada su ugrožene osnovne potrebe ljudi za hranom i energentima.
 
Republika Srbija svoju energetsku bezbednost posmatra kao neodvojivi deo nacionalne sigurnosti i kao ključni preduslov za nastavak ekonomskog razvoja i napretka naše zemlje. Nastojimo da obezbedimo kontinuitet snabdevanja energentima, ali delimo zabrinutost zbog aktuelnih geopolitičkih izazova koji ugrožavaju svetsku i evropsku energetsku stabilnost. Ostajemo posvećeni pronalaženju rešenja koja bi mogla da imaju transformacionu snagu u pokušajima da postignemo regionalnu i evropsku energetsku sigurnost. Želeo bih da naglasim da je Republika Srbija uspela da tokom aktuelne krize sačuva kontinuitet u snabdevanju energentima. Ipak, ostajemo vitalno zainteresovani za diversifikaciju izvora snabdevanja, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu, ali i u brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovanih na obnovljivim izvorima snabdevanja.
 
Mi smo upravo u Ujedinjenim nacijama tekuću dekadu nazvali decenijom održivije i otpornije budućnosti, delovanja i transformacije. Ona to mora i da ostane, ali u malo bržem ritmu! Neravnomeran razvoj, ali i finansijska ugroženost zemalja u razvoju, prouzrokuju dodatna društvena raslojavanja i neminovno vode ka novim antagonizmima. Ravnomeran razvoj ne sme biti ograničen, niti uslovljen ni geografski ni politički, već mora biti omogućen svim ljudima bez obzira na etničku, rasnu, kulturnu ili versku pripadnost.
 
Pred nama je još jedan veoma važan izazov koji zajedničkim snagama moramo da prevaziđemo, a to je iznalaženje najefikasnijeg načina da se izbegnu posledice koje aktuelna međunarodna kriza ostavlja po globalnu sigurnost snabdevanja hranom. Razvoj situacije je izuzetno alarmantan, a realnost je da smo pogođeni svi, bez izuzetka. Rastuća cena hrane i njena dostupnost postale su dodatni problem. Zadatak svih nas je da pronađemo operativna i efikasna rešenja koja nikoga neće izostaviti. Na nama državama, kao najznačajnijim međunarodnim subjektima, je da se pojedinačno uključimo u koordinaciju mera, pre svega doprinoseći ovom plemenitom zadatku na nacionalnom nivou, kako bismo sačuvali ono najvrednije – ljudske živote i njihovo dostojanstvo.
 
Tema ovogodišnje Generalne debate nas upozorava na dragocenost trenutka i povezanost izazova na međunarodnom planu. Krize sa kojima se suočavamo nas podsećaju na važnost otvorene komunikacije. Ne treba mnogo mudrosti da bismo zaključili da se izazovi savladavaju uspešno samo ukoliko se pravilno uoče njihovi uzroci. Srbija smatra da je imperativ da aktuelni izazovi ni na koji način ne smeju produbiti podele u svetu, a da već očigledna i tendenciozna polarizacija na globalnom planu treba da ustupi mesto principima multilateralizma.
 
Želeo bih da istaknem da Republika Srbija učestvuje u kolektivnim naporima za dostizanje ciljeva održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030. Srbija deli viziju generalnog sekretara o budućnosti globalne saradnje na način kako je to utvrđeno Našom zajedničkom agendom i snažno podržava inkluzivan, umrežen i efikasan multilateralizam, kao najbolje sredstvo za odgovor na najhitnije izazove čovečanstva.
 
Dame i gospodo,
 
Multilateralizam, kolektivna akcija i zajednička odgovornost su neizostavni elementi naših dosadašnjih diskusija, ali dozvolite mi da ukažem da je polazna osnova svakog takvog konstruktivnog angažmana – solidarnost.
 
Na kraju, želim da potvrdim da će Republika Srbija nastaviti da bude pouzdan partner u ostvarivanju zajedničkih ciljeva definisanih u okviru Ujedinjenih nacija, čvrsto verujući da je to najbolji put kojim možemo izgraditi bolji svet za nas i naše buduće generacije. Ali ne smemo da zaboravimo da su Ujedinjene nacije snažne onoliko koliko poštujemo zajednički usaglašene odluke i akte ove organizacije.
 
Citirao bih nešto što smo čuli 23 puta do sad, a to je: Povelja Ujedinjenih nacija je jedini standard koji se mora poštovati. To smo čuli od svih. U slučaju Republike Srbije, njih 17 od 23 koji su govorili o Povelji UN i rezolucijama UN je prekršilo međunarodno javno pravo i nisu poštovali pravila ustanovljena u Ujedinjenim nacijama. Nadam se da ćemo moći da prevaziđemo sve poteškoće i učinimo da pravila i procedure budu isti za sve na svetu. U suprotnom, ne vidim izlaz na kraju tunela. Hvala na pažnji. Živela Srbija!“

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

 

Beograd, 17. septembar 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa komesarkom Evropske unije za jednakost Helenom Dali o unapređenju zaštite ljudskih prava, položaju žena i ranjivih grupa u Srbiji i napretku u prevenciji svih oblika diskriminacije.

Brnabić je istakla da je Srbija posvećena reformama u oblasti vladavine prava, pre svega, u delu koji se odnosi na ljudska prava i zaštitu ranjivih grupa, kao i zabrani svih oblika diskriminacije. Tokom mandata prethodne vlade, kako je navela, ostvaren je značajan napredak u ovim oblastima, što predstavlja jasan pokazatelj posvećenosti Srbije evropskim integracijama, ali i građenju sigurnog i bezbednog društva za njene građane.

Ona je navela da su u prethodnom periodu usvojeni brojni zakoni i strategije koje se odnose na rodnu ravnopravnost, razvoj civilnog društva, prevenciju i zaštitu od diskriminacije i socijalno uključivanje Roma i Romkinja. Premijerka je dodala da je u toku i izrada Strategije ljudskih prava, čiji su osnovni ciljevi sistemsko i kontinuirano praćenje stanja ljudskih prava u Srbiji i preduzimanje mera za unapređivanje i dostizanje međunarodnih UN standarda.

Dali je ocenila da je politička volja i usmeravanje društva ka pravim vrednostima veoma važan činilac u radu na postizanju jednakosti za svaku državu, i da je zadovoljna što je na globalnom nivou postignut napredak i dijalog u ovim važnim pitanjima.

Brnabić je istakla da su reforme u oblasti vladavine prava, posebno u delu koji se odnosi na ljudska prava, strateško opredeljenje i visoko u agendi rada buduće srpske vlade.

Sastanku predsednice Vlade i komesarke EU za jednakost prisustvovao je i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Beograd, 14. septembar 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanueleom Žiofreom o napretku Srbije u procesu evrointegracija i drugim aktuelnim temama.

Brnabić je istakla da za našu zemlju punopravno članstvo u Evropskoj uniji ostaje jedan od spoljnopolitičkih prioriteta i izrazila uverenje da će podrška i saradnja sa partnerima iz Evropske unije nastaviti da daje vidljive rezultate, posebno u konkretnim oblastima, poput zelene agende. Kada je u pitanju energetska bezbednost, premijerka je navela da je rok za izgradnju gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske naredne godine, ali da su u planu i drugi elektroenergetski projekti.

Žiofre je rekao da će novi gasni interkonektor sa Bugarskom značajno povećati količinu gasa i obezbediti čistiju životnu sredinu. Sprovođenjem ovog projekta, kako je naveo, Evropska unija će nastaviti podršku Srbiji i Zapadnom Balkanu, u cilju daljeg poboljšanja energetske infrastrukture i bezbednosti. Govoreći o pitanjima medija i bezbednosti novinara, šef Delegacije EU u Srbiji rekao je da je veoma važno to što je Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, kao i cela medijska zajednica, brzo reagovala u slučaju pretnji koje su upućene urednici i novinarima OK radija u Vranju. Brnabić je u razgovoru rekla da će prioritet Vlade u narednom mandatu biti usvajanje seta medijskih zakona, pre svega Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, kao što je predviđeno Medijskom strategijom.

Premijerka i šef Delegacije EU u Srbiji su razgovarali i o mogućnostima da Srbija ubrza i poveća efekte finansijske pomoći EU kroz IPA3 program. Žiofre je ponovio značaj toga što se Evroprajd održava u Srbiji, prvi put u Jugoistočnoj Evropi, ali i razočarenje EU odlukom Ministarstva unutrašnjih poslova da zabrani rutu šetnje Evroprajda, izrazivši nadu da će rešenje biti pronađeno kako bi u subotu, 17. septembra, mogla da se održi u miru i bezbednosti. Brnabić je ocenila da je saradnja sa Delegacijom Evropske unije izuzetno dobra i izrazila uverenje da će se nastaviti na istom nivou i u novom mandatu Vlade Srbije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.
Otvarajući Samit lidera u okviru inicijative Otvoreni Balkan, Predsednik Vučić je poručio da nikada nije više pažnje i energije usmereno na uspeh ovog projekta od osnivanja, te da od uspeha Otvorenog Balkana zavisi i koliko će zemlje članice uspeti da osiguraju dobru ekonomsku budućnost svojih zemalja, kao i učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu.
 
„Nadamo se da će inicijativa Otvoren Balkan dodatno doprinositi ekonomskom jačanju i povezivanju, ali i pružiti mogućnost, koja je za nas od velikog značaja, a to je da govorimo u regionu jednim glasom i kada se radi o ključnim pitanjima od interesa za sve naše zemlje i za region u celini. Dosadašnji progres nije mali, ali lagao bih kada bih rekao da smo uvek zadovoljni tempom napretka. Čini mi se da uvek možemo brže i snažnije i bolje. Uspostavljanjem zelenog koridora Otvorenog Balkana za transport prehrambenih proizvoda doveo je do rasta trgovine od 17 odsto u ovom sektoru. Takođe, otvaranje namenskih voznih traka na graničnim prelazim je skratio čekanje sa nekoliko sati na 10 do 15 minuta, što nemerljivo olakšava poslovanje kompanijama iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije“, naglasio je predsednik Vučić ističući da su u toku dana potpisana dokumenta, kao rezultat posvećenosti i rada i izraz opredeljenosti svih članica Otvorenog Balkana da u budućnosti saradnja dostigne još viši nivo.
 
Prema rečima predsednika Vučića, među potpisanim dokumentima je i Sporazum o mehanizmima za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja osnovnim životnim namirnicama unutar regiona Otvorenog Balkana, koji predviđa nesmetanu trgovinu određenih prehrambenih namirnicama unutar inicijative i ukoliko neka od zemalja članica donese odluku o zabrani izvoza tih namirnica.
 
„Operativni plan u oblasti civilne zaštite, je nastavak prethodnog sporazuma o saradnji u civilnim i vanrednim situacijama iz jula 2021. godine“, rekao je predsednik ukazavši da je posebno mudra ideja albanskog premijera Edija Rame rezultirala potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti kinematografije i audio vizuelnih aktivnosti čime će se osnovati zajednički koprodukcioni fond "Otvorenog Balkana" za filmske profesionalce.
 
Takođe, predsednik Vučić je ocenio da će izdavanje prvih radnih dozvola i registracionih brojeva biti prekretnica koja će usmeriti razvoj privrede naše tri zemlje i dodao da je posebno važno osnivanje radne grupe za prevenciju kriza pred dolazeću tešku zimu.
 
Predsednik Vučić se osvrnuo i na međunarodni sajam vina Vinska vizija, organizovan u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ističući da su tri zemlje članice pokazale da jednu tako važnu i izuzetnu tešku manifestaciju mogu da organizuju na najvišem svetskom nivou, dovodeći najveći deo svojih vinarija, najpoznatije svetske vinarije i promovišući glavne gradove i svoje zemlje.
 
Predsednik Vučić je posebno zahvalio premijeru Crne Gore, predsedavajućem Savetu ministara Bosne i Hercegovine, ali i šefovima diplomatije Mađarske i Turske, što su došli u Beograd na Samit.
 
"Vi niste naši gosti, mi smo toliko vezani i potrebni jedni drugima a to pokazuje i učestalost naših susreta. Verujem da ćemo, bez obzira što neki nisu formalno deo Otvorenog Balkana i što neki neće biti, moći da razvijamo dalju moguću saradnju“, dodao je predsednik Vučić dodajući da su odnosi zemalja unutar inicijative na istorijskom maksimumu.
 
Nakon obraćanja učesnika i gostiju na Samitu, Predsednik Vučić je poručio su za sve zemlje učesnice inicijative "Otvoreni Balkan" mir i stabilnost od ključnog značaja, bez obzira na to što nemaju ista mišljenja o svim političkim događajima i pitanjima. Takođe je istakao da se sve zemlje koje učestvuju na Samitu, nalaze na evropskom putu i da su mu posvećene. Zato je zamolio evropske partnere da pokažu poštovanje i više razumevanja prema regionu Balkana i zahvalio predstavnicima EU na tome što poštuju odluku Srbije, Albanije i Severne Makedonije da naprave projekat kakav je Otvoreni Balkan.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se večeras sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslavom Lajčakom, nakon čega je u obraćanju medijima izjavio da od danas imamo potpunu promenu situacije na Zapadnom Balkanu, u našoj zemlji i posebno na Kosovu i Metohiji.

Predsednik Vučić je istakao da je Srbija uvek spremna za dijalog i da je uvek bila spremna, dok neki nisu nikada bili spremni za suštinski dijalog, ali su imali podršku najmoćnijih zapadnih sila. On je rekao da su odluke Prištine u vezi sa srpskim registarskim oznakama i ličnim kartama usmerene na to da se Srbi proteraju sa severa Kosova i Metohije i da se napravi nova Oluja, te dodao da je dat rok za preregistraciju srpskih tablica do kraja septembra, što znači da planiraju opšti napad na sever Kosova najkasnije 1. oktobra.

"Šta je to što ne samo da žele kosovski Albanci, odnosno njihovo rukovodstvo, već su u potpunosti podržani od strane, pre svega, Velike Britanije i Nemačke, ali i ostalih zemalja Kvinte? Reč je o tome da su oni doneli dve odluke u svojim privremenim institucijama. Jedna se tiče uskraćivanja prava ulaska sa ličnim kartama na teritoriju Kosova i Metohije, gde će oni po principu reciprociteta, a doći ćemo do tog principa, da uvode takozvane deklaracijske izveštaje ili papire sa kojima možete da uđete. Doneli su i drugu odluku, koja je, naravno, odluka sa jedinim ciljem da se proteraju Srbi, naročito sa severa Kosova i Metohije, da se napravi jedna nova Oluja, gde će oni u roku od dva meseca voditi kampanju da ubede Srbe da se registruju po takozvanim RKS tablicama, albanskim. Ako ih ne ubede, onda će da otimaju ne samo tablice, već i vozila Srbima“, naveo je predsednik Vučić i dodao da je suština u tome da mi godinama trpimo laži i predstavnika zemalja Kvinte i predstavnika kosovsko-metohijskih Albanaca.
 
„Ja ću vam navesti nekoliko primera. I ne moram da se vraćam u prošlost i da vam govorim o tome kako su nam posle 2000. godine i revolucionarnih promena koje su debelo platili ovde, na teritoriji Republike Srbije, kako su obećavali i govorili da je Kosovo samo demokratsko pitanje, da prvo idu standardi pa tek onda rasprava o statusu. Standardi su bili tako dobri da su spalili desetine naših crkava i manastira, pobili desetine naših ljudi 2004. godine, ali onda su kao nagradu za sve to dobili nezavisno Kosovo 2008. godine. Na stranu sve naše loše odluke i strah našeg rukovodstva da kaže istinu na bilo koji način, jer su se svađali ko će da ostane u svojim foteljama, a ne da pomogne svom narodu. Onda smo imali teške razgovore, kada smo imali užasne odluke Međunarodnog suda pravde zbog naših glupih pitanja, naših grešaka. 2013. godine vraćamo se za sto i dobijamo Briselski sporazum koji niti je bio lak, niti je bio jednostavan za nas. Od tog Briselskog sporazuma sve što je trebalo Srbi da ispune, Srbi su ispunili. Jedinu stvar koju je trebalo oni da ispune, oni je nisu ispunili. I kako je moguće da petorka zapadna ćuti na to što ZSO nije formirana, ali zato kada Srbi okače baner ZSO, onda idu u zatvor. Idete u zatvor zato što reklamirate nešto što je predviđeno međunarodno-pravnim ugovorom kakav je Briselski sporazum, potpisan pod pokroviteljstvom Evropske unije. A onda su rešili da nas maltretiraju sa taksama više godina, da ruše sporazum CEFTA, da ruše sve što su stigli. Onda su rešili da upadaju sedam ili osam puta na sever sa specijalnim jedinicama, iako smo imali dogovor sa NATO da to nemaju pravo da rade i da to nemaju pravo da koriste bez znanja gradonačelnika i bez dogovora sa NATO. Dolazili sa dugim cevima i sa oklopnim vozilima. A onda su se stručnjaci setili da treba dalje da provode teror i onda su počeli da pričaju o reciprocitetu“, naveo je predsednik i istakao da je cilj bio da se pokaže Srbima „da oni ne mogu da imaju Srbiju, nikakvu i ni u kakavom obliku, na teritoriji Kosova i Metohije“ i da se to pravno nasilje nad Srbima nastavlja.
 
„Pri svemu tome, najbrutalnije su činjenice da njih uopšte ne interesuje međunarodno javno pravo. Kad, na primer, govore o Ukrajini, puna su im usta Povelje Ujedinjenih nacija. A kad izgovorite Srbija i Povelja Ujedinjenih nacija, i Rezolucija 1244, mnogi gledaju u daljinu kao da ne razumeju o čemu se radi. Ovo se dešava zato što su oni silni, bahati i arogantni, a mi nemamo nuklearno oružje i nemamo naftu. Zato Srbiji mogu da rade sve što požele. Ili misle da mogu. Ovo vam govorim zato što naš narod, a razgovarao sam sa predstavnicima Srpske liste posle podne, neće više to da trpi. Neće više da trpi upade njihovih jedinica“, preneo je predsednik Vučić i istakao da je jasno da ovde nema ni dijaloga, ni razgovora, ali da će Srbija nastaviti da čuva mir, iako je očigledno da neki drugi to ne žele.

„Kada kažu da je Kosovo za njih nezavisna država, u kom aktu Ujedinjenih nacija to piše? Što imamo dijalog uopšte? Koja je kod vas razlika između separatizma i prava na samoopredeljenje? Kad Albanci nešto traže i kada svi drugi traže, onda je to pravo na samoopredeljenje koje slavite kao demokratsko pravo. Kada Srbi traže bilo šta, to je separatizam i ugrožavanje mira“, zaključio je predsednik Vučić i primetio da je sve što zapadne sile kažu zasnovano na pravu, makar nikakve veze sa pravom nemalo, a sa pravdom još manje.  On je istakao da se već deset godina borimo za kompromisno rešenje, ali da oni deset godina ne pristaju na kompromis.
 
"Mene interesuju oni što diriguju sve ovo. Ja ih molim da svoju bahatost i aroganciju malo spuste, da poštuju prava onih koje su već ubijali. Kao predsednik Srbije vam kažem, mi nemamo više kud. Mi nikakve vojne, ovakve ili onakve akcije nećemo da preduzimamo, ali ih molimo da ne pokušavaju da otimaju imovinu našem narodu i da ne pokušavaju da progone i proteruju naše ljude. To je naša velika molba. Čini mi se da imaju pametnija posla u ovom trenutku, a možda i nemaju. Kad god postavite pitanje: a gde su vam principi, pošto vidimo da je Rusija strašno pogazila međunarodno pravo, pa što bombaradovaste Beograd, a ne napadoste Moskvu? Kad to pitanje postavite, shvatite da principi i vrednosti ne postoje", naveo je predsednik Vučić u svom obraćanju.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

29.06.2022. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Briselu, gde je učestvovao na Samitu EU – Zapadni Balkan i imao bilateralne susrete sa zvaničnicima EU i liderima Zapadnog Balkana.

Predsednik Vučić je, nakon Samita, održao zajedničku konferenciju za novinare sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i premijerom Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim i, tom prilikom, istakao da veruje u evropsku budućnost i Srbije i regiona.

"Zajednički ćemo se boriti za tu budućnost, poštujući sebe i verujući da zajedno možemo mnogo toga da uradimo", rekao je predsednik Vučić i istakao da je Srbija danas izrazila veliku podršku otvaranju procesa pregovora EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

"Verujem da naši prijatelji zaslužuju da počne proces pregovora. To nije samo pitanje formalnog zahteva, već nešto što je neophodno, budući da su obe zemlje uradile sve što je traženo od njih, u skladu sa evropskim propisima", dodao je predsednik Vučić. On je naglasio da je Srbija duboko zahvalna zvaničnicima EU što su podržali našu zemlju na putu ka članstvu, te naveo da je u poslednja četiri meseca Srbija povećala trgovinsku razmenu sa EU za više od 30 odsto i da ćemo ove godine dostići cifru od 40 milijardi evra trgovinske razmene.

Predsednik Vučić je istakao da je potrebno da prihvatimo inicijativu predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona o kreiranju nove političke zajednice u Evropi, jer je to jedini način da se naš glas čuje, ali i dobar način da češće čujemo druge. On je potvrdio pisanje hrvatskih medija da je na njega vršen pritisak zbog rusko-ukrajinskog pitanja i da on to ne krije.

"Na osnovu podataka koje sam dobio, u poslednja četiri meseca objavljeno je 2.629 članaka u evropskim medijima o Srbiji, nakon napada Rusije na Ukrajinu, u kojima piše da Srbija ugrožava ceo region Zapadnog Balkana, da ugrožava suverenitet Bosne i Hercegovine, takozvane države Kosovo, kako god već zovete ovu tvorevinu, a ništa se nije desilo. Moje pitanje za sve vas jeste: da li ste ikada čuli izvinjenje od medija zbog ovakvih izmišljotina, koje su oni preneli javnosti, građanima evropskih zemalja? Niste. Mi i ne tražimo pravdu, jer ja nisam ovde da bih opravdao našu poziciju. Mene, kao predsednika, obavezuju zaključci našeg Saveta za nacionalnu bezbednost i zastupam interese srpskog naroda. Moramo da vodimo računa o svom nacionalnom interesu. Duboko sam zahvalan svim ljudima iz Evropske unije koji su želeli da me saslušaju danas", poručio je predsednik i naglasio da je uveren da u regionu, svi zajedno, možemo da rešimo teška pitanja.

"Moram da kažem da je Otvoreni Balkan bila ideja nas trojice, bio je tu Zoran Zaev umesto Dimitra Kovačevskog, ali mi smo došli na tu ideju na koju smo veoma ponosni. Želeli smo da počnemo da vodimo računa sami o sebi, da brinemo o našem regionu, da uradimo nešto dobro za naše građane i da brinemo o svojim susedima. Obećao sam našim evropskim kolegama da ćemo učiniti sve što možemo da dostignemo evropske standarde do decembra ove godine, i onda možda nećemo slaviti, ali verujem da ćemo biti u boljem raspoloženju", zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama je kazao da je danas u Briselu bio istorijski dan, ali u negativnom smislu, te da nije iznenađen, jer nije ni očekivao da će njegova zemlja nešto dobiti. On je dodao da Albanija čeka da dobije status kandidata u EU osam godina.

"Nećemo da čekamo Godoa. Baš mi je žao nekih ljudi koji su juče bili optimistični. Nisam došao sa idejom da će se nešto promeniti. Moramo da se pokrenemo kako bismo oživeli duh Evrope u regionu", naveo je albanski premijer Edi Rama i istakao da "čak ni pandemija i tragični rat, koji se može pretvoriti u svetski, nisu doveli do ujedinjenja". On je izrazio svoje žaljenje zbog situacije u Evropskoj uniji i dodao da se nada da još uvek može da joj se pomogne, te da je ona duboko podeljena.

"Mislim da ćemo sigurno stići u Evropu, nadam se pre narednog veka, ali najkasnije u narednom veku", rekao je premijer Rama i najavio da će Albanija nastaviti da obavlja svoj posao i da će nastaviti sa reformama, jer želi da bude zemlja gde će se ljudi dobro osećati i imati standard kao EU.

Premijer Republike Severne Makedonije Dimitar Kovačevski rekao je da je na Samitu u Briselu izrazio nezadovoljstvo dosadašnjom dinamikom evrointegracija, naglašavajući da Severna Makedonija već 18 godina čeka na otpočinjanje pregovora.

"Istorijska pitanja ne mogu biti uslov pregovora. Vreme je da EU ispuni svoja obećanja pre nego što dâ nova", naveo je premijer Severne Makedonije i zatražio uveravanja EU da Bugarska neće iznositi nove uslove. On je ocenio da je to što se danas dešava ozbiljan problem i ozbiljan udar na kredibilitet EU, te da se gubi dragoceno vreme koje baš i nije na raspolaganju.

"Ovakva uslovljavanja su neprihvatljiva za naš narod. Uvek stavljamo strateške interese zemlje na prvo mesto. Severna Makedonija, Albanija i Srbija će, u međuvremenu, nastaviti da evropeizuju svoja društva i šire saradnju kroz inicijativu Otvoreni Balkan, koja nije zamena za članstvo u EU", poručio je premijer Kovačevski i naglasio da se ne sme dozvoliti "da bilateralna pitanja postanu multilateralni problem".

Predsednik Vučić sastao se danas u Briselu sa predsednikom Republike Francuske Emanuleom Makronom, sa kojim je razmenio mišljenja o najbitnijim regionalnim i globalnim temama. On se, na marginama Samita EU – Zapadni Balkan, sastao i sa saveznim kancelarom Republike Austrije Karlom Nehamerom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima dveju zemalja, geopolitičkoj situaciji i evropskom putu Srbije, kao i punoj podršci Republike Austrije na tom putu.

Izvor / Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

23.06.2022. 
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na panelu „Evropska unija i Srbija: Strateško partnerstvo za budućnost" u okviru GLOBSEC 2022 Foruma, koji se održava u Bratislavi, i tom prilikom se sastao sa evropskim zvaničnicima.

Predsednik Vučić sastao se u Bratislavi sa potpredsednikom Evropske komisije za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Marošem Šefčovičem, sa kojim je razgovarao o fleksibilnosti i održivosti energetskih sistema u aktuelnoj situaciji, o upravljanju sirovinama iz Srbije unutar EU, kao i zajedničkim projektima na kojima Srbija treba da radi zajedno sa EU.

Predsednik se sastao i sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, sa kojim se saglasio da je regionalna saradnja, uz očuvanje mira i stabilnosti, jedini pravi put za napredak zemalja Zapadnog Balkana, kao i da ispunjavanje obaveza iz Briselskog sporazuma i dalje ostaje ključna poruka za svaki dalji razgovor. Predsednik Vučić je istakao punu posvećenost Republike Srbije nastavku konstruktivnog dijaloga sa Prištinom i nastojanjima da se dođe do kompromisnog rešenja u cilju stvaranja boljih odnosa između Srba i Albanaca.
 
Predsednik Vučić je, učestvujući na panelu posvećenom odnosu EU i Srbije, istakao da je prioritet Srbije članstvo u Uniji, te da naša zemlja radi na diverzifikaciji snabdevanja gasom.

„Uvek smo bili stopostotno zavisni od ruskog gasa. Ima i drugih zemalja EU koje su u istom položaju. Mi radimo na diverzifikaciji našeg snabdevanja“, naveo je predsednik Vučić i naglasio da je važno da se izgradi gasni interkonektor između Bugarske i Srbije, kao i Severne Makedonije i Srbije.

„Tek tada možemo da diverzifikujemo snabdevanje. To će nam pružiti mogućnost da dobijamo i drugi gas. Moramo da preživimo i delujemo racionalno“, objasnio je predsednik i izrazio nadu da će Bugarska uspeti da dobije dovoljno tečnog naftnog gasa, kao što je obećano iz Vašingtona, ali je izneo i određenu sumnju da će to biti moguće.
 
„Nema sumnje da tu nema dovoljno gasa za nas. Pre šest godina sam išao u Baku i razgovarao sa predsednikom Azerbejdžana, ali oni nisu mogli da nam obezbede dovoljne količine. Sada trošimo tri puta više nego ranije, a potrošnja stalno raste“, rekao je predsednik Vučić. On je ponovio da je glavni strateški cilj Srbije da postane članica EU, ali i naglasio da na tom putu postoje specifična pitanja koje Srbija treba da reši, među kojima je i Kosovo i Metohija, pitanje na koje Beograd gleda drugačije od pojedinih članica EU.

Presednik je, odgovarajući na pitanje o izborima u Srbiji, uticaju odnosa Srbije i Rusije i ukrajinske krize na njihov ishod, ali i zašto je Beograd i dalje saveznik Moskve, rekao da mu takvo pitanje pruža priliku da kaže istinu.

"Mislim da su građani na izborima govorili kako su želeli", istakao je predsednik Vučić i konstatovao da njegova stranka jeste ostvarila lošiji rezultat nego na prethodnim izborima, ali i naglasio da je prva sledeća snaga osvojila oko 13 odsto glasova, dok su desno orijentisane stranke dobile veliku podršku, upravo zbog rusko-ukrajinskog sukoba. On je ponovio da je Srbija reagovala na odgovoran način po pitanju krize u Ukrajini, a da je mnogo glasača bilo ljuto jer je zemlja u Generalnoj skupštini UN glasala protiv ruske agresije na Ukrajinu, ne zato što Srbi imaju nešto protiv Ukrajinaca, naprotiv, već zato što se jasno sećaju šta se Srbiji desilo 1999.godine.
 
"Tada je Srbija bombardovana od strane devetnaest NATO zemalja i nije se vodilo računa o njenom teritorijalnom integritetu. Danas o tome slušamo svaki dan, ali tada se o teritorijalnom integritetu Srbije nije vodilo računa. Izvinite što sam otvoren", rekao je predsednik Vučić i dodao da Srbija i Rusija imaju tradicionalno dobre odnose, koje nije uvek lako objasniti, ali da istovremeno treba da delujemo pragmatično, da idemo ka EU, što je, kako je naveo, i naglasio u svojim obraćanjima. On je istakao da se mora razumeti politička situacija, jer je Srbija uvek imala podršku Rusije i Kine po pitanju Kosova i Metohije i ne želi da izgubi tu vrstu podrške.

"Politički i pravno gledano, ponašamo se principijelno, jer Srbija je uvek na strani ukrajinskog teritorijalnog integriteta, ali pitam ponovo, zašto danas svi koji su glasni u očuvanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, nisu to činili i 1999. godine", upitao je predsednik i naglasio da je Srbija uvek pomagala, donirala novac, medicinsku pomoć, skoro tri miliona evra, uz humanitarnu pomoć, te najavio da će sutra posetiti ukrajinske izbeglice u Srbiji, blizu Vranja, kojima država mnogo pomaže.

„Nećemo biti deo rata u Ukrajini, jer to ne želimo“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da nam je potreban mir, što je pre moguće. On je primetio da neki ne očekuju totalnu pobedu Ukrajine, već totalni poraz druge strane, što je velika razlika.

"Ne verujem u totalnu pobedu i totalni poraz, treba nam mir. U miru možete da porazite druge mnogo lakše nego vojno. Možemo da razgovaramo, filozofski, kad hiljade ljudi gine na dnevnoj osnovi. Verujem da nam je mir neophodan što pre, a onda rešavajte probleme u narednih 20 ili 50 godina. Jedan dan znači mnogo, to je hiljadu preživelih", istakao je predsednik Srbije.

Govoreći o predstojećem samitu EU-Zapadni Balkan, koji se održava 23. juna, predsednik Vučić je rekao da ne očekuje da će biti donete značajne odluke u vezi sa ubrzanjem evropskih integracija i poručio da zemlje članice EU i Brisel treba da pokažu odlučnost i kažu da li zaista računaju na zemlje sa Zapadnog Balkana ili ne.

Predsednik Vučić imao je danas i odvojen susret sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom, sa kojim je imao konstruktivnu razmenu mišljenja o evropskom putu Srbije, aktuelnoj situaciji i regionalnim pitanjima, i, tom prilikom, istakao spremnost i volju da sasluša sve argumentovane predloge koji bi ubrzali proces pregovora o članstvu, što je u skladu sa strateškim izborom Srbije za pristupanje Evropskoj uniji.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

02.06.2022. 
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

Veliki Konfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim, osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.

Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara, filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo i geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta u istoriji dešavalo, istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.

Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu da vam se obratim kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. I ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim, u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila.

Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je osnovna premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.

Danas je, možda više nego ikada, ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga.
Svet možda nikada više neće biti isti, ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo bar mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj principijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit, dok hrabro grabimo napred uprkos svim nedaćama, kao što smo to činili i do sada. Ne postoji, stoga, dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način, koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza, koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem prema našem malom, a tako velikom narodu i prema našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji.

Baš kao i ovo Miroslavljevo jevanđelje, i naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokolenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokolenja, koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine, utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.

Da stvari konkretizujem, svet se pred našim očima na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajinu je prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Kina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok sa druge strane Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Kine.

Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile. Uostalom, mi ovde, u Srbiji, to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi, ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Kada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu.

Ponosan sam na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog, niti rusofobnog ponašanja. Kod nas su dobrodošli i Dostojevski, i Šekspir, i Gete, i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna, pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.

Ovo sam sve rekao ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik Republike, baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu. I da ne mislite da to što svi znate ja ne znam. Znam, neretko znam bolje od svih ostalih. Neretko to vidim i osećam bolje od svih ostalih. Ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije politika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.

Ja sam razgovarao sa jednim, od danas najvećim evropskim liderom, sedam sati smo razgovarali i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da ispričam sve što mi je na duši, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju Kosova i Metohije i po svim drugim pitanjima na Balkanu. Slušao me je pažljivo taj veliki lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlju vodi, i negde oko tri ujutru mi je rekao: „Hajde, sada Aleksandre, da presečemo ovo.“ Rekoh, slušam Vas, dragi prijatelju. On je rekao: „Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali da kažem da si za 80, možda čak i 9o odsto stvari koje si izgovorio u pravu. I šta ćemo sada? Vodiš jednu zemlju, predsednik si zemlje, dovoljno si pametan da znaš da, bez obzira na nepravde kojih je u svetu mnogo,  postoje stvari koje se neće menjati. Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš. Možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje. Ostaje da vidimo šta je to što možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti. Ostaje da se vidi šta je to što možeš da napraviš, da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u tvojoj zemlji, šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno.“ Ja sam prvi put čuo od nekoga, od zapadnih lidera, da je rekao negde, ne direktno, ali negde je rekao: „U redu, nismo uvek svi mi najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa time morate da se pomirite.“ Makar nešto smo dobili, makar neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći, koja, naravno, za našu zemlju ne znači ništa. Ali, u pravu je taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacije, ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji, ni naši pradedovi niti bilo ko drugi. Njima moramo da ostavimo što je moguće čistiju situaciju za budućnost, da oni ne moraju da razmišljaju sa kim će da ratuju sutra i sa kakvim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.

Upravo u skladu sa tim, želim da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta, nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram onima koji su iznosili besmislene tvrdnje kako sam birao pred kojim parlamentom ću da polažem zakletvu, jer sam postao predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu. Šta da radite, jer šta god nekada učinio i kako god učinio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše da bi svi bili zadovoljni.

Formiranje nove Vlade je, rekao bih, od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome. To ne mogu sam, iako sam neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona, koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.

Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih. Upravo u skladu sa tim, očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do kraja jula meseca, a ja ću sa radošću krenuti u intenzivne konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka u zemlji koje su ušle u narodni parlament, čim bude formiran novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim da kažem da sam uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, već da u toj Vladi budu i Mađari, i Bošnjaci, da budu u njoj i Hrvati, i Romi, i predstavnici svih nacionalnosti koji žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu ili jednu domovinu, a to je Srbija, koju beskrajno vole baš onako kako je volimo mi i koji ovde planiraju da žive, i oni i njihova deca, baš kao što to planiramo i mi. 

Hoću upravo na tome da se zahvalim svim predstavnicima, ja čak ne volim ni da izgovaram u formalno – pravnom smislu, znam da se to tako kaže, predstavnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali Srbiji i zajedno sa nama delili dobro i zlo i zajedno sa nama rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.

Ono što očekujem od naredne Vlade, ali čemu ću se i kao predsednik Republike posebno posvetiti, jeste pod jedan – naš evropski put. I sad izvinite, pošto znam da za tako nešto neću dobiti aplauz, upravo ću zbog toga tome najviše prostora da posvetim. Volim ponekad da se inatim, da budem džangrizav, ponekad kočoperan, ali ne zbog sebe ili zato što mi je to zbog bilo kakvih poena potrebno, naprotiv, na tome se poeni gube, već zato što mislim da činim dobru stvar za Srbiju.

Mi, kada govorimo o Evropi, ona nam služi kao poštapalica, ona nam je postala negde obavezni deo usputnog pominjanja, ali i nešto što najlakše možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet, kada dođe popodne ili veče, razmišljamo kako i koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. Ma koliko da sa pravom kažemo da oni nisu uvek fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima, isto tako ni mi nismo fer prema njima. Lako nam je i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo. Lako nam je, lepo, da prihvatamo ono što nam odgovara, ono što nam se dopada, ali nam nije lako i lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa.

Evropska unija ne sme da bude sintagma poštapalica, ona ne sme da bude nešto što je ušlo u rečnik tek onako, već mora da bude naše opredeljenje. Upravo zbog i trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva, moraćemo mnogo toga da uradimo i u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno da preteruju kada govore da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da ponekad to koriste za svoje političke potrebe, ali je takođe tačno da i mi uvek možemo bolje, i to ne zbog njih, već zbog nas.

U skladu sa tim, dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, dolazimo do ključnog političkog pitanja za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije. Povezano sa ukrajinskom krizom pitanje Kosova i Metohije biće još istaknutije i još teže za nas za rešavanje. Šta god vam govorili, sa bilo koje strane, šta god vam rekao bilo ko sa zapada, Kosovo i Metohija biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin.
Oni će vam reći da to nije tako i da Kosovo nije ni slično kao neki drugi primeri u svetu, to će vam ponavljati besomučno. Što vam više to ponavljaju, vi vidite da ih to više muči. Upravo zbog toga ćemo se suočavati. Izvinjavam se što govorim istinu svima, i vama u sali, i njima koji ovo slušaju. Da li stvarno mislite da sam toliko naivan kad mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem, da meni, političkom veteranu, to pokušate da prodate? Vidim koliko vas to boli. Možete da mislite koliko to onda boli nas, koliko to boli ovu zemlju, koliko to boli srpskog čoveka, koliko to boli svakoga u ovoj zemlji. Svakog dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ni jednog sekunda ne razmišljajući o našim interesima. Tu imamo problem i što nemamo baš ni sa kim da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa, u želji da tražimo kompromis.

Takođe, znam da ovo niko ne želi da sluša u Srbiji, ali mi moramo da tražimo kompromis. Mi moramo da se borimo za kompromis. Mi moramo da čuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji. Mi moramo da brinemo o životima naših ljudi, naših staraca, njihove dece i njihove dece koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji, koji i dalje vole srpsku zastavu, koji i dalje govore srpskim jezikom. Zbog toga moramo da tragamo za kompromisom.

Danas, kada o tome govorimo, i danas ne izvršavaju presude svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što Visokim Dečanima pripada i niko se zbog toga mnogo ne sekira. Imali smo prvi put saopštenje Kvinte koja je iskreno kritikovala stav albanskih vlastodržaca u Prištini da ne dozvole Srbima da se izjasne na izborima za predsednika i za parlament Srbije. To je trajalo pola dana. Dan posle toga mogli su da nastave da rade sve isto što su radili, jer uvek će imati njihovu podršku i niko ne treba da ima bilo kakvih iluzija po tom pitanju.

Onda dolazimo do pitanja koje je sa tim povezano. Na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatanja naših argumenata možemo da naiđemo kada kažemo - pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije? Sada, ostavite po strani sve naše tradicionalne odnose, ostavite po strani i sve drugo, što mi nemamo problema u snabdevanju gasom, sigurnosti snabdevanja, što imamo dobre odnose, sve to po strani ostavite, pa kako mislite, ljudi, da, s jedne strane, svakoga dana govorite o teritorijalnom integritetu, o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu međunarodnog javnog prava, a da onda nama kažete – vi, Srbi, zaboravite poštovanje vrhovnog principa međunarodnog javnog prava, ali gledajte da se još gore nego mi, a zbog svega što se u svetu zbiva, odnosite prema Ruskoj Federaciji. I nema problema što oni neće da budu za vas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju vašeg teritorijalnog integriteta, jer dobro je za vas da zaboravite na svoj teritorijalni integritet.

Ja molim samo predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji, pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo. Ne znači da ćemo da poslušamo, ali to je jezik koji je mnogo manje licemeran nego ovaj koji nam govori o tome da je to pravda, da je to pravično i da je to pošteno, jer da je to pravično, pošteno i da je to pravda, ne biste tako lako razorili teritorijalni integritet i razarali teritorijalni integritet Srbije kao što ste to činili.

Znam ja, na sreću ili žalost, šta je to što se ljudima dopada i opet se vraćam i opet vam ponavljam, ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam, i da znam ove stvari, uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane, moramo da imamo i nove bolnice, moramo da imamo i nove fabrike i moramo da držimo najbolje odnose sa našim zapadnim partnerima i da budemo tvrdo, čvrsto, istrajno i snažno na evropskom putu.

Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno, hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije, pre svega, energentima. Situacija je alarmantna i zato je važno da u najkraćem mogućem roku Vladu formiramo, da bismo mogli da se posvetimo tome, da bismo mogli da izdvojimo veliki novac i da obezbedimo sigurnost za građane Srbije tokom predstojeće zime.

Mi imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti, koju smo čuvali sve vreme. Za nas je od velikog značaja da tu stabilnost sačuvamo.

Hrana. Imamo je dovoljno i imaćemo je dovoljno. Svi pokušaji destabilizacije srpskog tržišta propašće zato što mi nikoga ne obmanjujemo. Mi nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, suncokreta, kukuruza i svega drugog što je neophodno za normalan i pristojan život.

Veliki su i ključni, suštinski, reformski zadaci pred Srbijom, koji će da bole mnoge - od nove i mnogo ozbiljnije i odgovornije energetske politike, obrazovanja i nauke, koja mora da bude suština, stub napretka Srbije u budućnosti. Tu bih posebno zamolio Vladu da se ne plaši reakcija oko šireg, sveobuhvatnijeg i ubedljivijeg, uverljivijeg uvođenja dualnog obrazovanja u naš obrazovni sistem, jer su svi bežali od toga. Najlakše je čekati samo kada će sledeća plata i koliko Ministarstvo finansija može da obezbedi para, a da pri tome ne vidimo koliko zaostajemo za Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom i koliko, u stvari, nismo spremni sebe da menjamo, ali smo spremni sve druge da menjamo.

Nastavićemo, jer država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer zdravstvo postaje jedan od stubova kako razvoja, tako i opstanka naše nacije. Dalja digitalizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Imamo mnogo partnera, od Norvežana do EU, do SAD, sa kojima smo ušli u značajne projekte iz pitanja energetske sigurnosti, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, a koje treba produbiti.

Što se tiče pitanja naše vojske, kao vrhovni komandant trudiću se da naša vojska, svojim uticajem, bude snažnija, da bude garant bezbednosti, mira, sigurnosti i stabilnosti. Slušali smo prethodnih meseci bezbroj puta kako će Srbija, tobože, nekoga da napadne, kako će srpska vojska nekoga da ugrožava. Lagali su danima, nedeljama, koliko već traje ova kriza u Ukrajini, devedeset šest dana. Devedeset šest dana, svakoga dana ste po stotinu puta i na stotinu mesta mogli da pročitate te laži. I posle devedeset šest dana niko nam još nije rekao izvinite. Niko nam još nije rekao - izvinite što smo lagali od prvog dana. I hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti i što nikada nikoga nije ugrozila, i što nikada ništa ni od koga nije tražila, osim što je tražila da bude svoja na svome, da ima pravo da čuva svoju slobodu, svoje nebo i svoju zemlju, sama, bez ičije pomoći.

Srbija će, uveren sam, dragi prijatelji, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Mi nismo politički neutralni. Mi se nalazimo na evropskom putu i znamo svoje obaveze, ali svoju vojnu neutralnost mi moramo da čuvamo. Svuda oko nas su ili NATO zemlje ili teritorije na kojima se nalazi NATO. Ne postoji ni jedna teritorija, entitet, zemlja do Srbije, pored Srbije, koja nije u NATO.

Srbija je kao malo ostrvo i neki obično to govore ili navode kao problem. Ali da vam kažem, šta je problem u tome što verujete svom narodu, što verujete junačkom genu svojih građana da smo bili i da ćemo biti u stanju da čuvamo svoju zemlju i da ne želimo da pripadamo bilo kojem vojnom bloku, da želimo samo da imamo pravo da čuvamo svoje granice, da čuvamo svoju zemlju, da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo? I Srbija ima danas i finansijski više snage da sačuva svoju zemlju nego što je imala ranije. I Srbija danas više nikome ne bi bila lak plen kao što smo, nažalost, uprkos našem velikom srcu, bili lak plen 1999.godine.

I to je nešto na šta sam ponosan. Dakle, nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo, ali vam garantujem jednu stvar, a to je da se niko neće drznuti i niko, onako lako kako je nekada krenuo, zadovoljavajući svoje geopolitičke interese, više neće smeti da krene na Srbiju, ne zato što nas neko voli ili ne voli i ne samo zato što danas nema takve interese, kao što je imao nekada, već zato što je Srbija snažnija. A snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su ulagali u svoju vojsku, koji su verovali u svoju vojsku i koji znaju da je put neutralnosti, put u budućnost za Republiku Srbiju i za naše građane.

Ono što je takođe važno, to je da plate i penzije će da rastu, inflacija ne sme da pojede. Uvezena inflacija, najvećim delom uvezena inflacija, ne sme da pojede njihova primanja, jer smo se borili za bolji životni standard građana i Vlada će po tom pitanju morati naporno da radi i penzije da prate plate.

I ono što je takođe važno, i bez čega nama nema budućnosti, a o čemu svi pričamo, da se malo našalim na naš račun. Mi, svi, kada odemo na televiziju, svi, svi mi predsednici, premijeri, ministri,  svi analitičari, svi kritičari, svi, ko god se pojavi negde, uvek ode pa kaže: „Eto, selo nam je pusto“. Hajde, vrati se u selo. Hajde, otiđi u selo. Na kraju shvatite da nam je mnogo lepo u gradovima. Živimo u gradovima, normalno. U celoj Evropi, u celom svetu je takav trend i neće se promeniti. I nisu ljudi koji žive u gradu lošiji od onih koji žive u selu i obrnuto, nisu ljudi koji žive u selu lošiji od onih koji žive u gradu. I uz sve naše napore, i uz sve to što smo učinili, teško ćemo uspeti da promenimo taj trend.

A onda sa iste strane slušate o tome kako i koliko dece imamo, nedovoljno je dece, nemamo kome da ostavimo zemlju. A onda, šta god da kažete po tom pitanju, bićete predmet kritike, jer će vam reći da ste nekoga uvredili zato što želite da podstičete natalitetnu ili pronatalitetnu politiku, zato što ste nekom neko pravo uskratili. Ne ljutite se. Mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci.

Izvinite što ovo moram ja da vam kažem kao predsednik Srbije, izvinite što niko drugi nema hrabrosti da to kaže, jer zna da će da bude linčovan. Ja sam stotinama puta linčovan i nemam problem sa tim. Divini su kućni ljubimci. I pas, i mačka, i papagaj, i konji, ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece. Nema nam budućnosti, možete da govorite šta hoćete, neće nam opstati zemlja.

Zato, očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta. I to nije uvreda za bilo koga. Postoje ljudi koji ne mogu da imaju decu, postoje ljudi čiji je izbor da ne žele da imaju decu, ali mi, kao društvo i država, moramo da se pobrinemo da imamo one koji će da produže život državi. Država bez građana ne može da postoji.
I vraćam se ponovo, još ću nekoliko reči o komšijama i o onome što nam je činiti.

Za nas je veoma važno to što smo postigli u prethodnom periodu. Sa našim mađarskim prijateljima imamo najbliže i najbolje moguće odnose, govorim sa mađarskom državom, najbliže, istorijski najbliže odnose, i to je nešto što moramo da čuvamo i da gajimo. Imamo veoma dobre odnose i sa Rumunijom i Bugarskom, u širem regionu i sa Grčkom i Turskom. Imamo, zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, za koju ću se svim srcem zalagati i boriti, verovatno najbolje u istoriji odnose sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Posebno bih se zahvalio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na izuzetnom mudrim odlukama koje je doneo i time dodatno doprineo prijateljstvu i bratstvu koje imamo sa makedonskim narodom. To je nešto o čemu će istorija, Vaša svetosti, da sudi, a ne dnevni izveštaj.

Zahvaljujući Vama i zahvaljujući politici koju smo vodili, danas je Srbija najpopularnija zemlja u Severnoj Makedoniji, kod njihovog stanovništva, mi danas ih osećamo kao braću i nemamo ni jedan problem u tim odnosima i to je velika stvar koju smo uspeli da napravimo.

Sa Albanijom odnosi su nam sve bolji, sve snažniji, sve jači. Ono gde ćemo morati mnogo pažnje da posvetimo, to su naši odnosi sa Zagrebom, sa Hrvatskom, da pokušamo da mnogo toga izmenimo, da se saglasimo konačno da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način, da su nam pogledi u prošlost drugačiji, različiti, ali da pokušamo da pronađemo iste naočare i iste dvoglede za budućnost, i da vidimo šta je to što možemo zajednički da uradimo. Vrata Beograda i kapije, i vrata Predsedništva, biće uvek otvorena za dobar dijalog i razgovor sa Zagrebom.

Isto očekujem i sa političkim Sarajevom, ali oni moraju da znaju da ćemo mi uvek štititi interese međunarodnog javnog prava, to su interesi Srbije, poštovanje Dejtonskog sporazuma, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da ćemo uvek tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda i da ćemo, razumljivo, biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose, kad god možemo i ako možemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo, i nikoga zbog toga ne ugrožavamo, jer ćemo se truditi da svima uvek i u svakom trenutku pružimo ruku podrške, ruku zajedništva i ruku pomoći.

Nekada se govorilo, moj otac je poreklom sa druge strane Drine, ja sam nekako slučajno u Beogradu rođen, pa Srbi sa one strane Drine su uvek govorili da nikada ljudi u Srbiji ne mogu da razumeju koliko Republika Srpska voli Srbiju. Ja bih danas rekao, posebno našim gostima iz Republike Srpske, da oni ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji voli Republiku Srpsku i da to nije ništa manje od onoga koliko Republika Srpska voli Srbiju.

Ono što je za nas važno, to je da sa Bošnjacima, uprkos svim političkim razlikama, uprkos tome da neko ponekad i ne želi da prihvati ispruženu ruku, da gradimo dobre, prijateljske i bliske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji. Događaji iz Priboja više nikada ne smeju da se ponove.

Reći ću vam samo jednu stvar iz koje najbolje vidite koliko ti ljudi vole svoju zemlju. Mi smo posle 37 godina, kao što smo uspeli posle mnogo decenija da izgradimo mreže autoputeva, pruga, bolnica, fabrika, mi smo posle 37 godina uspeli da donesemo dve zlatne medalje sa Evropskog prvenstva u boksu, ali jednu medalju nismo uspeli da donesemo.

Reč je o jednom Prijepoljcu, Mamić ili Memić, neće se naljutiti, Bošnjak je, koji se tako žestoko borio za Srbiju, tako svim srcem, u Jerevanu je bilo to takmičenje, da bih voleo da ste to mogli da vidite. I kad god bi donosio medalju, ogrnuo bi zastavu Srbije sa ponosom. Mi treba da budemo ponosni na našu bošnjačku braću i na sve one koji se bore za ovu zemlju i da zajedno sa njima gradimo tu budućnost. Sad bih ja, onako srpski dodao, da začinim, jer mi bez toga ne možemo, bez teorija zavere kod nas Srba ne može, opljačkale ga sudije u borbi za medalju, preglasavanjem doneli odluku da je izgubio taj meč.

Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo samo da ga prihvatimo takvog kakav jeste i da tražimo svoje mesto u njemu. Ono što možemo, ono što hoćemo da nastavimo, jeste da menjamo sebe, da gradimo svoju zemlju, u svakom smislu da je gradimo, u svakoj oblasti nauke, obrazovanja, zdravlja, ekonomije, infrastrukture, sporta, kulture.

Dizaćemo i građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju samo izgled i značaj kraja u kome se nalaze, nego imaju duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna, ali stalna razmena međusobnih uticaja. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevine na sliku i priliku svojih najdubljih, često nesvesnih težnji i osobina, a te građevine polako i stalno utiču na karakter i navike naroda. Postajemo bolji, rekao nam je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju. To se ne odnosi samo na strukturalne građevine, već na sve ono što smo gradili i na sve ono što te tek treba da izgradimo.

To je onaj ključni cilj kojem ću posvetiti ovaj mandat, moj poslednji, da kada odem sa ovog mesta, znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam na njega došao. Nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koju neću da uradim, truda na koji neću biti spreman. Zato što sa idealima nema kompromisa i to je jedina stvar sa kojom kompromisa nema. Sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedna lepa, a ne ružna reč. Na kraju, to je upravo zato što je i moj jedini ideal Srbija.

Stavljajući ruku na Ustav Republike Srbije i Miroslavljevo jevanđelje, preuzimam na sebe breme velike odgovornosti. To nije samo odgovornost prema ovoj generaciji građana Srbije, već i prema svojim velikim prethodnicima, a posebno prema pokolenjima koja tek slede. Veliki Njegoš kaže: pokolenja dela sude.

Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena i da će buduća pokolenja, lišena emocija koje direktni učesnici i savremenici uvek i neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.

Pre nego što završim, dragi prijatelji, hoću da se zahvalim svima. Hoću i vama ovde, iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva parlamenta, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste ti koji ste se usudili da kažete – nećemo svu vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Bili ste jedini koji ste to smeli da kažete i napravite. Vi ste donosili najvažnije zakone, da spasavamo narod u vreme Kovida. Vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finansijski zaštiti i sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za naš narod i građane. Istorija je ta koja će da sudi, a ne neko na dnevnom nivou.

Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje, koji znaju šta je država, koji svojim prisustvom i danas pokazuju da onaj ko zna jednom šta je država, nikada ne zaboravlja šta mu je dužnost i ne zaboravlja šta je država i uvek se drži osnovnih principa, da država i interesi države moraju da budu važniji od ličnih interesa. Zato hvala vama svima što ste danas ovde i beskrajno poštovanje moje imate za sve ono što ste činili za našu zemlju.

Hoću vama, poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa vama sam, Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina, mnogo toga dobrog, čini mi se, učinili smo za naš narod. Sigurno je da smo pravili i greške. Hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje, ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš srpski narod i to uvek dobro za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku. Hvala vam što ste me trpeli.

Vama hvala, Vaša svetosti, što ste uvek uz naš narod, što ste uvek tu da podelimo i dobro i zlo.

Hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina. Ne želim da kukumavčim, jer joj neće biti lakše ni u narednih pet godina, samo hoću da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.

Zbog svega navedenog, moliću se Bogu na isti način kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu: Gospode, dopusti mi da se držim srpski! Neka živi Srbija!"

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

31.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji obišli su danas radove na izgradnji Univerzitetske dečije klinike Tiršova 2, koja treba da bude završena najkasnije do početka 2025. godine. Sredstva za realizaciju ovog projekta obezbeđena su delom iz donacije EU, u vrednosti od 35,7 miliona evra, i ovo je jedna od najvećih donacija koje je EU odobrila za projekte van sektora transporta i energetike.

„Srbija i Evropska unija ovde zajedno grade najmoderniju zgradu, sa najboljom mogućom opremom, u kojoj ćemo moći da koristimo sve moderne tehnologije za lečenje naše dece. To će biti ne samo centar za lečenje dece iz Srbije, već i centar za lečenje dece iz regiona. To je nešto na šta moramo da budemo ponosni i verujem da ćemo do proleća 2025. godine imati potpuno novu bolnicu“, poručio je predsednik Vučić i dodao da će pripremni radovi, koji su najkomplikovaniji deo posla, biti gotovi do jeseni. On je naveo da će se nova bolnica prostirati na ukupno 60.000 kvadratnih metara, od čega će na 40.000 kvadratnih metara biti medicinski prostor, a ostalo je predviđeno za garaže, magacine, parkinge, sve što je potrebno, da bi jedan ovakav „klinički centar“ za decu mogao da postoji.
 
„Ako ne uložimo u zdravlje dece kao da nismo uložili ni u šta. Ono što je važno jeste da je ovaj projekat zavredeo ogromnu pažnju Evropske unije. Ovde je u pitanju ogroman novac, pažnja, energija, 35 miliona evra poklona od EU“, istakao je predsednik Vučić i naglasio da ideja za ovakvu bolnicu postoji od 1989. godine i da se sada, 33 godine kasnije, konačno ostvaruje.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao je da je ovo, pre svega, urađeno zbog kovida, koji nas je sve naterao da razmišljamo kako da oblikujemo novu stvarnost.
 
„Sada se zdravlje više ceni nego pre. Veoma sam zadovoljan što sam sve ovo video u Srbiji. Evropska unija nikad nije podržavala ovako veliki zdravstveni projekat. Srbija će za svoju decu imati najbolju moguću negu u Evropi, možda čak i u svetu. Ulažemo u tehnologiju, budućnost i generacije koje dolaze“, poručio je evropski komesar Varhelji.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

30.05.2022. 
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa poslanicom Evropskog parlamenta Violom fon Kramon sa kojom je razgovarao o ekonomskoj situaciji, evropskim integracijama Srbije, problemima u dijalogu sa Prištinom, kao i o regionalnoj situaciji i inicijativama za povezivanje zemalja Zapadnog Balkana.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da će Srbija još intenzivnije nastaviti da sledi svoj evropski put i naglasio da Srbija ozbiljno i odgovorno pristupa regionalnoj politici i da je zbog toga i prepoznata kao pouzdan i odgovoran partner u regionu.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, predsednik Vučić je naglasio da je razgovor jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja, kao i za postizanje održivog dogovora. On je istakao da očekuje konstruktivnu podršku dijalogu i pronalasku kompromisnog rešenja, uz primenu postojećih dogovora, a pre svega formiranja Zajednice srpskih opština.
Predsednik je naglasio da će Srbija posebnu pažnju posvetiti energetskoj efikasnosti i unapređenju životne sredine, istakavši da upravo u ovim poljima očekuje podršku Evropskog parlamenta, ali i Viole Fon Kramon lično.

Evropska poslanica Viola fon Kramon istakla je da je poštovanje prava Srba na Kosovu u interesu Evropske unije i Evropskog parlamenta. Ona je naglasila i važnost nastavka dijaloga, istakavši da je u trenutnoj teškoj geopolitičkoj situaciji neophodno da obe strane budu odgovorne i da se uzdržavaju od provokacija.

Govoreći o medijskoj situaciji u Srbiji, Viola Fon Kramon je ukazala na probleme koji postoje u ovoj sferi, naglasivši neophodnost provođenja ozbiljnih i temeljnih reformi u oblasti vladavine prava, kao i značajniju posvećenost procesima EU integracija.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

30.05.2022. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.
 
"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.
 
Predsednik  Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.
 
Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.
 
Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.
 
Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Davos, 25. maj 2022. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasadorom Emanueleom Žiofreom o daljem napretku pristupnih pregovora naše zemlje, o energetskoj bezbednosti Srbije i potrebi gasne diversifikacije, kao i prošlonedeljnoj poseti predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela.

Predsednica Vlade Ana Brnabić istakla je da je uspešno sprovedenom reformom pravosuđa Srbija pokazala jasnu opredeljenost za evropske integracije i reformu pravosuđa u skladu sa standardima Evropske unije, te da se očekuje i nastavak konsultacija sa Venecijanskom komisijom u pogledu rada na setu pravosudnih zakona.

Ambasador Žiofre je naglasio važnost blagovremenog nastavka uspešnih ustavnih reformi kako bi se pravosuđe učinilo nezavisnijim.

Kada je u pitanju nastavak reformi u medijskoj sferi,  istaknuto je da je najvažnija dalja primena i implementacija Akcionog plana za Medijsku strategiju, u cilju daljeg unapređenja bezbednosti novinara i slobode medija.

Istaknuto je zajedničko opredeljenje da se nastavi sa finansiranjem projekata iz pretpristupnih fondova koji će biti usmereni na oblasti Zelene agende, pre svega na zaštitu životne sredine i infrastrukturne projekte, kao i one koji u fokusu imaju dalju reformu javne uprave, i podršku pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji.

Takođe, na sastanku je istaknuto da je neophodno dodatno angažovanje na povećanju energetske bezbednosti Srbije, posebno kada je reč o gasnom sektoru i mogućnosti diversifikacije i ruta i dobavljača.

Ambasador Žiofre je objasnio da „kao posledica ruske agresije na Ukrajinu, koja stavlja u rizik bezbednost Evrope, kao i bezbednost hrane i energenata, izuzetno je važno da Srbija i EU ojačaju saradnju u ključnim sektorima u kojima možemo postići veće rezultate zajedno“.

Srbija i EU mogu da rade zajedno na povećanju energetske nezavisnosti Srbije, sigurnim i pouzdanim snabdevanjem energentima i povećanjem upotrebe obnovljivih izvora energije, rekao je Žiofre.

Snažna finansijska podrška je temelj ove saradnje, naročito Ekonomski i investicioni plan Evropske unije za Zapadni Balkan, koji može da generiše 30 milijardi evra investicija na Zapadnom Balkanu, na primer za obnovu gasnih interkonektora.

Šef Delegacije Evropske unije pohvalio je Srbiju za uspešno rukovođenje migrantskom krizom kada je u pitanju najnoviji talas izbeglica iz Ukrajine, čime je Srbija još jednom pokazala solidarnost i humanost, i potvrdio spremnost EU da nastavi da podržava sistem upravljanja migracijama Srbije, posebno u pogledu posledica koje može imati na njen zdravstveni sistem.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Beograd, 23. maj 2022. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ugostio je danas predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, sa kojim je obišao Naučno-tehnološki park na Zvezdari i prisustvovao potpisivanju Ugovora o zajedničkom projektu za podršku istraživanju, inovacijama i preduzetništvu u Srbiji, koji su potpisali šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre i predstavnik Svetske banke u Srbiji Dušan Vasiljević. Ovaj projekat istraživačke i startap zajednice finansira Evropska unija, koja donira 41,5 miliona evra, dok će Svetska banka pozajmiti 43 miliona evra, a biće realizovan u saradnji sa Fondom za nauku Republike Srbije i Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Predsednik Vučić rekao je da je Srbija u prethodne tri godine privukla u proseku 61 odsto stranih direktnih investicija na Zapadni Balkan, a da izvoz srpskog IKT sektora učestvuje gotovo 70 odsto, što pokazuje koliko se Srbija promenila na bolje.

"Želim svim inovativnim ljudima da se kreacije njihovog uma ostvare," poručio je predsednik Vučić i istakao da su Srbija i EU prožete međusobnim vezama, ne samo teškim stvarima, već i onim lepim, kao i uspesima.

"Kroz Fond za inovacionu delatnost, a tu se ponosimo sa više od 150 patenata, imali smo ulaganja između 500.000 i 600.000 evra godišnje, dok danas država Srbija ulaže više od 20 miliona evra kroz taj fond. To govori o tome koliko je država napredovala i rasla i koliko su napredovali naši naučno-tehnološki parkovi i firme", naveo je predsednik Vučić i dodao da je pre samo pet godina u NTP Beograd bilo svega 20 inovativnih kompanija, dok ih je danas 120. On je podsetio i na izgrađene Naučno-tehnološke parkove u Nišu, Novom Sadu i Čačku, Državni data centar u Kragujevcu, te izrazio očekivanje da će biti izgrađeni i u drugim gradovima u Srbiji, kako bi i u njima mladi imali šansu da razvijaju svoje ideje.
 
„Ne bi uspeli sve to bez podrške EU, ne bi imali nikakvu šansu da nije bilo ne samo finansijske, već i široko strukturalne podrške EU. Drago mi je što smo ovu posetu počeli baš u NTP Beograd i nadam se da ćemo imati više prilike u budućnosti da vidimo neke druge gradove u unutrašnjosti, južno od Beograda, da vidimo i Niš i Kragujevac, Leskovac, Kruševac, Kraljevo i Čačak, pa da sami steknete utisak o Srbiji“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel naglasio je da Srbija nije samo partner već i prijatelj EU, te izrazio zadovoljstvo što je ponovo u Srbiji i što ima priliku da poseti Naučno-tehnološki park i srpske firme koje su, kako je istakao, deo zajedničke budućnosti EU i Srbije.
 
"Ovde sam ne samo da bih posetio srpske firme već i zbog mogućnosti da dalje radimo zajedno, ubrzamo proces evrointegracija i garantujemo bolju budućnost svuda na evropskom kontinentu. Proces pristupanja Evropskoj uniji je od fundamentalnog značaja za zajedničku budućnost Srbije i Unije. Uveren sam da ćemo danas preduzeti korake u pravom smeru zato što osećamo da postoji nešto veće od nas“, rekao je visoki evropski zvaničnik i dodao da je Srbija napravila veliki korak otvaranjem dodatnih poglavlja što je, kako je istakao, "znak poverenja". On je naveo da su zajednički principi i vrednosti na kojima se zasniva EU – sloboda, vladavina prava i prosperitet, ali da se danas govori o sigurnosti i stabilnosti.

"To je ono što je za nas dovedeno u pitanje, a ako zajedno radimo i idemo u istom smeru, imaćemo i istu zajedničku budućnost", zaključio je predsednik Evropskog saveta. 
 
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel na sastanku su razgovarali o svim ključnim političkim pitanjima i globalnoj situaciji, kao i nastavku reforme u oblasti vladavine prava i poboljšanju u medijskoj sferi.

"Govorili smo o situaciji u regionu gde sam obećao predsedniku Evropskog saveta da ćemo da sačuvamo mir i stabilnost i da, po tom pitanju, u potpunosti mogu da računaju na Republiku Srbiju", naveo je predsednik Vučić i dodao da su razgovarali i o dijalogu Beograda i Prištine, izrazivši nadu da će se, uz pomoć EU, približiti nekom kompromisnom rešenju u budućnosti. On je, govoreći o stvaranju geopolitičke zajednice na nivou evropskog kontinenta, rekao da je ta ideja za njega veoma važna i značajna i da misli da može mnogo toga da doprinese u procesu ubrzanja ka punopravnom članstvu u EU i popravljanju pozicije svih zemalja Zapadnog Balkana na tom putu.
 
Predsednik Vučić je dodao i da su razgovarali o globalnoj situaciji, kao i mnogim problemima sa kojima se Srbija suočava u snabdevanju energentima.

"Razgovarali smo i o globalnim pitanjima, napadu Rusije na Ukrajinu, ratnom sukobu i svemu drugom. Predsednik Mišel je na veoma snažan način izrazio želju i očekivanja EU da se Srbija priključi sankcijama protiv Ruske Federacije. Ja sam predsednika Mišela upoznao sa našom situacijom, sa našim političkim stavovima i još jedanput želim da zahvalim predsedniku Mišelu na svakoj vrsti podrške koju je lično on, kao i na podršci koju je EU pružila Srbiji", naveo je predsednik Vučić i ponovio da je cilj Srbije punopravno članstvo u EU, kao i da to nije samo emocionalno, već i pitanje razuma, jer je značajna saradnja koju Srbija ima sa EU. On je istakao da je za prva tri meseca ove godine trgovinska razmena sa EU veća za 33 odsto nego što je bila u prethodnoj godini.

"Naša je procena da će ta trgovinska razmena u naredne tri godine da ide na preko 50 milijardi evra. To govori o značaju EU, država članica EU, fabrika koje oni grade u našoj zemlji i izvozu koji ostvarujemo, ali i o uvozu robe iz EU", rekao je predsednik Vučić i naglasio da je EU najveći investitor u Srbiji, sa oko 67 odsto ukupnih investicija.

"Predsedniku Mišelu sam posebno zahvalan. Uvek je bio spreman da čuje argumente srpske strane, makar se sa njima ne slagao, i uvek je imao ne samo dovoljno vremena i dovoljno pažnje, nego je pokazivao posebnu pažnju za Zapadni Balkan, kao i želju da brže idemo ka EU. Svojim ličnim autoritetom, svojom ličnom snagom i ugledom, činio je sve što je bilo u njegovoj moći da mi provodimo reforme brže, ali i da neke zemlje razumeju zašto je važno da Zapadni Balkan bude deo evropskog kontinenta, ne mislim samo u geografskom, već u svakom smislu", zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je naglasio da njegova poseta Srbiji šalje snažan signal bliske saradnje između Srbije i EU. On je, rekavši da je danas posetio Naučno-tehnološki park Beograd, dodao i da je to primer kako EU pomaže i doprinosi evropskoj budućnosti Srbije i zajedničkim prioritetima.

"Kada ulažemo u srpsku naučnu zajednicu, ulažemo u srpski narod, jer vaša budućnost je i naša zajednička budućnost. Radujem se da razvijamo našu blisku saradnju i da možemo i večeras da vidimo kakve dodatne korake možemo da preduzmemo u bliskoj budućnosti, kako bi EU dala opipljive rezultate Srbiji", rekao je evropski zvaničnik i dodao da evropska geopolitička zajednica nije ideja iz Brisela koja bi nešto odložila, već da bi zajedno odlučivali kako da sarađujemo ubuduće.

"U punoj meri podržavam da se ubrza proces pristupanja, da ga učinimo efikasnijim. Ideja je da evropska geopolitička zajednica bude platforma na kojoj bi se zemlje koordinisale, u slučaju kovida na primer, u energetici, bezbednosti snabdevanja hranom, bila bi to prilika da se redovno, na najvišem nivou, razmenjuju gledišta", naveo je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

19.05.2022. 
 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković poručio je na današnjem sastanku Saveta EU za spoljnu politiku, kojem su prisustvovali i šefovi diplomatija sa zapadnog Balkana, da se Srbija dosledno zalaže za primenu mirnih diplomatskih sredstava u rešavanju sukoba i sporova. 

"Mi smo država koja se zalaže za primenu mirnih diplomatskih sredstava u rešavanju sukoba i sporova i ostajemo na toj poziciji, kao što ostajemo čvrsto na poziciji poštovanja jednog od ključnih načela međunarodnog javnog prava i međunarodnih odnosa, a to je poštovanje teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti međunarodno priznatih država članica UN, što Ukrajina i jeste", kazao je Selaković posle sastanka.

Prema njegovim rečima, naša poruka je bila veoma jasna i od prvih dana ukrajinsko-ruskog sukoba Srbija je zauzela vema jasnu poziciju smatrajući svaku vrstu oružanog rešenja određenih problema za nešto što nema našu podršku.

"Mi smo svoju poziciju utvrdili i učvrstili i svojim glasanjima u relevantnim međunarodnim organizacijama, na prvom mestu u Generalnoj skupštini UN i naš kredibilitet da nastupamo sa tih pozicija i da govorimo na takav način je nešto što se ne dovodi u pitanja”, rekao je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je naveo da je na sastanku u Briselu skrenuo pažnju i na energetsku situaciju u Srbiji, odnosno odakle se snabdevamo gasom i naftom i ukazao na drugačiju poziciju Srbije u svakom smislu u odnosu na sve druge koji su danas nastupali na Savetu za spoljne poslove.

Selaković je izjavio da su na današnjem sastanku Saveta EU za spoljnu politiku u Briselu šefovi diplomatija zapadnog Balkana imali priliku da iznesu svoje pozicije o rusko-ukrajinskom sukobu, a da su neke države članice EU, kao što su Poljska ali i baltičke republike, na vrlo eksplicitan način stavile do znanja da se od nas očekuje usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji.

“Tema toga sastanka mnogo više od samog zapadnog Balkana jeste bio odnos prema krizi na istoku Evrope, sukobu Ukrajine i Rusije. Svako od nas sa zapadnog Balkana imao je priliku da iznese koje su naše pozicije, s druge strane imali smo priliku i da čujemo koji je odnos članica EU prema tim našim stavovima”, rekao je ministar Selaković.

Ministar Selaković je naglasio da je na sastanku Srbija ponovo dobila jasnu i nedvosmislenu podršku Mađarske i preneo da je mađarski ministar inostranih poslova i spoljne trgovine Peter Sijarto rekao da od Srbije ne treba da se očekuje donošenje takve teške odluke sve dokle EU Srbiji ne ponudi nešto što će biti “najmanje jednako onoj šteti koju bi Srbija pretprela posezanjem za takvom jednom odlukom".

“A to nešto što treba da joj se ponudi jeste momentalno, što znači odmah punopravno članstvo u EU, rekavši da je Srbija već odavno zrela da postane država članica EU”, naveo je ministar Selaković govoreći o stavovima koje je izneo njegov mađarski kolega.

Šef srpske diplomatije je precizirao da je ministar Sijarto, za koga je naveo da je naš osvedočeni i dobar prijatelj, vrlo jasno i nedvosmisleno poslao poruku u kojoj je povukao paralelu između Srbije i Mađarske, uz tu razliku da je Mađarska članica EU, i u ime Vlade Srbije i Ministarstva spoljnih poslova zahvalio ministru Sijartu, ali i vladi Viktora Orbana na stalnoj, pricipijelnoj, jasnoj i veoma čvrstoj podršci evropskom putu Srbije.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

16. maj 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Briselu sa komesarom EU za susedsku politiku i pregovore o proširenju Oliverom Varhejijem.

Ministar Selaković je rekao da je članstvo Srbije u Evropskoj Uniji prioritet naše spoljne politike i strateško opredeljenje, ujedno istakavši da je važno pružiti regionu podsticaj i ohrabrenje na evropskom putu.

Sagovornici su razgovarali i o situaciji u Ukrajini i regionu, kao i o dijalogu Beograda i Prištine.

Ministar je podvukao da je Beograd u potpunosti posvećen dijalogu s Prištinom, dok je, kako je naveo, posvećenost druge strane ovom procesu upitna, naročito imajući u vidu podnošenje zahteva Prištine za članstvo u Savetu Evrope, koji ne doprinosi procesu normalizacije odnosa.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je za Srbiju od ključnog interesa očuvanje stabilnosti u regionu i orijentacija ka što intenzivnijoj saradnji.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

16. maj 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.

Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

„Učestvujući u multinacionalnim misijama za održavanje mira u okviru UN i EU, Srbija na konkretan način doprinosi očuvanju regionalne i globalne bezbednosti“, rekao je Selaković, odavši počast pripadniku Vojske Srbije, potpukovniku Dejanu Stanojeviću i njegovim kolegama, koji  su 29. marta tragično izgubili život u misiji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo.

„Srbija ne umanjuje značaj i važnost drugih međunarodnih foruma, zbog čega se od samog početka pridružila Globalnoj koaliciji i nesebično daje svoj doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv ISIL, prevashodno kroz različite forme donacija u vojnoj opremi i municiji i učestvovanjem u obukama bezbednosnih snaga Iraka“, naglasio je ministar i dodao da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pun doprinos daje aktivnim učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, a  ima i razvijenu stratešku saradnju sa EUROPOL-om.

Ministar je posebno naglasio da Srbija ima instrumente u svom krivičnom zakonodavstvu da spreči i kazni podsticanje, organizovanje i učešće svojih građana u ratovima ili sukobima u stranim državama, te je informisao i da su pravosudni organi Srbije okončali postupke protiv 7 lica koja su bila angažovana na stranim ratištima, a da u toku je više istraga protiv lica povezanih sa terorističkim delovanjem.

Šef srpske diplomatije poručio je da je borba protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma od prioritetnog značaja, i da je Srbija aktivno uključena u suzbijanje tih izazova i pretnji na domaćem, regionalnom i međunarodnom planu.

11.5.2022.

Predsednica Vlade Republike  Srbije Ana Brnabić izjavila je večeras na prijemu povodom proslave Dana Evrope u Novom Sadu da je evropski kontinent uvek bio motor svetske nauke, kulture i umetnosti, obrazovanja i filozofije, ali nažalost i sukoba i ratova.

Brnabić je u Gradskoj kući Novog Sada istakla da je zato 9. maj i stvaranje temelja Evropske unije, projekat koji je pre svega mirovni, a tek onda privredni, ekonomski i politički projekat, koji je obezbedio višedecenijski period blagostanja i prosperiteta.

Srbija je država koja je prvim članom svoga Ustava definisana kao pripadajuća evropskim principima i vrednostima. Evropski put danas je važniji nego ikada i predstavlja garant mira i stabilnosti i napretka za sve naše građane, poručila je Brnabić.

Premijerka je napomenula i da Srbija i Balkan nisu evropska periferija kako to neki vole da kažu, ili meki trbuh Evropske unije ili evropsko predvorje.

To što smo danas u Novom Sadu - Evropskoj prestonici kulture, gradu koji je donedavno bio Omladinska prestonice Evrope, gradu koji je dom jednog evropskog centra izvrsnosti Biosens instituta, samo je jedan od mnogih pokazatelja da Srbija nije periferija već vekovima politički, ekonomski, društveno i vrednosno neodvojivi deo evropske zajednice, istakla je premijerka.

Ona je navela da je EU najvažniji politički i trgovinski partner Srbije.

Evropa je naša prošlost, Evropa je naša sadašnjost, Evropa je naša budućnost. Pripadamo istoj porodici, delimo iste vrednosti i pred nama se nalazi zajednička budućnost. Svim našim građanima i svim građanima Evropske unije čestitam Dan Evrope, zaključila je Brnabić.

Prijem povodom Dana Evrope priredili su šef delegacije EU u Srbiji ambasador Emanuele Žiofre i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

9. maj 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je danas na skupu posvećenom stanju u Uniji, koji se održava u Firenci, da je strateški cilj i prioritet naše zemlje članstvo u Evropskoj uniji, dodajući da je to slučaj i sa celim regionom Zapadnog Balkana.

Brnabić je na panelu „Kriza i promene – Evropska perspektiva Zapadnog Balkana“, na kojem su učestvovali i specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg, istakla da što pre uđemo u EU, to bolje.

Ona je izrazila nadu da će rat na istoku Evrope, u Ukrajini, vratiti proces proširenja u fokus, te da će članice Unije koje su se tome protivile promeniti mišljenje i shvatiti da je to prioritet za sve, primetivši da ulazak Zapadnog Balkana u EU i nije proširenje, već „obuhvatanje”, jer je ovaj region okružen državama članicama Unije.

Želimo da Zapadni Balkan postane član Unije i da to uradimo brzo. Srbija je uložila mnogo vremena i energije da sprovede  reforme kako bi postala članica EU, a taj reformski proces je u interesu građana, naglasila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje moderatora panela Miroslava Lajčaka da li su nova dešavanja u Uniji za Srbiju i region izazov ili prilika, rekla da se nada da su zapravo prilika, jer je uvek optimista, dodajući da sve zemlje članice EU, Evropska komisija, evropske institucije, mogu da vide koliko Srbija naporno radi kako bi postala članica Unije.

Zapadni Balkan, kako je ukazala, ne bi trebalo da bude zapostavljen i da se vrata otvore nekom drugom, bez obzira na političku situaciju, jer bi to, kako je ocenila, bila velika greška i ne bi bilo fer.

Ne mogu da zamislim da neko postane član EU pre Zapadnog Balkana, naglasila je predsednica Vlade i dodala da je članstvo u EU uvek politička odluka za koju stepen sprovedenih reformi nije presudan, i kao primer navela da su odluke o članstvu Bugarske, Rumunije i Hrvatske bile političke.

Prema njenim rečima, ukoliko pogledate Srbiju, prosečnu platu, javni dug, fiskalnu stabilnost, nivo nezaposlenosti i infrastrukturu, po svim tim parametrima Srbija je spremna za članstvo.

Brnabić je rekla da razume Uniju kada poručuje da ne želi uvezene probleme, ali i istakla da bi svako otvoreno pitanje u regionu Zapadnog Balkana bilo lakše i brže rešeno da smo deo Evropske unije.

Ona je napomenula da je Austrija jedna od glavnih i najglasnijih zemalja koja podržava proces proširenja i uvek je iskreno pružala podršku otvaranju poglavlja i klastera.

Evropska unija je mirovni projekat i želimo da budemo deo toga, ponovila je premijerka i ukazala na to da EU ne može stalno da odlaže neke odluke, navodeći primer Severne Makedonije koja je promenila ime, a još nije otvorila pregovore.

Istovremeno, predsednica Vlade je dodala da Beograd nema ništa protiv vizne liberalizacije za Prištinu, jer će tako i otvorena pitanja možda biti lakše rešena, budući da dijalog sada ne ide u pravom smeru i pravo je pitanje imamo li uopšte dijalog.

Ona je poručila da je pored evrointegracija, druga ključna stvar za Srbiju regionalna stabilnost i saradnja, i, ilustrujući značaj saradnje sa Unijom i regionom, navela da 65 odsto izvoza Srbije ide na tržište EU, a 17 u region.

Prema njenim rečima, to je 82 odsto svega što Srbija izvozi, a govori o tome koliko nam je bitna Unija i koliko nam je važan region.

Brnabić ukazala i na značaj regionalne inicijative „Otvoreni Balkan”, koju čine Srbija, Albanija i Severna Makedonija, podvukavši da je otvoren poziv i drugima iz regiona da se pridruže.

Premijerka je, u obraćanju novinarima nakon skupa u Firenci, prenela da je razgovarala i sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom o dijalogu Beograda i Prištine, proširenju Unije, kao i o situaciji u Ukrajini.

Razgovarali smo o dijalogu Beograda i Prištine, tu nemamo preterano dobre vesti, ali dajemo sve od sebe i uvek šaljemo istu poruku – da su nam najvažniji mir i stabilnost, prenela je ona.

Brnabić je poručila da su regionalni mir, stabilnost, povezivanje i saradnja ono što će svima omogućiti prostor za dalji ekonomski razvoj u sadašnjim izuzetno teškim vremenima, posebno za evropski kontinent.

Takođe, kako je dodala, na sastanku je bilo reči i o situaciji i Ukrajini, kao i o agendi proširenja EU.

Ona je ponovila da se sve češće postavlja pitanje da li rat na istoku Evrope treba da znači da Evropa donese političku odluku da zemlje poput Srbije ili Crne Gore, koje su prilično napredovale u tom procesu, treba što pre da postanu članice ili će se nastaviti „birokratski proces”, koji podrazumeva rad na reformama i klasterima.

Predsednica Vlade je u Firenci razgovarala i sa predsednikom Evropskog univerzitetskog instituta, koji je organizovao događaj u Firenci, o priključivanju Srbije tom institutu.

To je važan i uticajan institut koji prima u članstvo samo države članice Unije, ali ćemo raditi na tome da imamo direktniju saradnju, što će nam pomoći i u daljoj reformi javne uprave i diplomatskim aktivnostima, koje su važne u ovom trenutku, zaključila je Brnabić.

Beograd/Firenca, 6. maj 2022. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana, Miroslavom Lajčakom, sa kojim je razgovarao o nastavku dijaloga između Beograda i Prištine, a posebno o značaju Briselskog sporazuma koji je potpisan pre devet godina.

Predsednik je rekao da je od potpisivanja Briselskog sporazuma prošlo devet godina, a da i dalje nema napretka u implementaciji obaveza koje je preuzela Priština, pre svega u vezi sa osnivanjem Zajednice srpskih opština i dodao da Srbija očekuje da se postignuti dogovori poštuju i primene u punoj meri.

Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslav Lajčak izjavio je da će nastaviti da se u potpunosti angažuje na nastavku dijaloga pod okriljem Evropske unije bez daljeg odlaganja, dodavši da članice EU očekuju da dve strane implementiraju sve što je dogovoreno u okviru procesa dijaloga u poslednjih deset godina.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija podržava aktivnosti, napore i namere Miroslava Lajčaka da se politikom kompromisa dođe do rešenja, bez ultimatuma i nametnutih rešenja,  u želji da se pokaže razumevanje i za njene državne i nacionalne interese, a ne samo za nacionalne interese Albanaca.

Predsednik Vučić zahvalio je Miroslavu Lajčaku na posvećenosti, dodajući da je on u Srbiju uvek dobrodošao.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

20.04.2022. 
 

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj čestitao je predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću pobedu na predsedničkim izborima održanim 3. aprila.
 
Izvor/Foto: www.predsednik.rs

05.04.2022. 

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanim u Srbiji.

Ministar Selaković upoznao je prisutne ambasadore sa Zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je Vlada Srbije usvojila 27. februara povodom situacije u Ukrajini.

Šef srpske diplomatije je poručio da Srbija izražava najiskrenije žaljenje zbog izbijanja krize i sukoba u Ukrajini, istakavši da smatramo veoma pogrešnim narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake države, pa samim tim i Ukrajine. S tim u vezi, Selaković je podsetio da naša zemlja veoma jasno poziva na poštovanje principa međunarodnog prava, ukazavši da je to osnova naše spoljne politike.

Selaković je podvukao da naša zemlja daje punu podršku pregovorima dve strane i svim kredibilnim međunarodnim naporima za iznalaženje mirnog i političkog rešenja krize u Ukrajini.

Srbija će, kako je istakao, u ovim izazovnim vremenima nastaviti da dosledno čuva mir i stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, istakavši da i savremeni izazovi pokazuju da se sve nesuglasice na našem kontinentu moraju rešavati mirnim sredstvima i dijalogom.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

01.mart 2022.

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje biračko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

16. feb 2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država.  Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“,  zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

15.02.2022. 

Video materijal u čast Dana državnosti Republike Srbije možete pogledati ovde.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom.

Predsednik Saveta EU Mišel je čestitao predsedniku Vučiću na napretku koji je naša zemlja ostvarila na evropskom putu otvaranjem klastera i pohvalio posvećenost reformama, koja se pokazala i na referendumu o promenama u pravosuđu.

Predsednik Vučić je rekao da Srbija ozbiljno pristupa nastavku reformskog procesa s ciljem pridruživanja Evropskoj uniji i zahvalio evropskom zvaničniku na podršci koju iskazuje našoj zemlji, kao i na angažovanju Brisela u različitim zajedničkim infrastrukturnim projektima.

Predsednik Vučić i predsednik Mišel su razgovarali o regionalnoj situaciji, uz jasno isticanje opredeljenosti Srbije za politiku mira i saradnje na Zapadnom Balkanu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

08. februar 2022. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Kancelarije za IT i eUpravu.

On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Kampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Kragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

Izvor/Foto: Tanjug

7. februar 2022. 
 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić sastala se danas sa specijalnim predstavnikom Evropske unije Miroslavom Lajčakom i zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalnim izaslanikom za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom.

Brnabić je izrazila zahvalnost Lajčaku i Eskobaru na ličnom angažmanu, kao i na svim naporima koje ulažu u napredak dijaloga Beograda i Prištine.

Ona je istakla da Republika Srbija očekuje formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), kao i punu implementaciju Briselskog sporazuma.

Lajčak je rekao da Evropska unija ulaže velike napore u nastavak dijaloga Beograda i Prištine i pozvao je Beograd da nastavi da bude posvećen tom procesu jer je to važno za stabilnost čitavog regiona.

Eskobar je istakao da Sjedinjene Američke Države pažljivo prate ovaj proces i snažno ga podržavaju.

On smatra da dve strane jedino kroz dijalog mogu da rešavaju sva otvorena pitanja i da za to ne postoji alternativa.

Predsednica Vlade je na sastanku izrazila svoje nezadovoljstvo činjenicom da Srbima sa Kosova i Metohije nije bilo omogućeno da glasaju na referendumu 16. januara.

Ona je pozvala dvojicu predstavnika da učine sve što je u njihovoj moći kako bi se Srbima omogućilo glasanje na izborima koji se u našoj zemlji održavaju 3. aprila ove godine.

Izvor/Foto: Tanjug

3. februar 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković imao je danas trilateralni sastanak sa zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalnim izaslanikom za zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom i specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i ostala regionalna pitanja na zapadnom Balkanu Miroslavom Lajčakom.

Šef srpske diplomatije je ovom prilikom poručio da je Srbija čvrsto na putu evrointegracija, da je u potpunosti posvećena reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva, te da se nada da će takvo opredeljenje biti i valorizovano otvaranjem pregovaračkih klastera.

Selaković je istakao i našu iskrenu posvećenost regionalnoj saradnji, očuvanju stabilnosti i diplomatskom rešavanju otvorenih pitanja, objasnivši da su mir i stabilnost najviši interes Srbije i uslov nastavka njenog napretka.

Sagovornici su razmotrili niz regionalnih pitanja, a ministar Selaković je istakao da je Srbija dosledna u nemešanju u unutrašnja pitanja susednih država i čvrsta u stavu da je sve nesuglasice potrebno rešavati demokratskim političkim dijalogom. 

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, ministar Selaković je sagovornicima preneo da smo spremni za nastavak dijaloga i otvoreni za postizanje kompromisnog dogovora koji će biti obostrano prihvatljiv.

Selaković je podsetio da je Beograd ispunio gotovo sve obaveze iz dijaloga, dok Priština, ni skoro devet godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije ispunila njegov glavni deo, a to je formiranje Zajednice srpskih opština.

Ministar je sagovornicima zahvalio na ličnom angažovanju u tom procesu, ali i upozorio na opasnost od stalnih nastojanja Prištine da jednostranim potezima obesmisli dijalog i destabilizuje region.

Posebno se osvrnuvši na pitanje organizovanja predstojećih izbora u Srbiji na području Kosova i Metohije, Selaković je naglasio značaj prioritetnog rešavanja tog pitanja, podsetivši da su u protekle dve decenije svi izborni ciklusi koje je organizovao Beograd bili sprovedeni i na teritoriji naše južne pokrajine uz asistenciju OEBS-a.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

03. feb 2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se večeras sa zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijelom Eskobarom i sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslavom Lajčakom, sa kojima je na odvojenim susretima razgovarao o narednim koracima u dijalogu između Beograda i Prištine, dok su se na trilateralnom sastanku trojica zvaničnika dotakla ključnih tema od značaja za održivu budućnost i stabilnost regiona, kao i ekonomskog napretka Srbije i Zapadnog Balkana.

Predsednik Vučić je zahvalio Eskobaru i Lajčaku na ličnom zalaganju za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine, naglasivši da Srbija poštuje njihove napore u cilju stabilizacije regiona, kao i da oba zvaničnika svojim pragmatičnim pristupom i posvećenošću daju veliki doprinos kako bi se obezbedila atmosfera neutralnosti u samom procesu dijaloga. Predsednik je podvukao da Srbija, kao ozbiljan i pouzdan partner u svim važećim i potpisanim sporazumima, postupa odgovorno i ispunjava svoje obaveze, dok istovremeno nailazi na kontinuirane pokušaje vlasti u Prištini da jednostranim provokacijama i nerealnim očekivanjima od posrednika u dijalogu, izbegnu ispunjavanje svojih obaveza, što umnogome ometa dalji tok razgovora.

Američki izaslanik Eskobar i specijalni predstavnik EU Lajčak naglasili su da podržavaju nastavak konstruktivnog dijaloga Beograda i Prištine, kao i integraciju Zapadnog Balkana u Evropsku Uniju, istakavši da je od ključnog značaja da obe strane ispune sve obaveze iz dijaloga.

Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, posebno je naglasio da EU i SAD tesno sarađuju i dele istu viziju kada je u pitanju proces dijaloga, kao i budućnost celog regiona u Evropskoj uniji, dodavši da su njihovi napori usmereni na postizanja sveobuhvatnog sporazuma i implementaciji svih dosadašnjih potpisanih sporazuma.

Predsednik Vučić je još jednom zahvalio dvojici zvaničnika na posvećenosti i izrazio uverenje da se tek uz odgovorno ulaganje dodatnih napora obe strane u dijalogu može doći do kompromisnog rešenja i zajedničkog jezika u interesu i Srba i Albanaca, ali i evropske budućnosti Srbije i celog regiona.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

02.02.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa posrednicima Evropskog parlamenta u međustranačkom dijalogu – poslanicima Tanjom Fajon, Vladimirom Bilčikom i bivšim poslanicima Knutom Flekenštajnom i Eduardom Kukanom o nedavno održanom referendumu o ustavnim promenama i saslušala njihove sugestije u vezi sa izborima koji se u Srbiji održavaju početkom aprila.

Sagovornici su premijerki Brnabić čestitali na uspešnoj poseti Briselu, kao i na plodotvornoj saradnji tokom međustranačkog dijaloga.

Njihova zajednička ocena je da su aprilski izbori veoma važni za dalji razvoj demokratije u Srbiji i da je u tom smislu značajno da se primeni dogovoreno, ali i da su spremni da, ukoliko i dalje ima prostora i potrebe za njihovom pomoći, to i učine s obzirom na to da njihove ekspertize stoje na raspolaganju Vladi Srbije.

Unapređenje predizborne atmosfere je jednako važno, uz nastojanje da se blagovremeno dođe do konkretnih rezultata, smatraju oni.

Na sastanku je, pored ostalog, bilo reči o načinu prestavljanja stranaka tokom predizborne kampanje u programima javnog servisa i o obuci posmatrača koji će biti na biračkim mestima.

Premijerka Brnabić rekla je evroparlamentarcima da je njihova misija bila uspešna, što potvrđuje činjenica da nijedna stranka neće bojkotovati izbore, a da rezultati referenduma pokazuju da je Srbija rešena da nastavi reforme, u skladu sa svojim strateškim izborom za pristupanje Evropskoj uniji.

Brnabić je zaključila da je nezavisnost pravosuđa jedan od stubova demokratije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

28. јануар 2022. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa posrednicima Evropskog parlamenta u međustranačkom dijalogu poslanicima Tanjom Fajon, Vladimirom Bilčikom i bivšim poslanicima Knutom Flekenštajnom i Eduardom Kukanom, sa kojima je razgovarao o predlozima i sugestijama u vezi sa procesima koji se odnose na predstojeće izbore u Srbiji, kao i o poteškoćama sa kojima se suočavaju Srbi sa Kosova i Metohije u ostvarivanju glasačkih prava.

Posrednici Evropskog parlamenta su se osvrnuli na rezultat nedavno održanog referenduma i pozdravili završetak ovog važnog koraka u reformi Ustava u cilju jačanja nezavisnosti pravosuđa, u skladu sa strateškim izborom Srbije za pristupanje Evropskoj uniji. Rad na nezavisnosti pravosuđa mora da se nastavi. Nezavisnost pravosuđa ostaje jedan od najjačih stubova svake moderne demokratije.

Posrednici su razgovor sa predstavnicima opozicije ocenili kao konstruktivan i upoznali predsednika sa pojedinim sugestijama u vezi sa izbornim procesom, ali i sa predloženim izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, kao i o tekućem radu Privremenog nadzornog tela za praćenje medija.

Predsednik je istakao da je od početka pokazao spremnost i volju da sasluša sve argumentovane predloge i da je mnogo toga već urađeno u cilju unapređenja izbornih uslova, kako bi se na adekvatan način došlo do atmosfere poverenja i odogovornosti svih učesnika u najozbiljnijem demokratskom procesu u državi kakvi su izbori.

U tim smislu, predsednik je posebno istakao brojne i konstantne opstrukcije kojima vlasti u Prištini, suprotno svim demokratskim standardima i evropskim vrednostima, pokušavaju da liše Srbe sa Kosova i Metohije da ostvare svoje biračko pravo na aprilskim izborima.

Posrednici Evropskog parlamenta istakli su važnost slobodnog, fer i transparentnog izbornog procesa. Oni će nastaviti da daju pun doprinos u okvirima svojih kompetenecija i ekspertize u cilju opšteg unapređenja predizborne atmosfere u Srbiji, uz nastojanje da se blagovremeno dođe do konkretnih rezultata.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

28.01.2022. 

Na šestom sastanku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije u Briselu potvrđena je EU perspektiva Srbije, pohvaljen napredak zemlje u reformskom procesu i izneti prioriteti rada u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Delegaciju EU na sastanku prevodio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednik Evropske komisije Žozep Borel i komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Oliver Varheji, dok su delegaciju Srbije predvodile predsednica Vlade Ana Brnabić i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

U zajedničkom saopštenju EU i Srbije, objavljenom nakon sastanka Saveta, ponovljena je posvećenost evropskoj perspektivi Srbije, pozdravljeno otvaranje Klastera 4 u decembru 2021. godine, kao i ambicija Srbije da otvori nove klastere, a na osnovu daljeg napretka u primeni reformi u zemlji.

U skladu sa poboljšanom metodologijom proširenja, Srbija treba da se fokusira na temeljne reforme. Napredak u poglavljima iz oblasti vladavine prava i osnovnih prava, kao i o normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom* i dalje je od suštinskog značaja i odrediće tempo pristupanja u celini.

U Srbiji je primećen napredak u oblasti vladavine prava, a dogovoreno je da zemlja nastavi reforme, posebno u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija i procesuiranja ratnih zločina pred domaćim sudovima.

Učesnici su se složili oko važnosti pravilnog funkcionisanja demokratskih institucija i jačanja sveukupnog poverenja u izborne procese kao suštinskog za demokratiju i vladavinu prava.

Tokom Saveta za stabilizaciju i pridruživanje pozdravljeni su rezultati referenduma o ustavnim amandmanima u Srbiji i razmotreni dalji koraci u reformi vladavine prava u zemlji, a u skladu sa EU standardima.

Učesnici Saveta su se složili da je potrebno da se Srbija konstruktivno angažuje u dijalogu Beograda i Prištine i da u dobroj veri i u duhu kompromisa radi na postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma koji bi trebalo da reši ključna otvorena pitanja između dve strane i doprinese regionalnoj stabilnosti.

To je ključno kako bi Srbija i Kosovo* mogli da napreduju po evropskim putevima. Učesnici su ponovili svoja snažna očekivanja da će se svi već postignuti sporazumi u potpunosti poštovati i sprovoditi, sa fokusom na uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

Izraženo je i žaljenje zbog konstatacije da vlasti u Prištini nisu dozvolili održavanje referenduma o ustavnim amandmanima, za razliku od prakse u prošlosti.

Na Savetu za stabilizaciju i pridruživenje pozdravljeno je i aktivno učešće i doprinos Srbije zajedničkim evropskim vojnim misijama i operacijama, kao i pripreme Srbije za učešće u civilnim misijama EU.

Posebno je naglašeno da je stopa usklađenosti Srbije sa spoljnopolitičkim odlukama EU porasla u 2021. godini, a učesnici su se složili da je potrebno da Srbija dodatno pojača napore u progresivnom usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

U zajedničkom saopštenju EU i Srbije naglašena je i potreba za smislenom regionalnom saradnjom i dobrosusedskim odnosima na Zapadnom Balkanu, uključujući i rešavanje ratnih zločina.

Učesnici su se složili i oko važnosti primene Zelene agende u Srbiji, sa fokusom na planovima za energetiku i borbu protiv klimatskih promena.

Takođe, podržano je i pokretanje Zajedničkog regionalnog tržišta na Zapadnom Balkanu i zaključeno da će se samo uz inkluzivnu regionalnu saradnju u potpunosti iskoristiti potencijali evropskog Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs/Tanjug

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Briselu, nakon sastanka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje između EU i Srbije, da je uspehom referenduma o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa učinjen veliki korak u daljim evropskim integracijama naše zemlje.

Brnabić je na zajedničkoj konferenciji za medije sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednikom Evropske komisije Žozepom Borelom i komesarom za susedsku politiku i pregovore o proširenju Oliverom Varhejiem, poručila da će Srbija nastaviti sa reformama u četiri najvažnije oblasti – vladavini prava, javnoj upravi, ekonomiji i Zelenoj agendi.

Nakon Međuvladine konferencije 14. decembra prošle godine, kada smo otvorili Klaster 4, koji se odnosi na Zelenu agendu i održivi razvoj, danas dolazimo u Brisel sa izuzetno dobrim vestima koje se tiču našeg daljeg evropskog puta, napomenula je premijerka.

Ona je istakla da se većina građana na referendumu o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa, 16. januara, izjasnila pozitivno, objasnivši da su građani glasali za to da imamo veću vladavinu prava, nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo.

Ponosna sam na taj uspeh i to je jedna od velikih stvari na našem evropskom putu, jer je to osnovna reforma u oblasti vladavine prava, rekla je Brnabić.

Predsednica Vlade je poručila da će se bez pauze, sa svim partnerima, nastaviti rad na reformama u oblasti vladavine prava, kako bi se bez odglaganja formirala radna grupa i započeo rad na setu zakona u oblasti pravosuđa, budući da je kratak period od kako parlament potvrdi izmene najvišeg pravnog akta, do usklađivanja sa Ustavom.

Nastavljamo u istom duhu i sa istim entuzijazmom, pokazali smo da možemo mnogo i treba bez pauze da radimo na tome, poručila je premijerka i najavila da će se nastaviti i reforme u oblasti javne uprave, koje će ojačati tržišnu ekonomiju i ekonomiju generalno.

Takođe, kako je naglasila, biće nastavljene i reforme koje se tiču Zelene agende, unapređenja zaštite životne sredine i tranzicije ka zelenoj, održivoj i cirkularnoj ekonomiji.

Ona je ponovila da te četiri oblasti ostaju naši ključni prioriteti u evropskim integracijama, dodavši da je Srbija ostvarila odlične ekonomske rezultate uprkos pandemiji koronavirusa i da je važno da naša zemlja bude spremna za članstvo u EU.

Prema njenim rečima, rast BDP-a Srbije u 2021. godini iznosio je 7,5 odsto, što je jedan od najboljih u čitavoj Evropi, a prosečna plata u decembru prošle godine veća je od 600 evra.

Brnabić je navela podatak da su strane direktne investicije u 2021. godini iznosile 3,9 milijardi evra, što pokazuje da je Srbija stabilna destinacija za investicije, uz napomenu da je više od 60 odsto tih investicija iz država članica EU.

Čini mi se da nikada ranije nismo na ovako pozitivan način, ovom brzinom išli ka Evropskoj uniji, navela je predsednica Vlade, pri čemu je ukazala na važnost regionalne saradnje, jer sve što je postignuto od 2014. godine do sada, može da se poremeti ako nema mira i stabilnosti u regionu.

Prema njenim rečima, regionalna saradnja, bolje povezivanje i razumevanje u regionu ključni su za dalji proces evropskih integracija.

Veliki deo razgovora odnosio se na regionalno povezivanje, saradnju i odnose u regionu i šta je ono što Srbija radi i može da uradi da region bude još stabilniji i bezbedniji i da još brže napreduje ka EU, rekla je Brnabić.

Ona je, odgovarajući na pitanje šta su planovi Srbije za 2022. godinu kada je reč o evropskim integracijama, rekla da će naša država raditi sa državama članicama i Evropskom komisijom na otvaranju Klastera 3 na sledećoj međuvladinoj konferenciji u junu, tokom francuskog predsedavanja, kao i na pripremi još jednog klastera za otvaranje do kraja godine.

Premijerka je ponovila da je ovo trenutak za Srbiju koji nije viđen ranije, otvaranjem četiri pregovaračka poglavlja, ali i revolucionarnim korakom u oblasti vladavine prava, izglasavanjem izmena Ustava u oblasti pravosuđa.

Taj momentum ne smemo da izgubimo, zato nećemo da se zaustavljamo ni da pravimo pauzu, bez obzira na izbore. Naša je odgovornost da nastavimo da radimo na ovome, istakla je Brnabić i dodala da sve to pokazuje da je Srbija posvećena reformama, pre svega u oblasti vladavine prava.

Borel je rekao da će sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom nastaviti da radi na obnavljanju dijaloga Beograda i Prištine, ali i naveo da Kosovo pokazuje više nespremnosti da učestvuje u tome.

Pozdravljam spremnost Srbije da učestvuje u dijalogu i želim da jasno stavim do znanja Kosovu da dijalog ne postoji samo radi Kosova, nego zato što je krucijalan za napredovanje na EU putu, poručio je on.

Borel je najavio da će Lajčak sa predstavnikom SAD prvo sledeće nedelje ići na Kosovo i Metohiju, kako bi se zalagao za obnavljanje dijaloga.

Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU je, vezano za projekat Rio Tinto u Srbiji, istakao da se od zemalja kandidata očekuje da takvi projekti budu u skladu sa ekološkim pravilima Unije.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: Tanjug

25. januar 2022. 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasadorom Emanuelom Žiofreom.

Predsednica Vlade istakla je da je zadovoljna rezultatima referenduma i činjenicom da su građani Srbije razumeli važnost promena koje vode ka nezavisnijem i efikasnijem pravosuđu i predstavljaju najvažniji korak u daljim reformama u oblasti vladavine prava.

Brnabić je ocenila da je izuzetno važna podrška najrelevantnijih strukovnih udruženja, pre svega Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji pozdravio je završetak ovog važnog koraka u reformi Ustava što je u skladu sa strateškim izborom Srbije za pristupanje Evropskoj uniji.

On je istakao da reformski proces za jačanje nezavisnosti pravosuđa treba nastaviti, posebno izmenama zakona za efektivno sprovođenje ustavnih amandmana, u skladu sa evropskim standardima, uz angažovanje Venecijanske komisije.
Ustavne reforme i nedavno otvaranje Klastera 4 pristupnih pregovora sa EU o zelenoj agendi i održivom povezivanju su veoma pozitivni koraci za Srbiju na njenom putu pristupanja EU, rekao je Žiofre.

Premijerka Brnabić je na sastanku izrazila protest zbog poteza Prištine kada je u pitanju sprovođenje referendumu na teritoriji Kosova i Metohije i onemogućavanju da se ostvari jedno od osnovnih prava - prava glasa.

Brnabić i Žiofre razgovarali su i o predstojećoj poseti predsednice Vlade Srbije Briselu, 25. januara, gde će učestvovati na Savetu za stabilizaciju i pridruživanje.

Sastanku je prisustvovala i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Izvor/foto: www.srbija.gov.rs

19.1.2022.
 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je danas da će se kroz Projekat "EU za Zelenu agendu u Srbiji“ poboljšati kvalitet života građana u našoj zemlji i to unapređenjem kvaliteta vazduha, vode i zemljišta.

Brnabić je prilikom obeležavanja početka tog projekta izrazila zahvalnost Evropskoj uniji, Švedskoj i UNDP-u na partnerstvu i finansijskoj podršci sa inicijalnih osam miliona evra za sprovođenje projekta.

Premijerka je navela da je projekat, koji će trajati do 2024. godine, usmeren na unapređenje životne sredine i zelenu tranziciju, pri čemu je izrazila nadu će i drugi partneri pristupiti finansiranju ovog projekta kako bi se on proširio.

Ona je podsetila na to da su dva ključna prioriteta Vlade Srbije vladavina prava i Zelena agenda, odnosno zaštita i unapređenje zaštite životne sredine, pri čemu je EU ključni i osnovni partner naše zemlje u ovim oblastima.

Predsednica Vlade je, govoreći o zaštiti životne sredine, rekla da su tri osnovne teme – zaštita kvaliteta vazduha, rešavanje čvrstog otpada i zaštita vodotokova, odnosno izgradnja kanalizacionih mreža i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Mnogo smo uradili u sve tri oblasti i na unapređenju pravnog okvira, naglasila je ona, uz napomenu da je usvojen Zakon o klimatskim promenama, kao i zakoni o izmenama zakona o zaštiti prirode i zakona o energetici.

Brnabić je ukazala na to da prvi put imamo i Zakon o obnovljivim izvorima energije, i dodala da je završen nacrt programa zaštite vazduha od 2022. do 2030. godine, koji je trenutno u fazi usvajanja.

Imamo istovetne ciljeve sa EU u ovoj oblasti i očekujem da projekat bude efikasno implementiran i da zajedno radimo na boljem kvalitetu života građana, i to unapređujući kvalitet vazduha, vode i zemljišta u Srbiji, zaključila je premijerka.

Stalna predstavnica Programa UN za razvoj (UNDP) u Srbiji Fransin Pikap navela je da je ovaj projekat kruna aktivnosti UNDP-a koje se već decenijama sprovode u našoj zemlji sa ciljem podrške klimatskim pitanjima.

Ona je podsetila na to da ova organizacija od 2010. godine pomaže u promeni zakonodavstva u Srbiji i da se efekti te podrške vide, između ostalog, u većoj proizvodnji obnovljive energije i više ulaganja u zelenu tranziciju.

Prema njenim rečima, kroz globalni, ali i nacionalni plan, UNDP pomaže Zelenu agendu u Srbiji, koja je ključna za stabilizaciju životne sredine i sprečavanje rasta prosečne temperature.

Pikap je istakla da u Srbiji u odnosu na region za jedan stepen brže raste prosečna temperatura, kao i da je dekarbonizacija neophodna da bi se nastavio ekonomski rast.

Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David naglasila je da je ta zemlja dugoročno posvećena pružanju podrške Srbiji na putu ka EU i da predstavlja vodećeg donatora u oblasti životne sredine u našoj zemlji.

Razvojna saradnja Srbije i Švedske usredsređena je na podršku Poglavlju 22, u kojem je i životna sredina, navela je ona i u tom smislu ukazala na važnost otvaranja Klastera 4.

Ben David je, naglašavajući da je kvalitet vazduha od ključne važnosti, poručila da će Švedska ostati posvećena realizaciji projekta koji će omogućiti bolji kvalitet vazduha.

Prema njenoj oceni, to će doprineti inkluzivnosti jer je projekat osmišljen tako da uključi i Vladu i lokalnu samoupravu, ali i civilni i privatni sektor.

Ovaj projekat će delovati na lokalnom nivou, a Švedska, kao država članica EU i vodeći donator u Srbiji u ovoj oblasti, kroz podršku Klasteru 4, doprineće tome da se u našu zemlju donesu i stručna znanja iz Evrope za postizanje visokih standarda, investicija i rezultata, zaključila je ambasadorka.

Šef Kancelarije Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Alesandro Bragonzi rekao je da je ova finansijska institucija ponosna na to što će Srbija da krene napred sa Zelenom agendom i održivim razvojem, i to tako što će da podstakne mala i srednja preduzeća, koja su ključni pokretači razvoja i transformacija.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

18.1.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić uputila je telegram saučešća članovima Evropskog parlamenta i porodici povodom smrti predsednika Evropskog parlamenta Davida Sasolija.

„U ime Vlade Republike Srbije i u svoje lično ime upućujem izraze iskrenog saučešća i saosećanja članovima Evropskog parlamenta i porodici Davida Sasolija.

David Sasoli ostaće upamćen kao iskreni prijatelj Republike Srbije i veliki pobornik proširenja Evropske unije.

Evropski parlament, kao i sve evropske države, izgubile su izuzetnu ličnost koja se celog svog radnog veka borila za zajedničke vrednosti evropskih naroda i ideje demokratije, pravde i solidarnosti na evropskom tlu“, navodi se u telegramu saučešća premijerke Brnabić.

www.srbija.gov.rs

11.1.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ambasadorima Francuske, Italije, Nemačke i SAD i otpravnicima poslova Ujedinjenog Kraljevstva i Delegacije Evropske unije u Srbiji o predstojećem referendumu o promeni Ustava, koji je zakazan za 16. januar ove godine.

Predsednica Vlade je navela da je Srbija učinila velike pomake u oblasti vladavine prava i da je promena Ustava najvažnija reforma u toj oblasti.

Predstavnici zemalja Kvinte istakli su važnost vladavine prava i pozvali na dalji napredak u reformi pravosuđa.
U tom kontekstu, konstatovali su da pravosudne reforme predložene na referendumu predstavljaju važne korake u jačanju nezavisnosti pravosuđa i unapređivanju vladavine prava u Srbiji.

To je, takođe, važno u kontekstu obaveza Srbije u procesu pristupanja EU, zaključeno je na sastanku.

Brnabić je iskazala nezadovoljstvo stavom privremenih institucija u Prištini da ne dozvole održavanje referenduma na teritoriji Kosova i Metohije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

6.1.2022.         
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Tirani, gde je sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevom učestvovao na sastanku u okviru regionalne inicijative za saradnju "Otvoreni Balkan". Predsednik je naglasio da su sporazumi koji su potpisani danas u Tirani jako važni, da će olakšati protok ljudi, roba i radne snage i učiniti zemlje učesnice privlačnijim za strane investitore i ponovo pozvao druge države u regionu da se pridruže.

Predsednik Vučić poručio je danas, tokom obraćanja na plenarnoj sednici u Tirani, da je inicijativa "Otvoreni Balkan" veća od svakoga pojedinačno i da stvara osnovu za budućnost naše dece i za bolji ekonomski razvoj tri zemlje, koji neće moći više da se zaustavi.

"Verujem da je ovo jedna od najvećih ideja u današnjoj Evropi. Sada sam 100 odsto siguran da niko ne može da zaustavi ovu inicijativu", rekao je predsednik Vučić i izrazio zahvalnost svima koji su učestvovali u pripremi sporazuma koji su danas potpisani, a odnose se na lakši protok ljudi i roba između tri zemlje. On je istakao da su to veliki rezultati za dobrobit svih.

"Jedna rečenica Frenklina Ruzvelta kaže: Možda nismo spremni da pripremimo budućnost za našu decu, ali možemo da pripremimo našu decu za budućnost. Zaista mislim da je ova inicijativa veća od svakog od nas i nešto je što će kreirati osnovu za budućnost naše dece. Šta god da budemo radili, najvažniji cilj je povezivanje ljudi", istakao je predsednik Vučić i dodao da je sinoć razgovarao sa privrednicima iz Albanije i u razgovoru, kaže, prepoznao iskrenu želju za investiranje u Srbiju i Severnu Makedoniju. On je naveo i da je sve više turista iz Srbije koji putuju u Albaniju i Severnu Makedoniju, te da veruje da će više ljudi iz Severne Makedonije i Albanije doći u Srbiju.

Predsednik Vučić je naglasio da je "Otvoreni Balkan" prava osnova za bolji ekonomski razvoj tri zemlje u budućnosti.

"Proširenjem tržišta rada privući ćemo više kompanija sa zapada i istoka, jer ćemo moći da ponudimo bolju, obrazovanu radnu snagu iz sve tri zemlje. Garantujem da ćemo u godinama koje dolaze videti značajno veće privlačenje direktnih stranih investicija kod nas", istakao je predsednik Vučić i dodao da se mora brzo i efikasno raditi na daljem povezivanju. On je izrazio uverenje da građani treba da vide rezultate i da se, na primer, narednih meseci može razgovarati i o popustima za građane "Otvorenog Balkana" kroz umanjenje putarine, ili popuste u radnjama.

Predsednik Vučić je ponovio da se radi o inkluzivnom procesu koji je otvoren za sve koji žele da se pridruže.

"Ovo je najkrupniji korak u našoj saradnji koji će donositi mnogo olakšica našim privrednicima", rekao je predsednik Vučić i izrazio želju da se i ostale zemlje regiona pridruže ovoj inicijativi. On je dodao da se mora govoriti i o energetskom povezivanju u regionu, ukoliko naše zemlje žele da opstanu u budućnosti, dok je posebno naglasio da ovakvo povezivanje, za koje postoji podrška i međunarodnih predstavnika i pre svega Atlantskog saveza, ne menja posvećenost evropskom putu.

"Ljudi će se mnogo više kretati, imati priliku za biznis i saradnju", podvukao je predsednik Vučić i dodao da je sa albanskim partnerima razgovarao o ovlašćenim ekonomskim operaterima, što je sporazum koji Srbija već ima sa Severnom Makedonijom.

Nakon plenarnog sastanka delegacija Srbije, Severne Makedonije i Albanije, potpisano je čak šest sporazuma: Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, Sporazum o povezivanju sistema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana, Sporazum o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje na ZB i Sporazum izmedu Vlade Srbije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednosti (AEOS). Takođe, potpisan je i Sporazum između Vlade Severne Makedonije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednosti (AEOS), kao i Sporazum o saradnji akreditacionih tela.

Predsednik Vučić je izrazio zadovoljstvo potpisanim sporazumima, istakavši da se na njima radilo dve godine.

"Zahvaljujući odlučnosti svih nas i naših timova, uspeli smo stvari da pokrenemo sa mrtve tačke i da uradimo važne stvari od kojih će ljudi, obični građani naših zemalja, imati koristi. Ovde je priča o tome kako možemo da uredimo našu zajedničku budućnost na neuporedivo bolji način i kako možemo da živimo i radimo zajedno", naglasio je predsednik Vučić.

Predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama je, na početku plenarne sednice inicijative "Otvoreni Balkan", istakao da potpisivanjem sporazuma počinje nova era koja će učiniti dinamičnijom saradnju tri zemlje - Albanije, Srbije i Severne Makedonije.

"Potpisivanjem sporazuma danas šaljemo jasnu i konkretnu poruku građanima, ali posebno privrednicima koji već posluju na ovom zajedničkom prostoru, da će 2022. godina biti nova era, početak nečeg novog za njih, jer će ubrzati kretanje roba, usluga, kapitala i građana", rekao je albanski premijer Edi Rama i naglasio da će sporazumi, na čijoj će se brzoj primeni raditi, ukinuti duga čekanja na granici.

Predsednik Vlade Republike Severne Makedonije Zoran Zaev poručio je da je "Otvoreni Balkan" autentičan, zajednički proces Severne Makedonije, Albanije i Srbije, ali da je inicijativa otvorena za sve zemlje u regionu i dodao da je dogovor o jedinstvenom tržištu rada u regionu od velikog značaja za građane.

Komesar Evropske unije za susedsku politiku i proširenje Oliver Varheji poručio je danas na sastanaku "Otvorenog Balkana", putem video linka, da je veoma važno da se u tu regionalnu inicijativu uključe i preostala tri partnera - Crna Gora, BiH i Priština. On je istakao da je realnost da jedino Balkan zajedno može da poveća BDP celog regiona i da bi samo kroz zajedničko tržište BDP regiona mogao da se poveća za čak trećinu. Podsetio je da je pokrenut Berlinski proces za veću regionalnu saradnju, pa tzv. mini Šengen, kao i da je sada "Otvoreni Balkan" naslednik tih inicijativa za regionalnu saradnju. Komesar Varheji je dodao da je svaka regionalna integracija na bazi EU vrednosti dobra i za Balkan i za EU.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Goll

21. decembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je u Briselu, nakon Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, na kojoj je otvoren Klaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, da je današnji dan veoma značajan i da predstavlja veoma važnu prekretnicu za Srbiju.

Brnabić je istakla da je Srbija u skladu sa novom metodologijom otvorila Klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, i u okviru tog klastera, otvorena su četiri nova poglavlja.

Premijerka je ocenila da je to veliki uspeh na kom želi da čestita svim građanima Srbije, iskazavši zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci i razumevanju.

Važna stvar nove metodologije je političko upravljanje integracijama. Ono što smo mi uradili u mandatu nove Vlade je da u potpunosti politički, zajedno sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, upravljamo procesom, svim reformama, pre svega u oblasti vladavine prava i to je dalo rezultat, rekla je premijerka.

Ona je navela da je otvaranje poglavlja ogromna motivacija za dalje reforme u oblasti vladavine prava, javne uprave, privrede i ekonomije.

Želim da zahvalim svim državama članicama Evropske unije, kao i Evropskoj komisiji na podršci i na razumevanju. Pokazali su da su otvoreni, da su spremni da vide, da saslušaju, da nagrade sve ono što smo uradili i samim tim ovo je velika motivacija da nastavimo, čak ne ni na isti način na koji smo radili do sada, već da idemo brže i da radimo bolje, napomenula je ona.

Brnabić je izrazila nadu da će Srbija 2022. godine otvoriti i Klaster 3, koji je, kako je navela, spreman, a da je sledeće na agendi priprema za otvaranje Klastera 5.

Premijerka je naglasila da je sve veći fokus na zaštiti životne sredine i da je ta tema sve prisutnija i sve važnija u Srbiji.

Naši prioriteti takođe ostaju regionalna stabilnost, dijalog sa Prištinom, ekonomija. Zadovoljna sam, i o tome smo i danas pričali, time kakve ekonomske rezultate Srbija postiže. Očekujem da naš rast ove godine bude 7,5 odsto, istakla je premijerka.

Ona je naglasila da je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije trenutno na 65,55 odsto.

Takođe, Brnabić je izrazila zahvalnost Sloveniji na uspešnom predsedavanju EU, kao i na podršci državama članicama, Evropskoj komisiji, komesaru za proširenje Oliveru Varhejiju i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa Poglavljem 27, koje se odnosi na unapređenje životne sredine, rekla da je to poglavlje svakako najskuplje od svih i da će biti potrebno više od 10 milijardi evra ulaganja.

Ona je precizirala da je reč o ulaganjima u prečistače za otpadne vode, kanalizacione mreže, regionalne deponije, reciklažne centre, transferne stanice, unapređenje kvaliteta vazduha i subvencije za električna vozila.

Verovatno će nam biti potrebno još dugo nakon što, nadam se, postanemo članica EU da uskladimo i dostignemo najbolje evropske standarde u oblasti zaštite životne sredine, navela je Brnabić.

Prema njenim rečima, Srbija je, zahvaljujući teškim merama fiskalne konsolidacije i ekonomskom razvoju, 2020. godine konačno dobila priliku i finansijsku mogućnost da postavi oblast ekologije kao jedan od osnovnih prioriteta i da počnu investicije u unapređenje životne sredine.

To je u ovom trenutku najvažniji klaster od svih. Da smo mogli da biramo, izabrali bismo Klaster 4, zbog važnosti za građane, naglasila je predsednica Vlade i dodala da je ovo izuzetno važan dan jer iza ovoga stoji izuzetno mnogo napora i posla.

U teškom trenutku za Srbiju i EU, u doba pandemije korona virusa, dobili smo ogromno priznanje za sve naše napore i rad, zaključila je Brnabić.

Ona je ukazala na to da Srbija sada sa partnerima iz EU mora da radi na dostizanju standarda Unije kako bi zatvorila taj klaster, napomenuvši da će to biti dugotrajan i skup proces.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: Tanjug

14. decembar 2021. godine

REFERENDUM: GLASANJE U INOSTRANSTVU

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje glasačko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu.

04. decembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanih u našoj zemlji.

Selaković je naglasio da je članstvo u EU apsolutni prioritet naše spoljne politike i strateško opredeljenje, prenevši da smo u potpunosti posvećeni reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva.

Ocenio je da dinamika pristupnih pregovora treba da bude u skladu sa našim reformskim naporima, ali da ohrabruje što je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije pozitivnije intoniran u poređenju sa prethodnim, te da, u tom smislu, očekujemo da će do kraja slovenačkog predsedavanja Savetu EU biti održana Međuvladina konferencija na kojoj će biti otvorena dva klastera.

Ministar je rekao da Srbija održava intenzivan dijalog sa zvaničnicima EU i dodao da veoma pozitivno gledamo na odluku Saveta za spoljne poslove da se razmotri način da se partneri sa zapadnog Balkana uključe u diskusiju o spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, informisavši sagovornike da je za poslednjih sedam godina trgovinska razmena Srbije i EU povećana 52 odsto, a izvoz srpskih proizvoda u EU uvećan 64 odsto, što je, kako je ocenio, zajednički rezultat.

Selaković je kazao da je Srbija u potpunosti posvećena očuvanju mira i stabilnosti u regionu kroz saradnju i otvoreni dijalog, istakavši inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao način za ekonomsko povezivanje regiona.

Kada je reč o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ministar Selaković je rekao da je naša strana u potpunosti opredeljena za dijalog, kao i da smo ispunili preuzete obaveze, ali da Priština uporno izbegava da ispuni svoje, navodeći kao primer da osam i po godina nije ništa urađeno po pitanju osnivanja ZSO. Pored toga, prema njegovim rečima, Priština jednostranim potezima na terenu, četiri u poslednja dva meseca, dodatno ugrožava mir i stabilnost.

Ministar je informisao šefove misija o borbi Srbije protiv pandemije, izrazivši spremnost za dalju saradnju sa partnerima iz Evrope i sveta u zajedničkoj borbi protiv korona virusa.

Ambasador Žiofre je zahvalio ministru spoljnih poslova Selakoviću na prijemu ambasadora Evropske unije u Palati Srbija. Ambasador Žiofre je pozdravio dosadašnji nivo saradnje EU i Srbije u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao i važan doprinos Srbije misijama i operacijama EU.

"Zaista se nadamo da ćemo moći dalje da razvijamo usklađivanje spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom", izjavio je ambasador.

Savet za spoljne poslove EU je imao strateški razgovor o Zapadnom Balkanu u ponedeljak, politički dijalog o spoljnoj i bezbednosnoj politici je održan u Beogradu pre dva dana, par nedelja nakon objavljivanja Godišnjeg izveštaja, istakao je ambasador Žiofre.

"U Savetu za spoljne poslove postoji široka podrška snažnom angažovanju EU u regionu i daljem pridruživanju regiona u naše spoljnopolitičke napore. Imali smo dobru razmenu mišljenja o tome danas, i radićemo na daljoj integraciji Srbije i regiona na svim nivoima", zaključio je ambasador.

18. novembar 2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se sa Enrikeom Morom, zamenikom generalnog sekretara za politička pitanja i političkim direktorom Evropske službe za spoljne poslove Evropske unije (EEAS).

Selaković je poručio da je od velikog značaja intenzivan dijalog koji Srbija ostvaruje sa visokim zvaničnicima EU, ocenivši veoma pozitivno bilateralne političke konsultacije Ministarstva spoljnih poslova i EEAS, koje su juče održane u Beogradu.

Ministar je podvukao da je članstvo Srbije u EU prioritet naše spoljne politike i strateško opredeljenje, istakavši da smo u potpunosti posvećeni reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva, a da dinamikom pristupnih pregovora očekujemo nastavak valorizacije naših reformskih napora.

Takođe, Selaković je preneo da smatramo da proces proširenja treba da ostane visoko na agendi EU i paralelan sa procesom reformi same Unije.

Šef srpske diplomatije istakao je da je Srbija posvećena miru i stabilnosti i da je regionalna saradnja naš spoljnopolitički prioritet, posebno napominjući inicijativu „Otvoreni Balkan“ čiji je smisao ekonomsko povezivanje regiona.

Zamenik generalnog sekretara Mora je pozdravio dosadašnji nivo saradnje EU i Srbije u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao i važan doprinos Srbije misijama i operacijama EU. Takođe je istakao potrebu da Srbija nastavi da unapređuje progresivno usklađivanje sa politikama i stavovima koje EU usvaja u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike, u skladu sa okvirom za pregovore o pristupanju EU.

17. novembar 2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se u Briselu sa komesarom za susedsku politiku i pregovore o proširenju Oliverom Varhejijem.

Selaković je poručio da je punopravno članstvo u EU strateško opredeljenje Srbije, istakavši da smo maksimalno posvećeni strukturnim reformama ali i da naši rezultati nisu praćeni odgovarajućom dinamikom pristupnih pregovora.

Ministar je ocenio kao veoma značajno to što je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije pozitivnije intoniran u poređenju sa prethodnim, i dodao da nas ohrabruje preporuka za otvaranje klastera 3 i 4.

Selaković je preneo da sa velikom pažnjom pratimo svaku razmenu mišljenja u vezi sa reformom EU i naporima za njeno jačanje, ali da očekujemo da proces proširenja ne bude zapostavljen, već paralelan.

Prema rečima ministra, važno je da region dobije ohrabrenje na evropskom putu, i da novi rezultati u pregovorima sa državama kandidatima i budućim kandidatima ne izostanu do kraja aktuelnog slovenačkog predsedavanja Savetu EU.

Selaković je istakao da je EU već duže od dve decenije najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, naglasivši da smo zahvalni što smo deo Ekonomskog i investicionog plana i da je to jedan od pokazatelja da je naš region u visoko na agendi evropske administracije.

Šef srpske diplomatije rekao je da je regionalna saradnja jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije i da svojim angažovanjem doprinosimo miru i stabilnosti na zapadnom Balkanu, dodavši da Evropska komisija duži niz godina prepoznaje angažman Srbije u regionalnoj saradnji.

Okosnica za unapređenje regionalne saradnje usmerena je na ekonomsko povezivanje, rekao je Selaković, i s tim u vezi ukazao na značaj inicijative „Otvoreni Balkan“.

Sagovornici su se osvrnuli i na izazove u borbi protiv pandemije virusa korona, a Selaković je posebno zahvalio na tome što je EU danas usvojila odluku o priznavanju digitalnih kovid sertifikata izdatih u Srbiji.

Selaković je istakao da će ova veoma značajna odluka olakšati putovanja našim građanima u zemlje EU.

Šef srpske diplomatije se prethodno u Briselu sastao i sa potpredsednicom Evropske komisije Verom Jurovom, koju je upoznao sa reformskim procesima u Srbiji u proteklih nekoliko godina, a pre svega sa ekonomskim rezultatima koji našu zemlju svrstavaju među najbrže rastuće evropske ekonomije.  

Ministar je sagovornicu upoznao i sa tokom dijaloga Beograda i Prištine, a posebnu pažnju je posvetio najnovijoj seriji jednostranih akata Prištine naglasivši opasnost koju takvo delovanje može imati po regionalnu stabilnost.

15.11.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije, Nikola Selaković kaže da je Srbija posvećena EU integracijama, a da tu posvećenost pokazuje prvenstveno kroz unutrašnje reforme i regionalnu saradnju.

Selaković je na Konferenciji ”Razgovori o budućnosti Evrope-perspektiva i uloga Zapadnog Balkana”, u organizaciji Koledža Evrope iz Briža naglasio važnost sveobuhvatnosti debate koja se trenutno vodi o budućnosti Evrope i pozvao na jačanje opipljivih veza između ljudi i institucija EU i Srbije.

„Posvećenost Srbije EU integracijama je vidljiva kroz reformski proces gde nam je fokus na vladavini prava. Ponosni smo što smo u poslednjih godinu dana uradili odličan posao što je prepoznato u izveštaju Evropske komisije”, izjavio je Selaković.

Šef diplomatije Srbije kaže da je za Srbiju od posebnog značaja angažman u EU regionalnim inicijativama kao i sama saradnja među susedima na Zapadnom Balkanu.

„Srbija ima osam suseda, a regionalna politika i saradnja su najviši prioritet naše spoljne politike. Moramo da nađemo način da produbimo tu saradnju. Ne radi su samo o učešću u postojećim inicijativama, već i o promociji novih inicijativa, kao što je Otvoreni Balkan, čemu su veoma posvećeni i Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić”, poručio je Selaković.

Selaković konstatuje da su regionalne inicijative važne kako iz ugla ekonomske saradnje tako iz perspektive demografije kao jednog od, prema njegovim rečima, najvažnijih pitanja za evropski kontinent.

On navodi da ceo region Zapadnog Balkana ima oko 17, 5 miliona ljudi, što je manje od jedne članice kao što je Rumunija, pri čemu je BDP celog regiona 0,6 procenata BDP-a EU.

„Ako naša uloga i pozicija ne budu dobro prepoznate onda će ovi procenti da budu još manji, a tada će sve naše bilateralne razlike da budu besmislene. Hajde zato da sarađujemo tamo gde nemamo problema i da naš prvi prioritet bude ekonomska saradnja”, naglasio je Selaković.

Selaković je tokom svog obraćanja drugim šefovima diplomatija iz regiona koji su učestvovali na Konferenciji u Brižu, zaključio da je međusobni dijalog najbolji način za unapređenje regionalne saradnje, ali i doprinos Zapadnog Balkana budućnosti Evrope.

Izvor: Tanjug

15. novembar 2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Parizu da očekuje pozitivne vesti i podršku Francuske za otvaranje jednog ili dva klastera na međuvladinoj konferenciji koja će biti održana u decembru.

Brnabić je na konferenciji za novinare navela da je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom razgovarala o situaciji u Srbiji, pre svega u kontekstu evropskih integracija, odnosno o tome da li možemo da računamo na podršku te zemlje za otvaranje klastera na decembarskoj međuvladinoj konferenciji.

Imamo spremna dva klastera za otvaranje, tako da očekujem pozitivne vesti i podršku Francuske za jedan ili oba klastera, ali svakako značajnu podršku, poručila je premijerka.

Ona je istakla da joj je Makron rekao da prenese pozdrave predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i čitavoj Srbiji, kao i da se sa radošću seća posete Beogradu.

Imala sam danas dobre razgovore sa predsednikom Kipra, ali i predsednikom Slovenije, sa kojim sam takođe razgovarala o evropskim integracijama, odnosno o podršci te zemlje, koja je jasna i nedvosmislena za otvaranje klastera i dalji napredak Srbije ka punopravnom članstvu u EU, regionalnim odnosima i regionalnoj saradnji, poručila je Brnabić.

Ona je navela da je u Parizu razgovarala i sa visokim predstavnikom EU Žozefom Boreljom.

Bilo je zanimljivih i dobrih razgovora, čini mi se da smo uradili dobre stvari za našu zemlju i očekujem da se tako nastavi i danas, istakla je premijerka.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

12. novembar 2021. godine
 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

12. novembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama i zamenik predsednika Vlade Republike Severne Makedonije zadužen za evropska pitanja Nikola Dimitrov, potpisali su danas Zajedničku izjavu „Budućnost proširenja – pogled iz regiona“, u okviru inicijative za saradnju Otvoreni Balkan. Tekst Zajedničke izjave prenosimo u celosti:

„Evropska unija i njene države članice, zajedno sa partnerima iz regiona, potvrdile su nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana na Samitu na Brdu 6. oktobra.

Zapadni Balkan je ponovio svoju i posvećenost regiona evropskim vrednostima i demokratskim principima, vladavini demokratije, osnovnim pravima i vladavini prava.

Međutim, upitni kapacitet Evropske unije da integriše nove članice, unutrašnje debate među državama članicama EU i bilateralni odnosi, ometali su stvarni napredak regiona ka EU.

Na papiru, politika proširenja ostaje aktivna. U praksi, međutim, postoji rastuće razočarenje među građanima regiona u pogledu EU perspektive.

Pored toga, kašnjenja u EU perspektivi isuviše su koštala region u političkom smislu.

Severna Makedonija je odličan primer neostvarenih obećanja Evropske unije. Njena Vlada se potrudila da ispuni uslove Brisela, samo da bi se našla izolovana i prepuštena da se nosi sa posledicama odluka EU. Ova oslabljena perspektiva evropskih integracija preti da nas ostavi više dezintegrisanima nego ikad. Osećaj je zajednički širom regiona.

Dok Evropska unija razvija nove i dalekosežne strategije, region očajnički pokušava da realizuje postojeće. I dok je naš put ka Evropskoj uniji iskliznuo iz koloseka, mi ostajemo posvećeni dostizanju standarda EU.

Ne možemo da dozvolimo da ova negativna spirala ugrozi samu osnovu budućnosti i prosperiteta regiona.

Evropska unija ide napred, dok je region zaglavljen u dilemama same EU. Evropska unija treba i mora da istraži sve puteve za bržu integraciju Zapadnog Balkana u periodu koji prethodi pristupanju, zajedno sa svojim obavezama za fazno pristupanje kako je definisano u novoj metodologiji.

U skladu sa time, bilo bi korisno uključiti region u razvoj trgovinske i poreske politike Evropske unije, kao što su mehanizam za prilagođavanje granice emisije ugljen-dioksida i zaštitne privremene mere ograničenja na uvoz čelika, da nabrojimo tek nekoliko.

Takođe bismo mogli da istražimo mogućnost da Zapadni Balkan bude izuzet od različitih mera trgovinske politike erga omnes.

Naši univerziteti mogli bi da budu uključeni u oblast visokog obrazovanja i istraživanja Evropske unije, čime bi se pružila jednaka šansa za učešće u prilagođenim programima, istraživanju i inovacijama EU. Istovremeno, naša poljoprivreda vapi za dodatnim sredstvima, pri čemu ima ogroman potencijal za širenje i isporuku visokokvalitetnih proizvoda na tržište Evropske unije.

Ovo bi moglo da spreči negativan uticaj na stabilizaciju i privredni učinak regiona. Verujemo da je u interesu Evropske unije da pomogne izgradnju i promociju sigurnog i prosperitetnog regiona.

I više od toga - mogli bismo zajedno da istražimo učešće u Šengenu i postepenu integraciju u jedinstveno tržište Evropske unije.

Današnji svet se brzo menja. Vreme je da se deluje i to odlučno. Ne možemo sebi da priuštimo niti će nam biti oproštene propuštene prilike, popustljivost i nedostatak odlučnosti da ostvarimo ovu stratešku viziju.

Potrebno je da se bolje razumemo, ako želimo da postignemo najbolje rezultate. Ako neko misli da moramo da delujemo sada, to je već bilo juče.

U tom cilju, danas smo ponovo potvrdili odlučnost da produbljujemo našu ekonomsku saradnju u okviru inicijative Otvoreni Balkan, nadograđujući se na agendu Berlinskog procesa i uz fokus na brzu i prilagođenu realizaciju.

U ovom poduhvatu angažovali smo naše privredne komore i zadužili ih da pripreme detaljne smernice za realizaciju Memoranduma o razumevanju i saradnji na olakšanju uvoza i izvoza, koji je potpisan u Skoplju 29. jula.

Danas smo odobrili detaljan plan sprovođenja mera o olakšavanju trgovine i zatražili od Regionalne privredne komore Zapadnog Balkana da dalje prati proces implementacije. Takođe smo odlučili da formiramo Međuministarski savet, koji će blisko sarađivati sa privrednim komorama na sprovođenju ovih mera.

Zapadni Balkan je spreman da se pokrene ubrzanim tempom. Treba ići napred. Tako i Evropska unija treba da se pokrene – prema Zapadnom Balkanu. Ostanak u praznom hodu nije opcija.

Pozivamo sve ostale strane u regionu da nam se pridruže i želimo im dobrodošlicu. Otvoreni Balkan je otvoren“, navodi se u integralnom tekstu Zajedničke izjave.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Goll

4. novembar 2021. godine
 

"Vaše Ekselencije,

uvaženi delegati,

draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Konferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.

Kao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.

Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.

Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.

I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:

Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?

Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?

Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi?

Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca?

Kako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?

Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova. Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala?

I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj. Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima.

Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou.

Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.

Hvala vam što ste me saslušali."

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Goll

2. novembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, zajedno sa ministarkom za evropske integracije i glavnim pregovaračem Jadrankom Joksimović, sastala se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU.

Teme sastanka bile su Paket proširenja EU za 2021. godinu i posebno Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za ovu godinu, kao i naredni koraci u procesu pristupanja Uniji.

Brnabić je ukazala na to da je ovaj sastanak održan po objavljivanju Izveštaja EK, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Ona je istakla da Srbija ima kontinuiranu komunikaciju sa Delegacijom EU i svim državama članicama i da otvoreno razgovara u vezi sa daljim reformama, a pre svega u oblasti vladavine prava.

Premijerka je ocenila da je u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije objektivno sagledano sve što je Vlada Srbije postigla na ubrzanju političkih i ekonomskih reformi, čime je realizovan i jedan od strateških prioriteta.

Prema njenim rečima, posebno je važno to što je Evropska komisija jasno dala preporuku da je Srbija dostigla kriterijume neophodne za otvaranje dva klastera poglavlja.

Danas smo u prilici da vama, kao predstavnicima EU i država članica Unije pružimo i dodatne informacije o usvajanju i sprovođenju svih neophodnih reformi, navela je predsednica Vlade.

Brnabić je naglasila da je zbog toga značajno to što se ovaj sastanak održava odmah nakon Izveštaja o napretku, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Predsednica Vlade je izrazila uverenje da će i ta dodatna pojašnjenja doprineti da Srbija dobije saglasnost za formalni nastavak pregovora do kraja ove godine.

Ona je, takođe, istakla da je preporuka Evropske komisije za dalje otvaranje klastera politički veoma značajna, ne samo kao podsticaj Vladi da nastavi motivisano i odgovorno da realizuje svoje reformske planove, već i građanima Srbije, ali i svima u regionu, koji još jednom i na ovaj način dobijaju jasnu potvrdu o perspektivi članstva u EU.

Našim građanima posebno je važno što je postignut napredak u svim segmentima vladavine prava, kao i to što je taj napredak rezultat snažnijeg političkog liderstva i zajedničkog delovanja svih institucija države Srbije, predočila je Brnabić.

Premijerka je ukazala na to da se želi dodatni napredak u svim oblastima, a naročito u vladavini prava i da je upravo za to značajna kontinuirana komunikacija sa Delegacijom EU u Srbiji i svim državama članicama.

Joksimović je navela da Izveštaj obezbeđuje potrebnu ravnotežu u oceni svega što je Srbija ostvarila u prethodnom periodu.

Prema njenim rečima, veoma je važno za dalji reformski proces da je evidentirano da smo ispunili sve kriterijume za otvaranje svih 12 poglavlja u dva klastera: klastera 3, koji se odnosi na inkluzivni rast i kompetitivnost i klastera 4 - Zelena agenda, digitalizacija i održiva povezanost.

Takođe, kako je podvukla, u već otvorenom klasteru 1, koji se odnosi na osnove vladavine prava, konstatovan je napredak u svim oblastima – u reformi pravosuđa, slobode izražavanja i medija, borbe protiv korupcije, osnovnih ljudskih i manjinskih prava, borbe protiv organizovanog kriminala.

Prema njenim rečima, u nekim segmentima sprovođenje reformi je brže, u drugim je ta dinamika nešto sporija, ali je napredak uočen u svim oblastima i zabeležen je i u samom izveštaju.

Ona je izrazila uverenje da će opšte ocene Evropske komisije, koje govore u prilog iskrenosti, posvećenosti i sposobnosti Vlade da u doba globalne pandemijske krize sprovodi politike od značaja za proces pristupanja, biti dovoljan orijentir državama članicama da se usaglase oko daljeg otvaranja klastera.

Ambasador Žiofre je izrazio zahavalnost Vladi na tome što je sazvala ovaj sastanak sa ambasadorima država članica EU, ocenivši to kao pozitivan pokazatelj posvećenosti Srbije jačanju dijaloga o reformama radi rešavanja prioriteta i neophodnih aktivnosti identifikovanih u godišnjem Izveštaju EK.

On je podsetio na to da Izveštaj odražava povećan broj inicijativa Vlade za ispunjavanje kriterijuma EU poslednjih meseci, koje imaju potencijal da se pretoče u opipljiv napredak kada se u potpunosti sprovedu.

Žiofre je podsetio na to da su EU i njene članice ranije ovog meseca, na Brdu kod Kranja, ponovo potvrdile posvećenost Unije evropskoj perspektivi Srbije i procesu pridruživanja.

Kako je istakao, novom metodologijom oni podstiču Srbiju da nastavi reforme i očekuju da Srbija ispuni svoje obaveze, posebno u oblasti vladavine prava.

Prema njegovim rečima, lideri EU su na Brdu izrazili očekivanje da će partneri na Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, jasnom i doslednom javnom komunikacijom preneti prednosti pristupanja EU i podrške Unije i njenih investicija.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

22. oktobar 2021. godine

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre predao je predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić godišnji Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanja EU, koji je danas predstavljen u Strazburu.

Uručivanju izveštaja u Vladi Srbije prisustvovala je i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Brnabić je u obraćanju novinarima ocenila da je pomenuti izveštaj daleko najbolji izveštaj o napretku poslednjih nekoliko godina, i ukazala na to da je posebno važno što je u njemu konstatovan napredak u svim političkim kriterijumima i reformama u vladavini prava.

Izveštaj je kompleksan i pokriva sve segmente našeg društvenog, političkog života, spoljne i regionalne politike. Postoje još uvek stvari oko kojih ne razmišljamo isto. Očekivala sam još povoljnije ocene u nekim aspektima, ali smo zadovoljni što je evidentiran napredak u skoro svim oblastima, prenela je ona.

Premijerka je navela da je u ovom izveštaju Evropska komisija jasno naglasila da je Vlada Srbije dala prioritet reformama na evropskom putu i posebno vladavini prava, a da je u uvodnim napomenama konstatovano da se vidi fokus Vlade na reforme.

Ona je iskazala zahvalnost Delegaciji EU u Srbiji i Evropskoj komisiji što su konstatovali da su merila za otvaranje ispunjena i da je potrebno otvoriti dva klastera.

Nikada jasnija nije bila preporuka. Sada je to na državama članicama Unije i mi radimo pojedinačno sa njima kako bismo videli da li ima nešto što doživljavaju kao upitno, da im pružimo sve informacije kako bismo dobili od svih njih zeleno svetlo za otvaranje barem jednog klastera, ako ne oba, objasnila je Brnabić.

Premijerka je naglasila da je preporuka za otvaranje dva klastera snažna politička poruka i članicama EU, ali i našoj zemlji i građanima Srbije, a to je da je mnogo urađeno u oblasti vladavine prava.

Međutim, kako je dodala, postoji veliki broj stvari na kojima moramo da radimo, ali prvi put je poslata jasna, direktna poruka da je država napravila značajan iskorak, posebno u oblasti vladavine prava, navodeći da je Vlada na tome mnogo radila zajedno sa predsednikom Republike i njegovim timom.

Prema njenim rečima, po novoj metodologiji važno je političko liderstvo i to je ono što smo uspeli da uradimo.

Brnabić je, kada je reč konkretno o oblasti vladavine prava, prenela da je u vezi sa izborima konstatovano da su političke snage nastavile dijalog, a da je Vlada počela da implementira preporuke ODIR-a.

Takođe, kako je navela, u Izveštaju je konstatovano da je u Narodnoj skupštini umanjena primena hitnih procedura, kao i da je usvojen kodeks narodnih poslanika.

Ona je, govoreći o saradnji sa organizacijama civilnog društva, precizirala da je u Izveštaju pohvaljeno to što je oformljeno novo ministarstvo – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ali i da je Vlada inicirala sesiju debata.

U tom kontekstu, predsednica Vlade je predočila da je potrebno i dalje raditi na dijalogu sa civilnim društvima.

U Izveštaju je konstatovano i da je Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje na ustavne amandmane, ali i prepoznato da je u oblasti pravosuđa nastavljeno sa smanjivanjem broja starih predmeta i da već petu godinu zaredom pravosuđe rešava više predmeta nego što ih primi, navela je Brnabić.

Takođe, kako je napomenula, i u oblastima borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala ustanovljen je progres, podvukavši da je prvi put od 2016. godine i u oblasti slobode izražavanja konstatovan napredak.

Ovo je prvi put da u ovoj oblasti spominjemo reč napredak, to je velika i važna stvar za sve nas, a posebno daje motivaciju Vladi Srbije da nastavi dalje, poručila je ona i pozvala medijska udruženja da se vrate u radnu grupu i nastave zajedno da rade na poboljšanju uslova za medije.

Premijerka je ukazala na to da je u javnoj upravi konstatovan napredak, doduše ograničen, dok je u oblastima privrede i ekonomije Srbija dobila jako dobar izveštaj, pohvale za održivost i otpornost tokom pandemije korona virusa.

Prema njenim rečima, privreda je pokazala održivost i otpornost, tržište rada je zabeležilo smanjenje nezaposlenosti, struktura privrede se uprkos pandemiji poboljšala, a javne investicije nastavile da se popravljaju.

U zelenoj agendi takođe je ustanovljen dobar napredak, pre svega u oblasti energetike, sa posebnim fokusom na obnovljiv izvor energije, podvukla je Brnabić i najavila da će Vlada nastaviti da radi na reformama, kao i da će već u četvrtak biti održan prvi sastanak po tom pitanju.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanja EU je deo godišnjeg paketa proširenja koji je u Strazburu, pred poslanicima Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, predstavio evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji.

Varhelji je tom prilikom poslanicima saopštio da Evropska komisija podržava otvaranje dva nova pregovaračka klastera u pregovorima sa Srbijom.

Srbija je, kako je naveo, dala prioritet reformama u vladavini prava i postigla rezultate u brojnim oblastima, pre svega politici oporezivanja i energetici, čime je ispunila merila za otvaranje klastera tri (konkurentnost i rast) i klastera četiri (zelena agenda i održiva povezanost).

On je poslanicima preneo da u Srbiji postoji obnovljena posvećenost reformama, i obavestio ih o tome da bi ustavna reforma u cilju jačanja nezavisnosti pravosuđa trebalo da se završi do kraja godine.

Prema njegovim rečima, Srbija mora da nastavi i produbi reforme u oblasti slobode medija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i procesuiranja ratnih zločina.

Evropski komesar za proširenje čestitao je poslanicima Evropskog parlamenta Tanji Fajon i Vladimiru Bilčiku na, kako je rekao, uspešnoj misiji i postizanju sporazuma u međupartijskom dijalogu u Srbiji.

Varhelji je čestitike uputio i Skupštini Srbije i predsedniku ovog tela Ivici Dačiću.

On je ukazao na to da će napredak u oblasti vladavine prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom biti ključni za ukupni tok i napredak u Srbije u pristupnim pregovorima.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

19. oktobar 2021. godine

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala

15. oktobar 2021. godine

U sedištu Evropske komisije se od 1. do 15. oktobra o.g. po treći put održava izložba slika slovačkih slikara naivaca iz Srbije, pod pokroviteljstvom potpredsednika Evropske komisije Maroša Šefčoviča i potpredsednice Vlade Srbije Maje Gojković.

Predstavljanje izložbe je održano 12. oktobra, a uvodne reči su imali potpredsednik  EK M. Šefčovič i ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog R. Srbije, gđa Gordana Čomić.

Prijemu koji je održan tom prilikom prisustvovali su specijalni izaslanik EU za Dijalog Beograd – Priština i Zapadni Balkan Miroslav Lajčak i ambasadorka R. Srbije pri EU Ana Hrustanović.

M. Šefčovič je istakao da je razvoj specifične umetnosti slovačkih naivaca dokaz da se slovačka manjina u Srbiji, gde živi već više od 200 godina, „oseća kod kod svoje kuće“. On je istakao da će sa zadovoljstvom podržati ideju da ova umetnost bude proglašena za nematerijalno nasleđe UNESKO.

Gordana Čomić je naglasila važnost kulture i različitosti u izgradnji evropske zajednice naroda i podvukla da slike slovačkih naivaca predstavljaju lepotu sveta, koja pripada svima, a ne samo slovačkoj zajednici, Srbiji u kojoj žive ili Evropskoj uniji.

12.10.2021.
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijatenjstva i saradnje.

"Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Komemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izuzetnu čast Srbiji, kao domaćinu.

"Velika mi je privilegija i čast da smo se danas svi okupili u Beogradu, gde ćete se, nadam se, u narednim danima, osećati kao kod kuće.", uputio je reči pozdrava predsednik Vučić i naglasio da je uveren da je svet dijaloga, mira i kompromisa dostižan i moguć. On je poručio učesnicima da je ovo izuzetna prilika da se razgovara o budućnosti i da je međunarodna saradnja jedini put ka sveukupnom blagostanju i prosperitetu celog čovečanstva.

"Uprkos brojnim usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih zemalja je, uveren sam, uspešna priča", kazao je predsednik Vučić i istakao da Agenda 2030 Ujedinjenih nacija ističe i promoviše tri velika cilja – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava.

"Imajući u vidu pomenutu agendu, UN su uspostavile Međunarodni dan multilateralizma i diplomatije za mir, a 24. aprila 2019. godine smo prvi put proslavili taj dan. Srbija, kao pravni naslednik Jugoslavije, zemlje osnivača UN i Pokreta nesvrstanih zemalja, ponosni je promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih pravnih normi", ukazao je predsednik Vučić i dodao da je uveren da Beograd, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija, tačka kontakta i susreta između Istoka i Zapada, gde se različite civilizacije, kulture i religije oduvek susreću, može da podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje.

Predsednik Vučić je naveo da je želja da se ovim događajem oda počast prvoj konferenciji Nesvrstanih u Beogradu, koja je održana 1961. godine, u vreme blokovskih podela, a koja je dala veliki istorijski značaj stvaranju različite vizije sveta.

"Ta vizija je zasnovana na uzajamnoj saradnji i poštovanju država i naroda i nije bilo mesta u njoj za dominaciju jedne države nad drugima. Nadam se, međutim, da nećemo samo da razgovaramo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo zajedno da izgradimo, jer sam uveren da svet dijaloga, kompromisa i svet mira i dalje jeste moguć i dostižan", rekao je predsednik Vučić i podsetio da je veliki broj lidera 1961. godine, u vreme globalnih previranja i nesigurnosti, imao hrabrosti da artikuliše alternativni put u tadašnjem bipolarnom svetu, uprkos činjenici da se Pokret tada sastojao od država različitih identiteta, kultura, religija i političkih i ekonomskih sistema.

"Ne bi trebalo da zaboravimo suštinsku ulogu koju je Pokret odigrao u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije koji je promovisao jednak društveni i ekonomski razvoj svih zemalja", podvukao je predsednik Vučić.

"Budućnost jednakih, gde se ista prava primenjuju na sve, to je pravac kojim je ovaj Pokret krenuo od početka, to je ideja kojoj većina zemalja u svetu i danas stremi. To što ovo zagovaramo, nije samo pitanje interesa svake pojedinačne zemlje, već jedan od najvećih civilizacijskih koraka napred, koji ovaj svet mora da preduzme ukoliko želi da preživi kao svet, a ne kao neka vrsta kampa u kojem nema mesta za sve, čije ključeve drže samo oni koji su bogati, a oni koji pristanu da budu eksploatisani, biće oslobođeni", istakao je predsednik Vučić i dodao da pravo da se odluči o sopstvenoj sudbini nije greh, već da je to pravo koje treba da pripada svima, bez obzira na njihovu veličinu i bogatstvo, snagu ili moć kojom raspolažu.

"Smatram da ćemo se saglasiti da je današnji svet na mnoge načine različit od onoga iz 1961. godine. Globalizacija, povećana međuzavisnost i razvoj novih tehnologija bez sumnje su učinili planetu manjom, ali takođe su uticali i na našu svakodnevicu. Istovremeno, nije samo reč o broju izazova sa kojima se suočavamo, koji takođe ne znaju za granice, već je priroda svega toga daleko složenija. Zbog toga je danas, možda više nego ikada pre, neophodno da radimo na jačanju multilateralizma i multilateralnog svetskog poretka", naveo je predsednik Vučić i naglasio da nas svaki novi izazov podseća da nijedna država nije izolovana i samodovoljno ostrvo, te da su saradnja i solidarnost jedini put ka individualnom i kolektivnom prosperitetu.

"Mislim da je ovo osnova na kojoj su članice Pokreta stajale ujedinjeno uprkos svojim razlikama. Pokret nesvrstanih zemalja je bio i uvek ostaje simbol slobodoljubivog dela sveta koji je spreman da se bori za svoju nezavisnost, autonomiju i suverenitet i duboko sam uveren da bi trebalo da nastavi da se bori za ove ciljeve, zato što je to nešto za šta se treba boriti", kazao je predsednik Vučić i poručio okupljenima da Srbija zna koliko je ta borba teška.

"Od svih naših borbi, najbolnija je ona usmerena ka očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, to jest, rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni intergitet, Srbija istovremeno brani univerzalne principe Povelje UN i međunarodnog prava, ali i neke od ključnih principa na kojima je osnovan Pokret nesvrstanih zemalja", zaključio je predsednik Vučić i posebno naglasio da Srbija, uprkos svim izazovima, snažno ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi zagarantovalo trajni mir i stabilnost.

Beograd,

11. oktobar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je na Samitu lidera Evropske Unije i Zapadnog Balkana, na kom je usvojena Deklaracija u kojoj lideri EU daju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i potvrđuju posvećenost procesu proširenja zasnovanog na „kredibilnim reformama partnera“, uz naglasak na važnosti „jačanja integracija i kapaciteta apsorbcije novih članica“ od strane same EU.

Predsednik Vučić je nakon Samita EU-Zapadni Balkan izjavio da postoji perspektiva proširenja EU, ali da nemaju sve zemlje članice „isti apetit“ za proširenje.

„U ime Republike Srbije, zadovoljan sam činjenicom da su predsednici i premijeri zemalja EU, četiri sata sa nama razgovarali o budućnosti Zapadnog Balkana. U ime Srbije zahvalio sam na pomoći i podršci, investicijama i novcu koji poreski obveznici EU ulažu u našu zemlju. Govorili smo o tome da postoji perspektiva proširenja i jasno je da postoje strateški interesi EU na tom evropskom prostoru“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je na Samitu vladala pozitivna atmosfera i da se domaćin, predsednik Vlade Republike Slovenije Janez Janša, sve vreme borio za jasniju evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana.

„Čini mi se da smo odgovornom i ozbiljnom politikom sebe predstavili na dobar način i verujem da u narednom periodu poziciju u EU možemo da popravimo“, rekao je predsednik Vučić i preneo da je imao mnogo bilateralnih razgovora: sa grčkim premijerom  Kirjakosom Micotakisom, koji je rekao da će Atina nastaviti da podržava teritorijalni integritet Srbije, sa predsednikom Republike Francuske, mađarskim premijerom, španskim premijerom, premijerom Republike Slovačke, predsednikom Rumunije, predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i mnogim drugim evropskim liderima.

Predsednik Vučić je naveo da je i sa predsednikom Vlade Republike Hrvatske razgovarao o odnosima naše dve zemlje, kao sa premijerima Republike Albanije i Republike Severne Makedonije, Edijem Ramom i Zoranom Zaevim.

Predsednik Vučić boravio je u dvodnevnoj poseti Republici Sloveniji, gde je prvog dana prisustvovao Samitu šefova država i vlada iz redova Evropske narodne partije i ocenio da je, posle gubitka nemačke Demohrišćanske unije na izborima, snaga Evropske narodne partije koncentrisana u centralnoj i istočnoj Evropi.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Goll

06. oktobar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Koridoru 10, kao i potpisivanju Ugovora između Javnog preduzeća Koridori Srbije i Konzorcijuma STRABAG AG i STRABAG d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze Auto-puta mira na deonici Merošina – Merošina 1.

„U Donjem Međurovu gradi se pruga od 23 km, koju će 75 odsto da finansira Evropska unija. To je za nas ogroman novac, veliki podstrek i poštovanje. Ova pruga i put za nas su važni, za Evropu su važni. Dugujem ogromnu zahvalnost gospođi Fon der Lajen što je danas došla u Niš, koji nama postaje centar, središte svih balkanskih koridora, postaje balkanska raskrsnica“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je Srbija u potpunosti posvećena implementaciji do sada potpisanih sporazuma čiji je pokrovitelj EU.

„Daćemo sve od sebe ne samo da očuvamo mir, nego da postignemo još sporazuma koji će značiti sigurnost svih na Balkanu i bolji život i ekonomiju za sve nas. Znamo šta je naš posao. Koliko možemo, imajući u vidu teškoće zbog odnosa sa Prištinom, mi ćemo da činimo sve da napredujemo na evropskom putu“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio predsednici Evropske komisije na lepim rečima i želji da Srbiju vidi u EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas da je Srbija već prevalila dug put ka članstvu u EU, da je zabeležila neverovatan napredak i zalaganje poslednjih godina i unapredila uslove u različitim sektorima. Ona je poručila da snažno podržava evropske integracije Srbije.

„Ovo je veoma poseban momenat. Potpisivanje ovog ugovora je simbol naše sjajne saradnje i projekata povezivanja kroz koje zajednički gradimo našu evropsku budućnost, zato što je bolja budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Koridor povezuje Srbiju sa Austrijom i Grčkom i zaista je pokretač privrede. Ovo je pokretač za privredu Srbije, investicije, ekonomski plan koji već funkcioniše u Srbiji“, rekla je predsednica Evropske komisije.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Gol

30. septembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadore zemalja članica Kvinte – Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske, Italije i Nemačke, kao i šefa Delegacije Evropske unije, koji su zatražili deeskalaciju krize na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je ovom prilikom objasnio poziciju Srbije. „Posvećeni smo očuvanju mira i poštovanju Briselskog sporazuma, ali nikako nećemo da dozvolimo poniženje ni Srbije, niti njenih građana“, rekao je predsednik Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

27. septembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa Visokim predstavnikom Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Borelom.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija nastaviti da poštuje sve sporazume koje je potpisala, sve međunarodne pravne propise i da će nastaviti da pruža podršku regionalnom miru i stabilnosti uprkos neodgovornom, neozbiljnom i kriminalnom ponašanju prištinskih vlasti.

Visoki predstavnik Borel je pozvao na strpljenje, očuvanje mira i nastavak dijaloga u Briselu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

26.septembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

26. septembar 2021. godine
 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na KiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na KiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Kovida-19.

„Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Konferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.

„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i  borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje  međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.

25. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji.

Kovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži.

Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime.

I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana.

Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Kovida:

Pandemija Kovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina.

Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka.

Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad.

Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Kada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja.

Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Kovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Kovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.

Reforme koje smo preduzele u vreme pre Kovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije.

Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto.

Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu.

Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja.

Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne. Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije,

Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.

Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Kovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život.

Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Kovid-19 ne bude iza svih nas.

Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Kovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime.

Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta.

Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih.

Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji.

Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Kosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!

Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Kosovu i Metohiji.

11. maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Kosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Kosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi.

Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilja koja se dešava na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine.

Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost.

Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.

Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore.

Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Kosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelji,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi.

Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona.

U zaključku,

Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju.

Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Kovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama.

Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Kovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih.

Hvala vam.

Izvor: www.srbija.gov.rs

25. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Kovid-19.

Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

22. septembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je od dolaska u Njujork na zasedanje Generalne skupštine UN imao veoma značajne susrete, među kojima je i radna večera kod visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepa Borelja kome je još jednom izneo stav Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića povodom krize na severu Kosova i Metohije.

Šef srpske diplomatije je rekao da je susret sa Boreljom, sa kojim su razgovarali o aktuelnim dešavanjima u regionu i evropskoj perspektivi za Zapadni Balkan, bio još jedna prilika da iznese stav Beograda koji je poznat povodom krize na severu Kosova i Metohije i posvećenost Vlade Srbije i predsednika Vučića očuvanju i izgradnji mira, stabilnosti i bezbednosti, uključujući i bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji.

„Izrazio sam naše neslaganje i neprihvatljivost izjava u kojima se podjednako Beograd i Priština, kao da su jednako svojim aktivnostima doprineli aktuelizaciji ove poslednje krize, pozivaju na smirivanje tenzija i da postavim pitanje šta smo mi to uradili da bi do tih tenzija došlo, ali svakako da ukažem na to da je Beograd i te kako posvećen dijalogu, ali da nećemo prihvatati nikakve jednostrano nametnute poteze, pogotovo kroz kriminalne aktivnosti i da takvi potezi obesmišljavaju dijalog“, rekao je šef srpske diplomatije.

Naglasio je da Beograd želi da nastavi dijalog, ali da je potrebno da se stvari vrate na stanje pre poslednjih dešavanja

Susret sa Boreljom je, navodi ministar Selaković, bio je i prilika da se čuje nešto više o onome kako on kao prvi čovek evropske diplomatije vidi dalje aktivnosti EU u odnosu na Zapadni Balkan.

„Naša borba se ovde nastavlja, srešćemo se i sa prijateljima širom sveta, tome i služi održavanje Generalne skupštine UN, a ovde je pravi ponos zajedno sa ambasadorom Markom Đurićem i timom Ministarstva spoljnih poslova predstavljati Srbiju i boriti se za naše interese“, poručio je ministar Selaković.

Preneo je da je delegacija Ministarstva spoljnih poslova od dolaska u Njujork ostvarila nekoliko veoma značajnih susreta, te da je imao priliku da se sretne sa ministrima spoljnih poslova Tunisa, Estonije, Bolivije i Slovenije.

Ministar Selaković je rekao da se danas sastao sa ministarkom spoljnih poslova Gvineje Bisao, da se sastanci nastavljaju sa kolegama iz različitih država, a da je za danas planiran susret sa ministrom spoljnih poslova bratskog i prijateljskog Kipra.

22. septembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je danas sednicom Saveta za nacionalnu bezbednost, nakon koje je preneo da Srbija traži povlačenje svih trupa koje su upale na sever Kosova i Metohije, kao i hitan odgovor Evropske unije na pitanje da li Briselski sporazum postoji u pravnom prometu.

„Savet za nacionalnu bezbednost je danas doneo više odluka, zaključaka, predloga i preporuka. Najpre u skladu sa poslom, koji Savet za nacionalnu bezbednost ima, da uvek razmatra stanje odbrambenih kapaciteta Republike Srbije, analizirali smo stanje i situaciju kako u Vojsci Srbije, tako i u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Srpske policije, sagledali šta je sve neophodno da u narednom periodu učinimo kako bismo osnažili naše kapacitete, kako bismo mogli još snažnije da delujemo po pitanju odvraćanja na svakog potencijalnog agresora na našu zemlju ili još snažnije da delujemo u smislu odvraćanja na svaku pretnju potencijalnim terorističkim napadom. Razgovarali smo o tehničkim stvarima koje moramo da unapredimo. Veoma sam zadovoljan stanjem, kako borbene gotovosti, tako i moralom, motivisanošću ljudi da uvek unapređuju naše kapacitete. Očekuje nas značajnije opremanje naše vojske i policije u narednom periodu, koje je odavno ugovoreno“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se razgovaralo o situaciji na Kosovu i Metohiji, posebno posle kriminalne akcije prištinskog režima i upada na sever pokrajine uz korišćenje oklopnih transportera i dugih cevi.

„Analizirali smo situaciju i došli do zaključaka. Srbija će nastaviti da insistira na očuvanju mira, pune stabilnosti i sigurnosti, ali i punoj sigurnosti srpskog naroda na KiM. Smatramo neprimerenim izjave u kojima se Beograd i Priština izjednačavaju i krivica prebacuje na obe strane. Srbija je uvek spremna za nastavak dijaloga u Briselu, ali neće da prihvati rešenja nametnuta jednostranim kriminalnim akcijama“, istakao je predsednik Vučić i naveo da Savet za nacionalnu bezbednost traži hitan odgovor Evropske unije na pitanje postoji li Briselski sporazum u pravnom prometu ili ne, kao i kada će biti formirana ZSO, koja je srž ovog sporazuma. On je preneo da je jutros razgovarao sa ambasadorima zemalja Kvinte o tome kako bi trebalo da izgleda „tobožnje kompromisno rešenje“.

„Odbio sam to rešenje jer to nije kompromisno, već je rešenje koje bi unižavalo Srbiju. To je rešenje kojim bi 70 odsto onoga što su nameravali da rade Albanci na administrativnoj liniji oni zaboravili, ali bi uveli 20 do 30 odsto drugih mera. Za odbijanje sam dobio saglasnost Saveta za nacionalnu bezbednost. Odbacio sam to jer sam sit politike svršenog čina. Ne možete tako da razgovarate sa Srbijom“, rekao je predsednik Vučić i istakao da je povlačenje svih trupa sa severa Kosova i Metohije jedino rešenje za ovu situaciju.

„Povratak na pređašnje stanje, a onda da idemo u Brisel da razgovaramo o svemu“, naveo je predsednik Vučić dodajući da je Srbija uvek spremna za razgovor. On je rekao i da Srbija poziva Evropsku uniju, Veliku Britaniju i SAD da utiču na Prištinu da poništi protivpravnu presudu Ivanu Todosijeviću.

„To smatramo sledećim mogućim razlogom za veliku krizu, možda najveću do sada“, naglasio je predsednik Vučić i objasnio da je tom presudom direktno prekršen Briselski sporazum, jer je u veću sudija trebalo da budu dvojica Srba i jedan Albanac, ali da takvo veće nikada nije ni bilo formirano.

„Ili će Priština ukinuti tu presudu ili smo dobro razumeli da Priština ima podršku za iseljavanje Srba i srpskih porodica, i u skladu sa tim ćemo reagovati drugačije“, rekao je predsednik Vučić. On je najavio da će se moguće dodatne mere, koje bi naša zemlja sprovela u cilju zaštite svog naroda i svog suvereniteta, razmatrati u narednih nekoliko dana.

„Želimo da pokažemo dobru volju i ostavimo vreme nekima u Prištini da promene svoje loše odluke. Ukoliko ne budu želeli, mi ćemo donositi mere u cilju zaštite interesa Republike Srbije i ja sam o tome obavestio i članice Kvinte i predstavnike EU“, istakao je predsednik Vučić i ponovio da nećemo prihvatiti politiku svršenog čina. 

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Goll

21. septembar 2021. godine
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas poslanike Evropskog parlamenta i posrednike u međustranačkom dijalogu, koji su ga obavestili o trenutnom stanju i rezultatima svog dosadašnjeg učinka.

Predsednik Vučić je istakao da poštuje njihov težak rad i zalaganje i da zna da su, kao posrednici, morali da uvaže zahteve svih strana. Predsednik je posebno naglasio da je unapređenje izbornih uslova stalan proces u svim demokratskim uređenjima, te da su predstavnici svih relevantnih institucija države od početka bili spremni da čuju konstruktivne sugestije kako bi se na adekvatan način kreirala izborna atmosfera.

Sagovornici su istakli da je od velikog značaja da rezultati dijaloga budu primenjeni, te su izrazili posebnu spremnost da pomognu u predizbornom procesu kako bi ono što je dogovoreno bilo i sprovedeno.

Predsednik Vučić je izrazio uverenost da će predizborni proces biti u skladu sa najvišim demokratskim standardima, kao i sa opštom politikom ozbiljnog i odgovornog pristupa jednom od najvažnijih procesa u funkcionisanju države.

Posrednici Evropskog parlamenta ocenili su dosadašnju saradnju kao konstruktivnu i obavestili predsednika o budućim koracima.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

17.09.2021. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

"Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji, 

Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911.  godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918.godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta.  Slava našim velikim, srpskim junacima!

Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu.  Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!

Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje  drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

I sebi, i drugima.

Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.

Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno  nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša, predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.

I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome, Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Kumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Kolubare, Cera, Kajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u  životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.

I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Kako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.

A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Kosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem  hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!

Živela Srbija!"

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

15.09.2021. 

Predsednik Vučić prisustvovao primopredaji 26 specijalizovanih vozila za prevoz vakcina i medicinskog osoblja.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas primopredaji 26 specijalizovanih vozila za prevoz vakcina i medicinskog osoblja nabavljenih sredstvima IPA 2020 kroz Projekat EU za lokalni razvoj (EU PRO PLUS), koji sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), čime će biti rešen problem bržeg dopremanja vakcina širom Srbije.

Predsednik Vučić je zahvalio Evropskoj uniji na pomoći u borbi protiv pandemije korona virusa, istakavši značaj solidarnosti u zajedničkim nastojanjima da se bolest zaustavi. Vozila je predao šef misije u Srbiji Emanuel Žiofre, koji je simbolično uručio ključeve vozila, rekavši da će uz drugu medicinsku opremu koja je već isporučena, „ova vozila dalje ojačati zdravstveni sistem Srbije, kada se pandemija završi.“

Predsednik je dodao da će sada vakcine moći brzo da se distirbuiraju širom Srbije, kao i da neće više biti potrebno da se vozila pozajmljuju.

"Time smo rešili značajan problem u distribuciji vakcina", naglasio je predsednik Vučić i dodao da je donacija vredna više od 600.000 evra, te da je reč o novcu tuđih poreskih obveznika, zbog čega smo dodatno zahvalni EU. Predsednik je pozvao građane da se vakcinišu, jer „nema snažnijeg oružja protiv pandemije korona virusa“, i istakao da je smrt svakog čoveka od korona virusa „veliki i nenadoknadiv gubitak za Srbiju“.

Predsednik Vučić je takođe zamolio novog šefa misije EU da pomogne da se ubrza evropski put Srbije, koja će sa svoje strane dati svoj doprinos kroz dalje zalaganje sa mir i stabilnost, uz rad na još jačem i bržem ekonomskom napretku.

Izvor/Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

14.09.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić sastala se danas sa novim šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuelom Žiofreom.

Brnabić je poželela dobrodošlicu novom ambasadoru EU, istakavši da predstoji mnogo zajedničkog rada na ostvarenju postavljenih ciljeva i da je u potpunosti otvorena za sve predloge i sugestije kako bi se na što efikasniji način dostigli razultati.

Na sastanku se razgovaralo o reformama koje Srbija sprovodi u oblasti vladavine prava i zelene agende, kao i o rezultatima reformi koje Vlada sprovodi na ekonomskom planu. Tema razgovora bila je takođe i imunizacija i borba protiv COVID-19.

Premijerka je istakla da je punopravno članstvo u EU ključni spoljnopolitički prioritet Srbije, i istovremeno pozdravila usvajanje Ekonomskog i investicionog plana EU, kao i predlog za uvećanje finansijskih sredstva u okviru IPA fondova.
Ona je takođe naglasila da Srbija radi na tome da, u skladu sa postignutim napretkom, tokom slovenačkog predsedavanja EU, otvori dva klastera.

U razgovoru sa novim ambasadorom EU u Srbiji, Brnabić je naglasila da Srbija borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije vodi na transparentan način.

Prema njenim rečima, jačanje ekonomije ostaje jedan od najvažnijih ciljeva Vlade, a postavljeni prioritet za narednu godinu je zapošljavanje mladih, posebno onih kojima bi to bilo prvo zaposlenje.

Ambasador Žiofre čestitao je na postignutim ekonomskim i privrednim rezultatima, i naglasio da se raduje zajedničkom radu sa Vladom Srbije na sprovođenju prioriteta zemlje kako bi se ubrzao put Srbije ka evropskim integracijama, posebno u domenu vladavine prava, zaštite životne sredine, digitalne agende i povezivanja, kao i na pronalaženju najefikasnijeg puta za njihovo ostvarenje.

Brnabić i Žiofre rezgovarali su i o slobodi medija, odnosu  prema civilnom društvu i međupartijskom dijalogu predstavnika vlasti i opozicije, uz posredovanje poslanika Evopskog parlameta.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

13. septembar 2021.
 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas sa novim šefom Delegacije EU u Srbiji Emanueleom Žofreom.

Selaković je sagovorniku uputio čestitke i poželeo uspešan mandat, dodavši da očekuje nastavak dobre saradnje institucija Srbije sa Delegacijom EU.

Ministar je istakao da je članstvo u EU apsolutni spoljno-politički prioritet i strateško opredeljenje naše zemlje, kao i da Srbija ostaje u potpunosti posvećena reformskom procesu.

Podvukao je da je Srbija otvorena za nastavak pune saradnje sa EU, njenim institucijama i državama članicama, kao i za intenzivan rad u cilju napretka i ubrzanja pregovaračkog procesa.

Selaković je naglasio da je Srbija u potpunosti posvećena regionalnoj saradnji, očuvanju stabilnosti i bezbednosti i diplomatskom rešavanju otvorenih pitanja.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, ministar je istakao da su dijalog i kompromis ključni za postizanje održivog dogovora, ali i podsetio da Priština uporno ne ispunjava svoje obaveze iz Briselskog sporazuma i ne omogućuje osnivanje Zajednice srpskih opština.

Selaković je ukazao da je neophodno da Priština pristupi primeni svih postignutih dogovora i poručio da očekujemo da Evropska unija, kao garant Briselskog sporazuma, čvrsto insistira na tome.

EU je već duže od dve decenije najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, rekao je ministar, i dodao da je pomoć koju Srbija dobija od EU ključna za naš reformski proces.

Takođe,  ministar je istakao i da je Srbija, u uslovima pandemije, odgovornom politikom ostvarila ekonomsku i finansijsku stabilnost, kao i da statistički parametri pokazuju da je pandemija ostavila manje ekonomske posledice na Srbiju u odnosu na većinu drugih evropskih zemalja.

06. septembar 2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa komesarom za susedsku politiku i pregovore o proširenju Oliverom Varhejijem.

Brnabić je iskazala zahvalnost Varhejiju na ličnom angažovanju, istakavši da je punopravno članstvo u Evropskoj uniji spoljnopolitički prioritet i strateško opredeljenje Srbije, kao i očuvanje stabilnosti, bezbednosti i diplomatsko rešavanje otvorenih pitanja.

Ona je svog sagovornika upoznala sa aktivnostima koje se sprovode u oblasti borbe protiv korupcije, implementacije medijske strategije i o aktivnostima u proceduri promene Ustava, dogovorenih sa Skupštinom Srbije.

Predstavljajući rezultate koje je Vlada Srbije ostvarila u oblastima vladavina prava i reforme pravosuđa, premijerka je istakla da su ovo i osnovni zahtevi u pristupnom procesu Srbije i Evropske unije.

Sastanku je prisustvovala ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, koja je informisala komesara o aktivnostima koje su sprovedene u prethodnom periodu, naglasivši da je Srbija spremna za otvaranje klastera tri i četiri.

Varheji je pohvalio napore Srbije u sprovođenju reformi i integraciji u Evropsku uniju.

www.srbija.gov.rs

2. septembar 2021. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Sloveniji gde se održava Bledski strateški forum, koji tradicionalno okuplja lidere regiona i zemalja članica Evropske unije, kao i predstavnike evropskih institucija. Tom prilikom predsednik Vučić učestvovao je na prvom liderskom panelu ovog Foruma pod nazivom „Budućnost Evrope – odoleti i istrajati“ gde je naglasio da veruje u ujedinjenu Evropu.

"Politika je vizija i njeno ostvarenje, a naš posao je da služimo narodu, zemnji i naciji", poručio je predsedik Vučić i dodao da samo ujedinjena EU može da se izbori sa ekonomskom krizom.

"Imao sam sastanak sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, sa kojim sam razgovarao o evropskoj perspektivi Srbije i o onome što su naši zadaci", rekao je predsednik Vučić i dodao da je tokom susreta bilo reči i o političkoj situaciji na Jugoistoku Evrope i ulozi Srbije u Evropi.

Predsednik Vučić je podvukao da Srbija nastoji da sačuva nacionalne i državne interese, kao i da je bilo reči o dijalogu sa Prištinom, situaciji u regionu, vladavini prava u Srbiji i svim daljim naporima koje Srbija mora da preduzme na svom evropskom putu.

"Moramo da gledamo da se zbližavamo jedni sa drugima, da izbegavamo sukobe i da otvaramo granice", istakao je predsednik i naglasio da je ponosan na inicijativu Otvoreni Balkan.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na razgovor sa predsednikom Republike Slovenije Borutom Pahorom o dobrim odnosima dveju zemalja, kao i trgovinskoj razmeni Srbije i Slovenije koja iz godine u godinu raste i napreduje i ujedno zahvalio na prilici, organizatorima Foruma da iznese svoje ideje o trenutno važnim temama.

Predsednik Vučić je kazao da je u susretu sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja, Miroslavom Lajčakom, izrazio svoju zabrinutost da će Albanci krenuti u kampanju ulaska u različite institucije.

"Za nas je EU potrebna i važna, ali moramo u međuvremenu da živimo, preživimo i unapređujemo našu ekonomiju i život naših ljudi", zaključio je predsednik Vučić, ističući da su to za Srbiju ključne stvari.

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

1.09.2021.

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.

„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

05. avgust 2021. godine

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

„Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.

„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on.

S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte.

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.

„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on.

Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

„Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

„Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.

Izvor: Tanjug

22. jul 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije. 

Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama.

Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka.

Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno.

Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“.

Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija.

Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju.

Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme.

To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs

20. jul 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas da je finansijska podrška EU kroz pretpristupne fondove važna jer se ta sredstva koriste da bi se reforme ubrzale i došlo do konačnog cilja – punopravnog članstva u EU, a time i do kvaliteta života građana Srbije koji važi i za građane EU.

Vučić je, tokom onlajn obraćanja na konferenciji o rezultatima i mogućnostima IPA fondova u Srbiji, pod nazivom „Srbija i EU: podrška razvoju i pregovorima o članstvu“, koju organizuje Ministarstvo za evropske integracije, poručio da cenimo svaki evro koji je u našu zemlju došao iz Evropske unije.

On je dodao da smatra da smo se do sada odgovorno ponašali prema toj pomoći, koja nam je na raspolaganju kao zemlji koja je u procesu pristupanja.

Pred Srbijom je, u odnosu na sedmogodišnji budžetski period, veliki zadatak da obimna finansijska sredstva iskoristi što je moguće bolje i pripremi projekte koji treba da budu podrška našim reformskim aktivnostima i tako doprinesu ravnomernijem razvoju zemlje, istakao je predsednik.

Prema njegovim rečima, pregovori o članstvu i reforme koje se sprovode značajan su zamajac našem ekonomskom i društvenom napretku, ali i uslov za dalji održivi razvoj i razvoj u celini.

Dužan sam da se staram o pitanjima održivog razvoja svih građana iz svih delova Srbije na jednak način, rekao je Vučić i dodao da ćemo zato uključiti sve naše potencijale, sve izvanredne ljudske kapacitete i već transformišemo obrazovanje u celoživotno učenje za porebe tržišta rada.

Važno nam je, kako je naglasio, da svi projekti koji se budu finansirali iz budućih IPA projekata 2021–2027, u dogovoru sa EU, usmerimo na ono što je u skladu sa našim nacionalnim reformskim ciljevima i što može da doprinese održivom razvoju čitavog regiona.

Predsednik je podsetio na to da se u Srbiji sprovode reforme u svim najvažnijim oblastima, kao što su vladavina prava, energetika, poljoprivreda, infrastruktura.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović istakla je da fond IPA 3 ima za cilj da smanji razlike između regiona zapadnog Balkana i Evropske unije.

IPA 3 će od ukupnih iznosa 42,4 odsto biti usmeren na zelenu agendu i održivo povezivanje i potpuno je jasno koliko je ova tema važna za sve nas u Srbiji, rekla je ministarka.

Ona je napomenula da je pri restrukturiranju Ministarstva za evropske integracije uvedeno peto odeljenje koje se tiče koordinacije i praćenja usklađenosti nacionalnih reformi sa ciljevima zelene agende, digitalizacije i održive povezanosti.

Ne kaskamo, svakako ćemo ići u korak sa onim što su najvažnije politike Evropske unije danas, a to su, između ostalog, vladavina prava i zeleni dogovor i digitalizacija, navela je Joksimović.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji poručio je u pisanoj izjavi za konferenciju da Evropska unija želi da ubrza proces proširenja, što za Srbiju znači otvaranje dva klastera u pristupnim pregovorima već tokom ove godine.

Politika proširenja ostaje u centru naših aktivnosti i želimo da to ubrzamo, rekao je Varheji, dodavši da Srbija igra ključnu ulogu u regionu i Evropi i da je Zapadni Balkan jedan od najvećih prioriteta za EU.

Prema njegovim rečima, Ekonomski investicioni plan, koji je EU usvojila za Zapadni Balkan, kako je naglasio, treba da pomogne regionu da se transformiše i da jači izađe iz krize.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakao je da je Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA 2) finansijski instrument koji pomaže Srbiji da sprovede refome, postigne ciljeve i „skorije pre nego kasnije postane članica EU“.

To je moćan alat koji pruža Srbiji i drugim zemljama u regionu finansijsku podršku najboljeg tipa, rekao je Fabrici, istakavši da IPA fondovi podržavaju reforme, ali ne mogu da ih zamene, jer su reforme politički proces.

On je podsetio na to da je u okviru IPA 2, u periodu od 2014. do 2020, Srbija dobila 1,5 milijardi evra i još 900 miliona evra iz regionalnih projekata koji su rađeni u Srbiji.

Oko 40 odsto tih sredstava iskorišćeno je u oblasti reforme vladavine prava i dobrog upravljanja, 40 odsto sredstava je potrošeno za privredni i društveni razvoj, a oko 20 odsto za hitne situacije, kao što su bile poplave, migrantska kriza i pandemija.

Fabrici je ocenio da je srpska privreda pokazala da je dosta otporna tokom pandemijske krize „u smislu da su temelji ekonomije snažni“ i da se dosta dobro oporavila posle pandemije.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: Tanjug

15. jul 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas na onlajn Samitu lidera Berlinskog procesa na kojem je bilo reči o konkretnim rezultatima postignutim u toku njegovog sedmogodišnjeg trajanja, planovima za naredni period i inicijativama čiji je cilj pružanje podrške Zapadnom Balkanu na njegovom putu ka Evropskoj uniji.

Fokus samita bio je na izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta koji se odnosi na četiri temeljne slobode: slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, za koje je usvojen Akcioni plan u novembru prošle godine, a od kojeg bi region imao posebne benefite.

Na samitu je rečeno da je saobraćajna i energetska infrastruktura proširena tokom poslednjih godina i povezana sa saobraćajnicama Evropske unije, a pohvaljena je implementacija sporazuma o ukidanju naknada za roming na Zapadnom Balkanu, koja je počela sa primenom ovog meseca.

Kao važan projekat procesa izdvojena je Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) u cilju povezivanja i izgradnje razumevanja i tolerancije u regionu.

Pohvaljene su i aktivnosti Veća za regionalnu saradnju (RCC) i Sekretarijata Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) za napore u sprovođenju  Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište.

Ocenjujući da se Berlinski proces, čvrsto zasniva na temeljnom uverenju da je ekonomija Zapadnog Balkana deo Evrope, nemačka kancelarka Angela Merkel je istakla, da on umnogome doprinosi stabilnosti i povezivanju regiona zapadnog Balkana što je i ujedno i interes Evropske unije.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, u svom današnjem obraćanju, zahvalila je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na snažnoj podršci i aktivnom pristupu regionalnoj saradnji.

Zahvaljujući podršci Nemačke i kancelarke Merkel, ali i unutrašnjim inicijativama predstavnika Srbije, Albanije i Severne Makedonije, kako je objasnila premijerka, implementacija Akcionog plana omogućiće dalje širenje ekonomske i trgovinske saradnje regiona, što će ga ujedno učiniti privlačnijim za strane investitore i ubrzati ekonomski rast.

Brnabić je istakla da Srbija snažno podržava Berlinski proces, ne samo u cilju ekonomskog razvoja regiona, već i kao ideju povezivanja i ujedinjenja Zapadnog Balkana i njegovog približavanja Evropskoj uniji.

Ona je zaključila da je podrška u regionu bila naročito vidljiva kroz solidarnost sa susedima tokom pandemije i pomoć u vakcinama i medicinskoj opremi.

Na samitu, koji je otvorila nemačka kancelarka Angela Merkel, osim predstavnika regiona, učestvovali su i premijer predsedavajuće EU Slovenije Janez Janša, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, predsednik Francuske Emanuel Makron, premijer Italije Mario Dragi, premijer Poljske Mateuš Jakub Moravjecki i generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs

05. jul 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je danas da region zapadnog Balkana treba da nastavi sa evropskim integracijama, ali i da fokus treba da stavi na saradnju koja može da poboljša kvalitet života građana.

Brnabić je na Prespa forumu u Ohridu navela da je današnje ukidanje rominga jedna od konkretnih stvari od kojih građani imaju koristi, ukazavši na to da treba imati na umu i teška politička pitanja, kao što je dijalog između Beograda i Prištine, ali da ima i toliko drugih stvari koje mogu da se urade za građane.

To dugujemo budućim generacijama, poručila je premijerka i dodala da nastavak svađe u regionu nikome ne donosi dobro.

Ona je na panelu, čija je tema bila sinergija Evropske unije i SAD, ponovila da je Srbija zemlja koja je opredeljena za evropske, ali ne i atlantske integracije, dodavši da se u tome razlikuje od ostalih zemalja, osim Bosne i Hercegovine.

Mi želimo da uđemo u EU, ali ne u NATO. Mi smo vojno neutralna država koja ima sjajne bilateralne odnose sa SAD u svim oblastima, naglasila je Brnabić.

Premijerka se osvrnula i na konstataciju albanskog premijera Edija Rame da više nije isfrustriran i depresivan zbog dinamike evropskih integracija, rekavši da niko više nije isfrustriran i da to donosi neke nove stvari u pogledu regionalne saradnje.

Prema njenim rečima, sve zemlje moraju da nastave da rade ono što treba u pogledu nastavka evropskog puta, ali i da regionalno sarađuju, jer na to imaju uticaj.

Šta god da uradite svodi se na to da svaka država članica ponaosob odlučuje o tome da li je ostvaren napredak i to postaje sve kompleksniji i komplikovaniji proces iz dana u dan, konstatovala je premijerka.

Prema njenoj oceni, više se ne radi o evropskim vrednostima, napretku u ključnim oblastima i bilateralnim pitanjima, nego o pitanjima „lingvistike i istorije“.

Pored Brnabić, na panelu su učestvovali i albanski premijer Edi Rama, premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti i drugi.

Premijerka je, odgovarajući na pitanja novinara na Prespa forumu, istakla da je u ovom trenutku teško govoriti o tome šta bi značio kompromis sa Prištinom, ali da smatra da dijalog nema alternativu.

Prema njenim rečima, prostora za kompromis mora biti zato što je potrebno da se okrenemo budućnosti, a da li će ga biti zavisi i od Beograda i od Prištine.

Brnabić je, upitana da li je pomoćnik državnog sekretara SAD za pitanja Evrope i Evroazije Filip Riker pomenuo međusobno priznanje, odgovorila da nije, te da veruje da zna kakav bi bio njen odgovor na to.

Razgovarali smo o dijalogu Beograda i Prištine i Briselskom sporazumu. Nije bilo pomena međusobnog priznanja, ja taj dijalog ne vidim kao dijalog na kome se priča o međusobnom priznanju, podvukla je ona.

Premijerka je prenela da je Rikeru skrenula pažnju na zabrinjavajuće trendove na Kosovu i Metohiji i na sve veći broj napada na Srbe, Srpsku pravoslavnu crkvu i imovinu.

Strašno je videti da je žena, koja je nakon 22 godine odlučila da se vrati u Đakovicu, doživela napade, uz peticiju da se ponovo izbaci iz ovog grada. To su zabrinjavajući trendovi, ocenila je Brnabić.

Ona je, odgovarajući na pitanje prištinskih medija o Vašingtonskom sporazumu i da li znači da Srbija ne poštuje taj sporazum ako ne premesti ambasadu u Jerusalim, istakla da je Srbija ozbiljna država koja poštuje sporazume, za razliku od predstavnika Prištine koji ne poštuju Briselski sporazum.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs

02. jul 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas putem video-linka na konferenciji „Mini Šengen“ sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevim. Zvaničnici su razgovarali o daljim koracima u regionalnoj saradnji, kao procesu od vitalnog značaja za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini.

Sagovornici su se saglasili da je zemljama Zapadnog Balkana potrebno članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je isto toliko Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, budući da je region i okružen granicama EU, a zemlje koje streme članstvu dele zajedničke evropske vrednosti.

Predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije izrazili su želju da četiri evropske slobode – kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, počnu da se primenjuju što pre širom regiona, te da će u tom kontekstu pružiti punu podršku regionalnom zajedničkom tržištu na Samitu Berlinskog procesa, 5. jula.

„Svesni smo toga da samo zajedničkim radom i prihvatanjem regionalne saradnje u okviru različitih regionalnih inicijativa kao što su zajedničko tržište, regionalni Šengen, zeleni koridori ili Berlinski proces, možemo da približimo naše ekonomije, uvećamo blagostanje naših ljudi i dovedemo velike investicije, koje inače ne bi bile moguće ni za jednog od nas pojedinačno“, jedan je od zajedničkih zaključaka ove video-konferencije.

Sagovornici su se saglasili da se 29. jula sastanu u Skoplju, kako bi napravili pregled napretka u primeni dosadašnjih inicijativa i projekata i potpisali dodatne sporazume između tri zemlje vezane za sprovođenje obaveza iz Berlinskog procesa, kao i o saradnji i pomoći u slučaju prirodnih katastrofa i olakšicama za trgovinu, izvoz i uvoz.

„Pozivamo i podstičemo naše kolege iz regiona da potpišu i primenjuju slične sporazume, kako bi vizija zajedničkog političkog i ekonomskog prostora širom Zapadnog Balkana uskoro, kroz jedinstveno tržište, postala važan deo svakodnevice naših građana“, poručili su predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije.

Sagovornici su posebno naglasili da će i pored kašnjenja u procesu proširenja i dalje nastojati da prepoznaju nove načine, oblasti politika i finansijske instrumente, kako bi sve tri zemlje uvećale doprinos Evropi, ojačale veze sa Evropskom unijom i postepeno integrisale region u jedinstveno evropsko tržište.

Govoreći o Zelenoj agendi, sagovornici su uputili zajednički poziv Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama da se pridruže zemljama širom regiona u cilju podrške u razvoju projekata u koje bi moglo da se investira što pre, kako bi se unapredila zaštita životne sredine i povećala široka upotreba obnovljivih izvora, u sklopu primene Ekonomskog i investicionog plana EU i Zelene agende za Zapadni Balkan.

„Naše zemlje imaju ogroman potencijal za održivi rast i razvoj ovog sektora. Zamolićemo za praktičnu podršku kako bismo otkrili koji projekti mogu da unaprede naš region u pogledu izvora obnovljive energije za naše građane i za zelenu energetsku budućnost EU“, istakli su sagovornici tokom video-konferencije „Mini Šengen“ i zaključili da samo regionalno povezivanje, uz podršku Evropske unije, može da doprinese opštoj stabilnosti i napretku celog regiona i Evrope.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

29. jun 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je večeras, nakon Međuvladine konferencije EU i Srbija, da može da potvrdi da je otvoren klaster jedan o osnovnim vrednostima, koji je jedan od najznačajnijih u okviru nove metodologije priključenja, kao i da je Srbija ispunila sve što se od nje očekuje i traži za otvaranje klastera tri i četiri.

Brnabić je istakla da Srbija nastavlja sa reformama sa fokusom na vladavini prava, i izrazila nadu da će biti otvorena još dva klastera tokom predsedavanja Slovenije do kraja ove godine.

Čuli smo od značajnog broja članica da će nam pružiti podršku, a ja sam garantovala da će ovakav napredak da se nastavi, jer sve ovo što radimo radimo zbog naše zemlje i građana Srbije, poručila je ona.

Premijerka je iskazala zahvalnost Portugaliji na predsedavanju i podršci Srbiji na putu ka članstvu u EU.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović saopštila je da je danas počela primena nove metodologije na naš pregovarački proces i da je Srbija faktički otvorila klaster jedan, koji se odnosi na osnove vladavine prava.

Ona je objasnila da je na političkoj međuvladinoj konferenciji na najvišem nivou sa naše strane konstatovano da je Srbija klaster jedan već faktički otvorila činjenicom da je pet od pet poglavlja već otvoreno.

Prema njenim rečima, to je svakako za nas važan impuls i nastavljamo da radimo dalje.

Komesar za proširenje EU Oliver Verhelji preneo je da su sa premijerkom Brnabić vođeni razgovori o suštinskim pitanjima, te da je konstatovano da je Srbija postigla zavidan napredak u oblasti vladavine prava, ali da se od nje očekuju dodatni rezultati.

On je rekao da je stvoren "novi momentum", i potvrdio da je Komisija spremna da tokom predsedavanja Slovenije pojača dinamiku pristupnog procesa.

Od Srbije očekujemo još rezultata i to je snažna poruka koju je predsednica Vlade večeras čula od svih nas, predočio je Verhelji i poručio da su svi iz Komisije za proširenje spremni da pomognu da Srbija brže napreduje prema EU.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

22. jun 2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa Komesarkom Evropske unije za unutrašnje poslove i migracije Ilvom Johanson, sa kojom je razgovarao o čitavom spektru važnih pitanja za našu zemlju, o vladavini prava, borbi protiv organizovanog kriminala, ali i o evropskom putu Srbije.

Predsednik Vučić je nakon sastanka prisustvovao potpisivanju Ugovora o podršci Evropske unije u upravljanju migracijama – Druga faza unapređenja prihvatnih kapaciteta, usluga zaštite i pristupa obrazovanju, koji su potpisali ministarka za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Jadranka Joksimović, šef Delegacije EU u Srbiji ambasador Sem Fabrici i predstavnica Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u Srbiji Lidija Marković.

„Danas smo prisustvovali potpisivanju Ugovora kojim nam Evropska unija daje značajan novac, više od 11 miliona evra, za podršku kapacitetima za migrante i njihovo obrazovanje jer to je veoma značajno za nas. Mi moramo da pomognemo tim ljudima. Nemamo veliki broj izbeglica u ovom trenutku na teritoriji naše zemlje. Lepo je da pokažemo gostoljubivo lice Srbije. Zahvalan sam poreskim obveznicima Evropske unije i gospođi Johanson na pomoći koju su pružili Srbiji“, istakao je predsednik Vučić i dodao da se razgovaralo i o daljem nastavku saradnje.

„Na teritoriji Republike Srbije sprečeno je 38.226 nezakonitih prelazaka državne granice. Postali smo efikasniji i imamo neuporedivo bolje rezultate. Razgovarali smo kako i na koji način da pomognemo život tim ljudima i da pokažemo dodatnu solidarnost. Srbija je sve migrante koje je imala u prihvatnim centrima vakcinisala. To je važno za njih i za sve ljude koji dolaze u kontakt sa njima“, rekao je predsednik Vučić. On je naglasio i da bi ubrzanje izgradnje brze pruge koju gradimo sa EU mnogo značilo za rast evropske popularnosti u Srbiji.

Komesarka EU za unutrašnje poslove i migracije Ilva Johanson izjavila je da je Srbija pokazala da je pouzdan i snažan partner Unije u rešavanju problema migracija.

"Cenim to što smo potpisali ovaj ugovor od 2,3 miliona evra koji je deo šire pomoći. EU je uvek bila partner Srbiji u rešavanju problema migracija. Pokazali ste da ste pouzdan partner. Ljude ste ovde tretirali na propisan način. Čestitam Srbiji na naporima da vakciniše migrante. Govorili ste mi o impresivnom privrednom rastu Srbije i važnosti da se što pre pokrene brza pruga, a tu poruku ću preneti Briselu", poručila je Komesarka Johansen i prenela da EU želi da Srbija bude njen deo i da je zato važno raditi na daljim reformama i njihovoj primeni. Ona je istakla da je za EU važno da podrži Srbiju u vladavini prava, suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala.

Izvor: Predsedništvo Srbije

Foto: Predsedništvo Srbije/ D. Goll

17.06.2021. 

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!

09. jun 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na onlajn sastanku ministara spoljnih poslova učesnica „Berlinskog procesa“.

Selaković je istakao da Srbija pridaje veliki značaj ovoj inicijativi koja se pokazala kao dobar forum za jačanje regionalne saradnje, razvoja, promovisanje politike pomirenja i prevazilaženja nasleđenih problema iz prošlosti.

„Srbija će uvek biti zagovornik politike mira i povezivanja, jer to je jedini način da se stvori stabilnost koja je preduslov ekonomskog rasta i progresa. Nažalost neki još nisu shvatili pravo značenje i suštinu Berlinskog procesa, i da prvo treba da počnu da poštuju međunarodno preuzete obaveze kao što je Dogovor o regionalnom predstavljanju“, rekao je Selaković, reagujući na činjenicu da je predstavnica Prištine istakla zastavu samoproglašenog „Kosova“.

Dodao je da „Berlinski proces“ pruža podršku EU integracijama Zapadnog Balkana kroz konkretne projekte i mere, posebno ukazujući da je okosnica regionalne saradnje usmerena na ekonomsko povezivanje, kao i da se to podudara sa spoljnopolitičkom orijentacijom Vlade Srbije.

„Odgovornom i dobro osmišljenom ekonomskom politikom, Srbija je ostvarila najveći rast u regionu, a po stopi rasta BDP-a u prvom kvartalu 2021. godine od +1,7%, naša zemlja se nalazi na prvom mestu u Evropi“, naglasio je ministar.

Ministar je kao najaktuelniji primer saradnje ove inicijative istakao uspostavljanje Zajedničkog regionalnog tržišta na Zapadnom Balkanu.

„Srbija pozdravlja Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište. Ovaj dokument je u značajnoj meri baziran na konkretnim predlozima proisteklim iz inicijative koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo u saradnji sa premijerima Albanije i Severne Makedonije“, rekao je Selaković i dodao da će njegovom primenom biti proširene mogućnosti za unapređenje ekonomske saradnje u regionu.

Takođe, osvrnuo se i na odluku o uspostavljanju „Zelenih koridora“ koji su omogućili da se u krizi izazvanoj pandemijom Kovid-19 medicinska oprema i hrana neometano transportuju kroz region, bez zastoja na graničnim i administrativnim prelazima.

„Svoje opredeljenje za unapređenje regionalne saradnje, Srbija je demonstrirala i solidarnošću sa susedima u regionu, slanjem pošiljki vakcina i omogućavanjem vakcinacije u Srbiji, uključujući i za sekretarijate regionalnih inicijativa u kojima Srbija učestvuje“, naglasio je šef srpske diplomatije.

Selaković je ukazao i na druge konkretne rezultate regionalne saradnje u okviru ove inicijative kao što su: Regionalna kancelarija za saradnju mladih, Transportna zajednica u Jugoistočnoj Evropi, sa sedištem u Beogradu, Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana i Sporazum o snižavanju cena rominga u regionu ZB.

Selaković je ovom prilikom ponovio da je punopravno članstvo u EU ključni spoljno-politički i strateški cilj Srbije. Takođe, istakao je da je politika proširenja jedna od najuspešnijih politika EU, da treba ostati na tom kursu i zaključio da je Srbiji i čitavom regionu mesto u EU.

Sastanak je održan u okviru predsedavanja Nemačke ovoj inicijativi u formi video-konferencije.

U svom izlaganju Selaković je zahvalio Nemačkoj i ministru Masu na snažnoj podršci koju pružaju čitavom Zapadnom Balkanu, poručivši da je upravo ta posvećenost doprinela povezivanju i produbljivanju saradnje regiona.

„Vizija i podrška Nemačke, i kancelarke Merkel lično, iskazana pre gotovo sedam godina, kada je pokrenut Berlinski proces u značajnoj meri je doprinela stvaranju neophodnih uslova za bliže povezivanje u našem regionu, rekao je Selaković i dodao da su podrška i aktivan pristup nemačkih partnera od neprocenjivog značaja. Takođe, šef srpske diplomatije rekao je da je veoma značajno što su i druge članice Evropske unije prepoznale značaj „Berlinskog procesa“.

08. jun 2021. godine
 

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslavom Lajčakom.

Ministar Selaković je poručio da Srbija podržava rad specijalnog predstavnika, ali i da očekuje da će njegov angažman doprineti napretku dijaloga u cilju postizanja političkog i kompromisnog rešenja. Dodao je da je naša zemlja spremna da sarađuje sa svim akterima međunarodne zajednice koji mogu da pomognu u rešavanju otvorenih pitanja sa Prištinom, ali da Brisel ostaje centralno mesto za dijalog.

„Dijalog i kompromis jedini su pravi put za postizanje održivog dogovora između Beograda i Prištine“, istakao je Selaković i podvukao da bi krajnji ishod kompromisa bila situacija u kojoj „ni jedna strana ne dobije sve, a svi dobiju dovoljno“. 

Takođe, podsetio je da je Beograd ispunio sve obaveze iz dijaloga, dok Priština, ni osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije ispunila njegov glavni deo, a to je Zajednica srpskih opština.

„Dijalogu smo pristupili verujući u EU kao snažnog i kredibilnog garanta sprovođenja svih dogovora koji su postignuti, zato sa punim pravom očekujemo aktivnosti Brisela prema Prištini usmerene na ispunjavanje obaveza preuzetih iz Briselskog sporazuma, a to je formiranje Zajednice srpskih opština“, rekao je ministar Selaković dodavši da smo do sada videli samo odsustvo spremnosti Prištine da to sprovede, što je i jasno potvrđeno u poslednjim izjavama Aljbina Kurtija. 

Šef srpske diplomatije podvukao je da je Srbija posvećena dijalogu, kao i miru i stabilnosti u regionu, i da je spremna za nastavak razgovora, dok, s druge strane, Priština kontinuirano pokazuje da suštinski nije zainteresovana za normalizaciju odnosa.

Govoreći o evrointegracijama Srbije, Selaković je rekao da je članstvo Srbije u EU strateško opredeljenje naše spoljne politike, ukazavši da napredak postignut u reformskom procesu nije praćen odgovarajućom dinamikom pristupnih pregovora.

Selaković je sagovornika upoznao o značaju regionalne saradnje i aktivnom pristupu i nizu aktivnosti Srbije koje doprinose napretku regiona i ubrzanju njegovih integracionih procesa.

Današnjem sastanku prisustvovao je i zamenik pomoćnika državnog sekretara i specijalni predstavnik za Zapadni Balkan Stejt departmenta Metju Palmer, sa kojim je šef srpske diplomatije prethodno imao i odvojeni sastanak.

03. jun 2021. godine

As we cheer for Dr. Gordana Vunjak-Novaković, University Professor at Columbia University in the City of New York and Creative Ambassador of Serbia Srbija stvara / Serbia Creates, as the finalist for European Patent Office Lifetime Achievement European #InventorAward 2021, we also invite you to vote for our ingenious female scientist to win the Popular Prize Award: https://popular-prize.epo.org/.../gordana-vunjak.../.... Votes can be cast daily until June 17, 2021. 

Facebook stranicu mozete pogledati ovde.

Obaveštavamo da svi građani Srbije, kao i dijaspora, mogu od danas glasati za srpsku naučnicu Gordanu Vunjak-Novaković, koja je u finalu prestižne Evropske nagrade za pronalazače nominovana u kategoriji Životno delo za inovativni doprinos u biomedicini. Pobednike u 5 kategorija bira nezavisni međunarodni žiri, a javnost odlučuje ko će dobiti Nagradu publike. Glasanje je jednostavno i otvoreno za sve građane i dijasporu do 17. juna na stranici u nastavku teksta.

Profesorka Vunjak-Novaković se dve decenije bavi istraživanjima i primenom bioreaktora koji omogućavaju da se humana tkiva gaje u laboratoriji. Sa svojim timom naučnika napravila je srčani mišić od matičnih ćelija koji radi kao srčani mišić odraslog čoveka, što predstavlja pravu revoluciju u medicini kakvu poznajemo. Trenutno istražuje i da li bi njihova tehnologija mogla da pomogne i oporavku pluća oštećenih usled zarazne bolesti COVID-19.

Gordana Vunjak-Novaković je profesorka Univerziteta Kolumbija u Njujorku, članica SANU i prva Srpkinja i žena koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD. Ugledna naučnica je i kreativni ambasador Srbije u okviru Saveta za kreativne industrije pri Kabinetu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je profesorku Vunjak-Novaković 2020. godine odlikovao Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena za naročite zasluge u predstavljanju Republike Srbije i njenih građana i postignute izuzetne rezultate u oblasti medicinskih nauka i biomedicinskog inženjerstva kao jednog od najperspektivnijih načina za produženje ljudskog veka i poboljšanje kvaliteta života.

Video materijal mozete pogledati ovde.

Titula Evropske prestonice kulture večeras je predata gradovima koji će biti njeni nosioci 2022. godine – Novom Sadu (Srbija), Ešu (Luksembrug) i Kaunasu (Litvanija). Titulu su predali hrvatska Rijeka i irski Golvej, a svečana ceremonija je, usled pandemije koronavirusa, organizovana onlajn, odnosno emitovana na irskoj televizijskoj mreži „TG4”.

„Naša krilatica Za nove mostove proizlazi iz identiteta Novog Sada, u čijoj su burnoj istoriji upravo njegovi mostovi imali ključnu ulogu. Na tome počiva i program projekta Evropske prestonice kulture, na stvaranju novih mostova, onih neuništivih, kojima ljudi i procesi stvaraju prostore i programe, trajne legate. Te mostove gradimo i između gradova – bivših, sadašnjih i budućih Evropskih prestonica kulture, čije temelje čine ovi dugotrajni procesi i jačanje kapaciteta različitih aktera. Mostovi koji nas povezuju kao gradove – prestonice kulture, stavljaju naše lokalno kulturno nasleđe u okvire evropskih vrednosti i evropske kulturne baštine i tako radimo na onome što je naša zajednička budućnost, ne zaboravljajući ono što je naša prošlost”, rekao je direktor Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” Nemanja Milenković.

Svečana ceremonija otvaranja godine titule u Novom Sadu planirana je za 13. januar 2022. godine, dok će zatvaranje biti 31. decembra 2022. godine.

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.

20. maj 2021. godine

Predsednik Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je radnoj večeri šest lidera sa Zapadnog Balkana, održanoj 18. maja 2021. godine, čiji je domaćin bio visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i potpredsednik Evropske komisije Žozep Borel.

Prema rečima premijerke Brnabić, na sastanku je razgovarano o važnim političkim i ekonomskim pitanjima. Lideri ZB su se saglasili da treba da se fokusiraju na budućnost i na ono što mogu da urade da bi građani u regionu živeli bolje.

18 maj 2021

08. maj 2021. godine

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da je vizionarska ideja Roberta Šumana donela istinsku pobedu novog poverenja nakon Drugog svetskog rata i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti, uz poruku da tu veru ima i Srbija, kao i nadu da će postati zemlјa koja će biti rado viđena u evropskoj porodici naroda.

Vučić je, čestitajući svima u Srbiji i EU Dan Evrope, podsetio da je 9. maj dan kada se slavi i velika pobeda slobode, izvojevana uz ogromne žrtve.

„Dok su užasi rata tinjali, a Evropa lečila rane iz Drugog svetskog rata, ona je imala i lјude poput Roberta Šumana, koji su shvatali da se samo na pomirenju naroda i njihovom zajedništvu može stvarati budućnost”, rekao je Vučić na prijemu povodom Dana Evrope.

Ukazao je da su evropski narodi imali hrabrosti da u nedavnim protivnicima vidi buduće saveznike.

„Šumanova vizionarska ideja da će mir biti sačuvan, ako stvaralačke snage budu srazmerne opasnostima koje prete, da će Evropa izroniti iz konkretnih dostignuća, donela je istinsku pobedu novopronađenog poverenja i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti”, rekao je Vučić.

On je poručio da tu veru, iako ne izgleda uvek tako, ima i Srbija, kao i nadu da će naša konkretna dostignuća, na dugom i ne lakom putu do članstva u EU biti adekvatno vrednovana.

„I da će Srbija uz vašu pomoć, podršku i kritiku postati zemlјa koju ćete rado videti u evropskoj zajednici nacija. Verujem da bismo i mi našom podrškom, pomoći i kritikom doprineli da EU postane još bolјe mesto za život”, rekao je Vučić.

Punopravno članstvo u EU, uz kompromisno rešenje za pitanje Kosova i Metohije, način je da ostvarimo cilј i Srbiju učinimo uređenom i uspešnom što bi značilo da jesmo na dobrom, evropskom putu, poručio je predsednik Srbije.

Vučić je rekao da moramo još mnogo napora da uložimo u reforme, ne što to neko traži od nas, već zato što znamo da to nama i zemlјi donosi bolјitak.

Istakao je i da su posebno važne važne reforme u vladavini prava kojima se, kaže, sada pristupa sa mnogo više odgovornosti.

„Kod nas postoji neka trka u tome ko će da kaže da je više za Evropu, a ko ispod žita kaže da je manje za Evropu. Evropa ne pripada samo onima koji bi da iskoriste evropski novac, ne pripada onima u vladi koji kažu da su na evropskom putu jer smatraju da time sprečavaju opoziciju da dođe na vlast, ni onima koji smatraju da je to jedini put da se vlasti dočepaju. Svima nama pripada, ali ne možemo da uzmemo iz Evrope samo ono što nam se sviđa, a da ne prihvatamo ono što nam se ne sviđa“, objasnio je on.

Znam, dodao je, koliko nama u Srbiji nije lako kada čujemo kritike u vezi „Kosova“, kao i iz oblasti vladavine prava.

„Sam sam se uverio da smo mi ti koji nismo pridali dovolјno pažnje i posvećen pristup gorućim problemima iz te oblasti. Verujem da ćemo većim elanom uspeti da promenimo odnos građana Srbije i dobijemo veće poštovanje EU na tome što radimo“, istakao je on.

Vučić je istakao i da je EU nesumnjivo najveći donator, investitor, i daleko najvažniji trgovinski partner Srbije i podsetio da se oko dve trećine svih trgovinskih poslova i još više uslužnih delatnosti vezuje za EU, te da su to činjenice, sviđalo se nekome ili ne.

Ukazao je da je pre sedam godina kada je postao predsednik vlade u firmama koje su dolazile iz zemalјa EU bilo zaposleno tri puta manje lјudi nego danas.

„To pokazuje koliko smo uprkos svim problemima uspeli da uradimo mnogo toga zajedničkog i napravimo dobre rezultate, da lјudima obezbedimo život, sigurnost na poslu, da pokažemo da možemo da brinemo više o njima“, rekao je Vučić podsećajući i na veliku pomoć EU u oblasti obrazovanja.

Rekao je da je prilikom nedavne posete EU, koju je ocenio najbolјom do sada, Srbija dobila dodatnu podršku infrastrukturnim projektima pre svega za modernizaciju, odnosno gotovo izgradnju nove pruge Beograd-Niš-Preševo.

To je, kaže, potvrđeno u pismu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ističući da je to najlepše pismo koje je dobio do sada iz Brisela.

„Zahvalan sam Fon der Lajen što je istakla da je to prekretnica u našim odnosima. Jeste prekretnica, jer ta podrška prevazilazi sve što smo zajedno uradili i kada pogledate razmere i snagu značaj tog projekta“, kazao je on.

Rekao je da Srbija i njeni građani smatraju Evropu svojom kućom i da zato želimo da damo koliko možemo svoj doprinos miru, kroz regionalno povezivanje, Berlinsku konferenciju i mini Šengen.

„Ohrabren porukom evropskih zvaničnika nadam se da ću moći uskoro da ih ugostim, kako bi razgovarali o dalјem ubrzanju našeg evropskog puta“, zaklјučio je Vučić.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici priredio je večeras prijem povodom obeležavanja 9.maja, Dana Evrope. Prijemu u Skupštini grada Beograda, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prisustvovali su i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar spolјnih poslova Nikola Selaković, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, predstavnici diplomatskog kora, javnog života.

Dan Evrope, ustanovlјen je u znak sećanja na početak stvaranja Evropske unije (EU) i Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Prijem se održava u sećanje na 9. maj 1950. godine, kada je potpisana Šumanova deklaracija, koja je postavila temelјe Evropske unije, projekta koji je doneo najduži period bez rata na Starom kontinentu.

Izvor: Tanjug
Foto: Tanjug

08. maj 2021.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom, 9. maja, Dana Evrope visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu u kojoj je izrazio uverenje da će ideja ujedinjenja različitosti u miru i solidarnosti i dalje biti ideja vodilja Evropske unije.

„Duboko verujem da Republika Srbija, politikom mira i dobrosusedske saradnje, može doprineti da Evropska unija postane još bolje mesto za život, uz iskreno uverenje da će naša dostignuća na putu ka članstvu u evropskoj porodici naroda biti adekvatno vrednovana”, navodi se u čestitki ministra Selakovića i dodaje da evropska perspektiva našoj zemlji predstavlja snažan podstrek za sveobuhvatno sprovođenje političkih, ekonomskih i društvenih reformi sa ciljem da u dogledno vreme postane punopravna članica Evropske unije.

Šef srpske diplomatije podvukao je da Srbija istorijski, kulturno i vrednosno pripada krugu zemalja ujedinjenih pod zastavom Evropske unije i izrazio nadu da će naša zemlja i naši susedi na zapadnom Balkanu, biti u prilici da u bliskoj budućnosti postanu deo nesumnjivo najuspešnijeg mirovnog, demokratskog i ekonomskog projekta u istoriji našeg zajedničkog kontinenta.

Selaković je, takođe, ovom prilikom u ime Srbije uputio zahvalnost Evropskoj uniji na pruženoj pomoći u borbi protiv zarazne bolesti Kovid-19, naglasio da naša zemlja visoko ceni iskazanu solidarnost i podršku u teškim trenucima suzbijanja pandemije, i izrazio uverenje da ćemo u narednom periodu zajedničkim snagama doprineti pronalaženju rešenja za prevazilaženje ekonomskih posledica pandemije virusa korona.

Ministarka za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Jadranka Joksimović i komesar Evropske unije za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji posetili su večeras Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ povodom donacije EU od 1.170 vakcina Fajzer/Biontek našoj zemlji.

Joksimović i Varhelji su u pratnji direktorke Instituta „Batut“ Verice Jovanović obišli kontejnere za PCR testiranje, koji su donacija EU.

Takođe, Institut „Batut“ je dobio i brendirane frižidere za čuvanje vakcina.

Joksimović je ovom prilikom izjavila da je Srbija spremno ušla u proces vakcinacije, da se prvo oslonila na svoje kapacitete i pokazala solidarnost i čovečnost prema regionu, ali tokom pandemije korona virusa i prema Italiji kojoj je poslala opremu u aprilu 2020. godine.

Ona je rekla da je Srbija pokazala humanost, solidarnost, čovečnost i saradnju, da je tokom razgovora o vakcinama koje sada stižu na Zapadni Balkan Srbija tražila da kao najveća zemlja dobije proporcionalno najviše vakcina, ali da je imala razumevanje da dobije manje vakcina jer su one prvenstveno namenjene vakcinaciji zdravstvenih radnika, a da u regionu ima mnogo nevakcinisanih radnika u zdravstvu.

Ministarka je izrazila zahvalnost što je Srbiji namenjeno 36.000 doza vakcine Fajzer/Biontek, koje će dobiti do kraja avgista i zahvalila evropskom komesaru za susedstvo i proširenje Oliveru Varheljiju što prenosi istinito i objektivno ono što Srbija radi, govoreći o solidarnosti Srbije sa regionom, ali i na tome što je prošle godine dozvolio prenamenu neutrošenih sredstava iz IPA projekata za kupovinu respiratora i medicinske opreme.

Varhelji je poručio da je sada glavno pitanje kada je moguća vakcinacija, kao i da će u naredne dve nedelje EU doneti 651.000 vakcina za ceo region.

Borba protiv koronavirusa ne može da čeka i mislio sam da je najvažnije da donesemo vakcine, počev od Srbije, najuspešnije zemlje regiona u procesu vakcinacije. Jasno je da podržavamo ovaj region tokom pandemije korona virusa. Na početku prvog talasa prošle godine poslali smo finansijsku podršku, rekao je Varhelji.

On je naveo da je EU pomagala Srbiji tokom pandemije, da je donirala trijažne kontejnere, kao i frižidere za čuvanje vakcina.

Evropski komesar je istakao da je reč 651.000 doza vakcine koje dolaze pored onih vakcina koje su obezbeđene kroz Kovaks sistem za Zapadni Balkan, na inicijativu Austrije.

Kroz Kovaks sistem će, kako je rekao Varhelji, za region biti obezbeđeno približno milion doza vakcine.

Srbija nije zaboravila na region, dala je oko 100.000 doza i sada je naš red da Srbiji vratimo ono što je pomogla regionu pre nas, poručio je Varhelji.

On je rekao da borba protiv pandemije izgleda lakše sa visokom stopom vakcinacije u Srbiji, ali da ipak poziva sve da se vakcinišu.

Svi moramo da budemo vakcinisani, bez toga pandemija neće stati, zaključio je Varhelji.

U poseti Institutu „Batut“ bili su i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i šefica Misije Srbije pri EU Ana Hrustanović.

Varhelji je posetom Srbiji započeo turneju po Zapadnom Balkanu, tokom koje će zemljama regiona uručiti vakcine i sa zvaničnicima razgovarati o odgovoru na pandemiju korona virusa i podršci EU.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs

03. maj 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa direktorom Sekretarijata Energetske zajednice Evropske unije Janezom Kopačem, sa kojim je razgovarao o sprovođenju reformi u oblasti energetike i razdvajanju delatnosti u „Srbijagasu“.

Predsednik Vučić je podsetio da Srbija ove godine predsedava Energetskom zajednicom, te da prioritet Srbije ostaje energetska tranzicija ka čistim izvorima energije, kao i transformacija državnih energetskih preduzeća.

Dvojica sagovornika su se saglasili da je razdvajanje delatnosti „Srbijagasa“ u skladu sa preuzetim obavezama Zakonom o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, te da je, u tom smislu, neophodno prilagoditi strategije i preduzeti sadržajne i delotvorne korake.

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Evropske unije Janez Kopač izrazio je očekivanje da će Srbija prihvatiti inicijativu Sekretarijata Energetske zajednice o uvođenju takse na ugljenik.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

29. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Briselu sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepom Borelom, sa kojim je razgovarao o reformama u oblasti vladavine prava, dijalogu Beograda i Prištine, ali i usklađivanju spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU.

Predsednik Vučić je, na zajedničkoj konferenciji za medije, rekao da je Srbija u prethodnih 10 godina uspela da poveća trgovinsku razmenu sa EU i da danas ona iznosi 25 milijardi evra, što pokazuje značaj Evropske unije i njenih članica za srpsku ekonomiju i poboljšanje životnog standarda naših ljudi. On je, govoreći o dijalogu sa Prištinom, naveo da je Beograd posvećen dijalogu, kao i do sada, da će u narednom periodu biti još posvećeniji i da se nada da ćemo naići na istu odlučnost i sa druge strane.

„Došli smo u Brisel u dobroj veri i nadi da ćemo nastaviti da radimo na ovom procesu, kako bi napravili neko značajnije rešenje u narednom periodu. Bilo je reči i o vladavini prava, što je deo naših pristupnih pregovora sa EU, kao i drugim važnim pitanjima. Sada mogu da kažem da ćemo zajednički izgraditi brzu prugu između Beograda i Niša, ali i od Niša, kroz Leskovac, Vranje, Tabanovce, Preševo do granice sa Severnom Makedonijom, što će biti velika promena za Srbiju. To ima veliki značaj za nas i nisam mogao da sakrijem radost jer to će biti jedna od najvećih stvari koju smo uradili. Pozvao sam visoke predstavnike EU da posete Srbiju. Danas sam ponosan što sam Srbin i predsednik Srbije“, istakao je predsednik Vučić  i dodao da se razgovaralo i o reformama u sektoru energetike. On je naveo da je tema sastanka bila i usklađenost Srbije sa deklaracijama Evropske unije koje se odnose na različita spoljnopolitička pitanja.

„Očekujem poteškoće, ali mi smo se obavezali i odlučni smo da povećamo nivo usklađenosti sa deklaracijama Evropske unije. Biće nekih izuzetaka zbog teške pozicije i to ne krijem“, rekao je predsednik Vučić.

Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borel je istakao da je EU potpuno posvećena evropskoj perpsektivi Zapadnog Balkana, dodajući da je Srbija centar tog regiona. On je rekao da je fokus razgovora bio na pristupnim pregovorima Srbije i na mogućnosti ubrzanja tog procesa.

„Pristupni pregovori treba da budu dinamičniji, a to može da se dogodi samo uz veći napredak na polju reforme i njihove primene. EU očekuje da Srbija učini napore u reformama, posebno u oblasti vladavine prava i slobodi medija“, naveo je visoki predstavnik EU i zahvalio Srbiji na značajnom doprinosu u evropskim bezbednosnim misijama. On je dodao da se razgovaralo i o bilateralnim odnosima, ističući da je perspektiva Srbije evropska.

„Dokaz za tu posvećenost je da je poslednjih 14 godina EU dala gotovo 3 milijarde evra Srbiji radi unapređenja kvaliteta života građana, ali i zbog reformi“, rekao je visoki predstavnik EU.

Tokom boravka u Briselu, predsednik Vučić sastao se i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, komesarom Evropske unije za susedsku politiku i proširenje Oliverom Varheijem, kao i sa stalnim izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs / Dimitrije Goll

26. april 2021. godine
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas potpisivanju Finansijskog sporazuma za drugi deo Akcionog IPA programa za 2020. godinu. On se zahvalio Evropskoj uniji na velikoj podršci koju pruža Srbiji, dodajući da očekuje međuvladinu konferenciju u junu, na kojoj bi moglo da dođe do otvaranja prvog pregovaračkog klastera.

„Veliko mi je zadovoljstvo što mogu da pozdravim 27 ambasadora EU i šefa delegacije EU u Beogradu, i da im se zahvalim na velikoj podršci. Danas smo dobili 86 miliona evra bespovratne pomoći EU, reč je o sredstvima koja se namenski troše za programe i projekte koji su unapred dogovoreni. To su projekti, koji su strukturalnog tipa, od razvoja i napretka našeg obrazovanja, našeg preduzetništva, naših inovacionih mogućnosti, zaštite životne sredine, do napretka vladavine prava“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da po pitanju vladavine prava, nije zadovoljan uloženim naporima u toj oblasti, ali je istakao da se u poslednjih 25 dana stvari menjaju i da se sa mnogo više napora i odgovornosti pristupa rešenju problema. On je dodao da je ta tema važna da bi se Srbija pripremila za otvaranje klastera, a da li će i kada biti otvoreni odlučiće zemlje članice EU.

On je istakao i da bismo se pripremili za otvaranje klastera moraćemo brže da krenemo u reforme akcizne politike, u sektoru energetike.

„Moguće je da u junu bude održana međuvladina konferencija, moguće da imamo dobre vesti, moguće da ih ne bude, ali naše je da radimo sve što možemo, kako bismo zemlju u normativnom i suštinskom smislu približavali vrednostima EU“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić zahvalio se Evropskoj uniji i njenim građanima i istakao da je pred nama još mnogo posla, te najavio još važnih projekata, otvaranja fabrika, kao i deonica auto-puteva u narednim danima.

„Ozbiljnošću i odgovornošću gledaćemo da odgovorimo na pažnju koju nam poklanjate“, istakao je on.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji je rekao da je budućnost Srbije u EU, a da su i Evropska komisija i vlasti u Beogradu spremne da rade na ubrzanju evropskog puta Srbije.

„Srpska Vlada radi naporno da bi ostvarila napredak na evropskom putu. Sada imamo jedinstvenu priliku za to, uz snažnu Vladu Srbije, koja je podržana snažnom parlamentarnom većinom. Spremni smo da pomognemo brži napredak i znamo da je Srbija spremna da se brže kreće“, rekao je Varheji.

On je, povodom potpisivanja današnjeg Finansijskog sporazuma, naglasio da su u pitanju sredstva koja će u srednjoročnom i dugoročnom periodu pomoći oporavak Srbije, njeno usklađivanje sa EU standardima i reformske procese u zemlji.

„Prvenstvena namena ovih sredstava je podrška ekonomiji i zaštiti životne sredine“, kaže Varheji i podseća da je EU u poslednje dve decenije uložila 450 miliona evra u zdravstveni sektor Srbije, pri čemu su izgrađene ili obnovljene 34 bolnice i obezbeđeno 280 vozila hitne pomoći.

Finansijski sporazum za drugi deo Akcionog IPA programa za 2020. godinu potpisali su ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici.

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenila je da je današnje potpisivanje nastavak posla koji naša zemlja ima sa EU oko sprovođenja i pripreme Srbije za kohezionu politiku i strukturne fondove Unije onda kada budemo zemlja članica.

„Pokazali smo kapacitete i znanja, ali podigli smo i vidljivost tih programa“, kazala je Joksimović i zahvalila predsedniku Vučiću koji podržava takve događaje svojim prisustvom.

Novac koji je današnjim potpisivanjem obezbeđen opredeljen je za podršku sektorima zaštite životne sredine, energetike, unapređenja konkurentnosti, pristupačnosti javnih objekta, ali i za podršku EU za sprovođenje reformskih aktivnosti u procesu evropskih integracija i refundaciju budžetskih troškova učešća u programima EU poput programa „Cosme“, „Erasmus +“, „Horizont 2020“.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs / Dimitrije Goll

23. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

21. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.

Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

20. april 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs

19. april 2021. godine
 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. 

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.

13. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.

Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.

Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.

Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.

Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.

Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.

„Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar.

Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.

„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.

Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.

„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar.

To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.

Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“.

Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije.

U nastavku, integralna verzija govora ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Kosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosti apsolutno neprihvatljive i da predstavljaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela.  Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.

Izuzetno mi je zadovoljstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIK, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine predsedniče,

U proteklom periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Kosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpskim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izgovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Kosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Kosova i Metohije koji su izbrisani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi.

Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Kosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedljivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredeljenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja. Politički pritisci na Srbe nastavljeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

Poštovani članovi Saveta bezbednosti,

Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske politike privremenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu, na jugu Kosova i Metohije i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlja, medicinskom osoblju i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvaljuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi protiv virusa, privremene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao.

Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Kosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu. Srbija je i dalje spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.

Gospodine predsedniče,

Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je „bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice“. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice.        

Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volje da se 212.995 raseljenih Srba koji 22 godine žive van Kosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji je samo 1.9%, što prema podacima UN zvanično predstavlja najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu.   

Istovremeno, dok hapse interno raseljena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu. Cilj je potpuno onemogućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavu izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su ključni za uspešno vođenje postupaka i donošenje odgovarajuće presude.

Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, smatramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za ubistva i otmice 17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo nekoliko njih: u selu Staro Gracko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raseljenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro je teško ranjeno.         

Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica.

Međunarodne misije na Kosovu i Metohiji – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK, koje pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju ključnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini. To dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Kfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunarodnom pravu, uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije instalira novog bezbednosnog aktera. Neprihvatljivo je donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS) u tzv. „Vojsku Kosova“. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavljaju grubo kršenje Rezolucije SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isključivo Međunarodne bezbednosne snage, odnosno Kfor, imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije.        

U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u južnom delu Kosovske Mitrovice, što Srbi na severu Kosova i Metohije doživljavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

Za srpski narod na Kosovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelje čak sedam pravoslavnih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004. godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i četiri spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska (Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani.

Cenjene članice Saveta bezbednosti,     

Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica Ujedinjenih nacija, uključujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine.

Podsetiću da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Kosovo i Albanija ujediniti, citiram, „puškom i barutom ili referendumskim kutijama“.

Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavljaju direktnu pretnju miru i stabilnosti. Njima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne doprinose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućavaju.

Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredeljeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalje spremni da sednemo za sto i razgovaramo.

Spremni smo za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ultimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropska unija, naziva „principima“ i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“, nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?        

Podsetiću vas da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se o njihovoj primeni razgovara u okviru dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je predviđao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd je ispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština.

Poštovani gospodine predsedniče,

Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane „mini šengen“.

Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu. Žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga.

Hvala na pažnji.

13. april 2021. godine

Sastanak predsednika Vučića sa Šefom delegacije Evropske unije u Srbiji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o ključnim kratkoročnim i dugoročnim prioritetnim radnjama u vezi sa vladavinom prava i demokratskim upravljanjem.

Predsednik Vučić je istakao da je članstvo u Evropskoj uniji prioritetni cilj Srbije i da je neophodno blagovremeno obavestiti EU o svim merama koje Srbija preduzima u oblasti vladavine prava.

Ambasador Fabrici je izrazio zadovoljstvo na konstruktivnom i korisnom sastanku, naglasivši da je napredak u vladavini prava i demokratskom upravljanju jedan od ključnih elemenata koji diktira tempo napretka Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Pozdravivši prisustvo predsednice Vlade i nekoliko ministara, naglasio je da vladavina prava prožima različite sektore Vlade i društva u celini.

Ambasador Fabrici je podsetio da akcioni plan Srbije za poglavlja 23 i 24 predstavlja glavni plan za reforme u oblasti vladavine prava. Transparentno i svrsishodno sprovođenje reforme je od najveće važnosti za demokratiju i prosperitet Srbije. Konstatovao je da poseban prioritet imaju reforme u pravosuđu, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i slobode medija.

Dvojica sagovornika su naglasili da bi zakonodavstvo i strategije trebalo da se razviju kroz inkluzivne i sadržajne konsultacije svih učesnika.

„Srpski parlament bi trebalo da zvanično otpočne drugu fazu međustranačkog dijaloga, dok radna grupa za izbore treba da počne sa primenom prioritetnih preporuka OSCE-ODIHR, uz redovne konsultacije sa ODIHR. Takođe, neophodno je izraditi nacrt i primeniti raspored za ključne odrednice u procesu ustavnih reformi“, istakao je predsednik Vučić. On je naglasio da je neophodno brzo početi sa primenom radnji predviđenih u akcionom planu medijske strategije, što obuhvata i početak izrade nacrta za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima. Izrada revidiranog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti u skladu sa preporukama ODIHR, takođe je jedan od uslova kako bi Srbija brže napredovala u pristupnim pregovorima i učinila pravi napredak u vladavini prava.

Zaključeno je da je u procesu pridruženja neophodno prilagoditi strategije i zakonodavstvo u drugim oblastima osnovnih prava poput rodne ravnopravnosti i nasilja nad ženama, kao i da je potrebno preduzeti sadržajne i delotvorne korake za borbu protiv korupcije.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

13. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasadorom Semom Fabricijem, u pratnji šefa predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan, Alesandra Bragoncija, sa kojima je razgovarao o infrastrukturnim projektima u Srbiji.

Tokom susreta, predsednik Vučić i ambasador Fabrici razgovarali su o projektima iz oblasti putne, železničke i gasne infrastrukture, koje će finansirati Evropska unija uz podršku Evropske investicione banke.

Dva sagovornika su pozitivno ocenila dosadašnje rezultate u oblasti transportne i gasne infrastrukture. Posebno su razmatrali raspisivanje tendera za izvođenje radova na prvoj deonici Auto-puta mira (Niš-Pločnik), čija izgradnja se očekuje početkom leta, kao i izbor izvođača radova za gasni interkonektor Srbija – Bugarska do septembra.

Dvojica sagovornika posebno su istakli značaj izgradnje strateškog pružnog pravca Beograd – Niš – Preševo, produžetka Transevropske transportne mreže (TENT).

Ambasador Fabrici je podsetio da je Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan Evropska unija obezbedila devet milijardi evra bespovratnih sredstava za region Zapadnog Balkana za prioritetne investicione projekte u ključnim oblastima transporta, energetike i zelene i digitalne tranzicije, kojima će se stvoriti održiv rast i nova radna mesta.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

25. mart 2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,
Vladimir Milić, dvanaest godina,
Miomir Mladenović, četrnaest godina,
Dragan Dimić, tri godine,
Julijana Brudar, deset godina,
Olivera Maksimović, dvanaest godina,
Miroslav Knežević, trinaest godina,
Dajana Pavlović, pet godina,
Stevan Pavlović, osam godina,
Marko Simić, dve godine,
Milica Rakić, tri godine,
Ivan Ivančić, sedam godina,
Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete.  Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima  i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

24. mart 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je danas na Forumu „Pristupačna Evropa: IKT za sve“ da je tokom poslednjih nekoliko godina digitalna transformacija bila jedan od ključnih prioriteta njene vlade, a da je pandemija korona virusa dokazala da je odluka o okretanju ka inovacijama i digitalizaciji bila ispravna, možda i presudna.

Brnabić je naglasila da je vlada koju vodi digitalizaciju shvatila kao neophodnost i način da se ponude bolje javne usluge, kvalitetnije obrazovanje, konkurentnije tržište rada i atraktivno poslovno okruženje i da trenutna tehnološka revolucija donosi do sada neviđene promene u načinu života i rada, bez presedana.

Napredak u toj oblasti, kako je istakla, omogućio je brzi odgovor na krizu koju je izazvala pandemija, što je ujedno bilo ključno za uspešno pokretanje kampanje imunizacije protiv Kovid-19.

Zahvaljujući tome, Srbija danas ima drugu najvišu stopu vakcinacije u Evropi, posle Velike Britanije, dodala je premijerka.

Ona je rekla da država apsolutno stoji iza digitalne agende, ali i da ima odgovornost da obezbedi da svi njeni građani imaju koristi od tih napora, jer sa brzim napretkom tehnologija rizici od socijalne isključenosti imaju tendenciju da se umnožavaju, utičući na najugroženije kategorije u društvu.

U tom kontekstu, kako je istakla, Vlada Srbije nastoji da obezbedi dva osnovna preduslova: digitalnu pismenost i digitalnu povezanost za sve građane.

Premijerka se osvrnula i na reforme obrazovnog sistema kroz digitalizaciju škola, sa ciljem da se taj proces, uvođenjem digitalnih udžbenika i digitalnih učionica, završi do kraja 2022. godine.

Prema njenim rečima, Srbija je bila među prvim evropskim zemljama koje su uvele kodiranje i programiranje kao obavezne predmete u osnovnim školama, dok je krajnji cilj uvođenje širokopojasne mreže za 99 odsto domaćinstava do 2025. godine.

Brnabić je podsetila na to da je prošle godine usvojena Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, koja se naročito fokusira na pristupačnost informacija i pomoćne tehnologije.

Vlada, s tim u vezi, radi na kreiranju nove e-usluge koja će umnogome olakšati i ubrzati proces apliciranja za parking nalepnice i parking mesta za osobe sa invaliditetom, navela je predsednica Vlade.

U međuvremenu, Vlada je preporučila svim lokalnim samoupravama da produže rok važenja parkinga za osobe sa invaliditetom do kraja ove godine, dodala je ona i napomenula da se, s obzirom na ključni značaj ove teme, nastavlja rad na sveobuhvatnom i sistemskom unapređenju položaja osoba sa invaliditetom.

Uz podršku Međunarodne telekomunikacijske unije (ITU), pripremljena je Nacionalna IKT studija pristupačnosti, koja će uskoro biti objavljena. Ova studija omogući će da se mapiraju i stvore sistemska i održiva rešenja koja će otvoriti prostor za napredak, tako da nijedan građanin ne bude izostavljen iz koristi koje donosi tehnologija, objasnila je premijerka.

Saradnja Vlade i ITU postavlja temelje za buduće korake koji treba da dovedu do potpuno inkluzivnog društva, zaključila je Brnabić.

Na otvaranju foruma „Pristupačna Evropa: IKT za sve“, u organizaciji Evropske komisije i Međunarodne telekomunikacijske unije, a u okviru predsedavanja Portugalije Evropskom savetu, obratile su se i evropska komesarka za ravnopravnost Helena Dali, portugalska ministarka za modernizaciju državne i javne uprave Aleksandra Lejtao i direktorka Međunarodne telekomunikacijske unije za razvoj Dorin Bogdan.

Bogdan je potencirala da je Srbija jedna od retkih zemalja koja se sistemski bavi pitanjem digitalne pristupačnosti i izrazila želju Ujedinjenih nacija da nastavi saradnju sa našom zemljom u ovoj oblasti.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs

23. mart 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.
 
„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19 i izazovima u procesu masovne vakcinacije, kao i o dinamici pristupnih pregovora između Srbije i EU i stabilnosti u regionu. 

Predsednik Vučić je zahvalio na podršci koju EU pruža Srbiji u uslovima pandemije i izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je pouzdan partner Evropske unije“, istakao je predsednik Vučić i naglasio da je naša zemlja zauzela ozbiljan i odgovoran pristup borbi protiv pandemije, o čemu svedoče sveobuhvatne mere koje je donela Vlada Srbije u cilju očuvanja zdravlja i života ljudi, kako građana Srbije, tako i u okruženju.

Ambasador Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti da pruža punu solidarnost Srbiji. Evropska komisija je prošle nedelje najavila izdvajanje 12 miliona evra za Srbiju iz Fonda solidarnosti EU, što je još jedan pokazatelj podrške EU Srbiji od izbijanja pandemije. EU će nastaviti da radi na tome da obezbedi pravednu i globalnu distribucijy vakcina. U tom pogledu ambasador Fabrici je istakao važnost Kovaks programa. EU i Tim Evropa, kao pravi globalni donator, već su obećali više od dve milijarde evra za ovaj program. Ambasador se pozitivno osvrnuo na doprinos Srbije Kovaks programu i čestitao na rezultatima koje Srbija ostvaruje u procesu vakcinacije, kao i na pravovremenim i odlučnim merama koje su preduzete u borbi protiv korona virusa.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija iskreno posvećena daljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

Ambasador Fabrici je istakao da uprkos aktuelnim izazovima prouzrokovanim pandemijom, EU drži pitanje proširenja vrlo visoko na svojoj agendi, s obzirom na novu metodologiju koju će predstaviti Evropska komisija.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija očekuje od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore, kao i da je naša zemlja spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata. S tim u vezi su razgovarali i o konkretnim zajedničkim infrastrukturnim projektima.

„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.

Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, uključujući ustavni proces, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.

Ambasador Fabrici je posebno istakao potrebu za konkretnim unapređenjima kako bi se obezbedio pogodan ambijent u kom sloboda medija i uloga civilnog društva mogu da se realizuju nesmetano i bez pritiska.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da se zalaže da predstavnici svih medija rade svoj posao u atmosferi potpune slobode izražavanja i da tome ostaje i lično posvećen, budući da je sloboda medija jedna od najvećih tekovina demokratije.

Beograd, 17. mart 2021. godine
 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.

Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencije UN za borbu protiv korupcije.

Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.

„Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije.

Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou.

Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Kjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.

„Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije.

08. mart 2021. godine

Video materijal možete pogledati ovde.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić poručio je večeras, nakon razgovora sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslavom Lajčakom, da je Srbija posvećena dijalogu sa Prištinom i spremna je za njegov nastavak, te da podržava napore da politikom kompromisa dođemo do rešenja, bez ultimatuma i nametanih rešenja.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija podržava aktivnosti, napore i namere Miroslava Lajčaka da se politikom kompromisa dođe do rešenja, bez ultimatuma i nametnutih rešenja. On je naveo i da Srbija u dobroj veri učestvuje u dogovorima i pregovorima, u želji da postoji razumevanje i za njene državne i nacionalne interese, a ne samo za nacionalne interese Albanaca.

„U skladu sa tim, smatramo da kompromis i dogovor znači - nikome sve, a svakome dovoljno. Naša je obaveza da budemo odgovorni, ozbiljni i posvećeni. Ono što je važno, Srbija ne postavlja rokove jer je mnogo važnije da napravimo dogovor i da njime budu zadovoljne obe strane“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je istakao i da će Srbija insistirati na potpunom sprovođenju potpisanih i prihvaćenih sporazuma iz Brisela, podsećajući da je Srbija sve svoje obaveze u potpunosti ispunila.

Predsednik Vučić zahvalio je Miroslavu Lajčaku na posvećenosti, dodajući da je on u Srbiju uvek dobrodošao.

Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslav Lajčak, rekao je da je došao da poruči da države članice EU nemaju interes da održavaju status quo i da su spremni da dovedu proces dijaloga Beograda i Prištine do uspešnog okončanja i to onoliko brzo koliko su dve strane za to spremne.

„Države članice EU očekuju da se dijalog Beograda i Prištine o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa i svim otvorenim pitanjima, nastavi konstruktivno i u dobroj veri“, rekao je Lajčak i dodao da članice EU očekuju da dve strane implementiraju sve što je dogovoreno u okviru procesa dijaloga u poslednjih 10 godina.

Beograd, 03. mart 2021. godine

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas putem video-linka sa evropskim komesarom za susedstvo i proširenje Oliverom Varhejijem o primeni nove metodologije u procesu pristupanja Srbije EU.

Premijerka Brnabić je istakla da je Srbija u proteklom periodu postigla značajan napredak, naročito u oblasti vladavine prava, medijskih sloboda i zaštite novinara i ekonomskoj sferi, ocenivši da bi dinamika pristupnih pregovora trebala da bude usklađena sa našim reformskim naporima.

Srbija je prihvatila novu metodologiju, verujući da će omogućiti konkretniji i povoljniji način vođenja pregovora sa evropskim zvaničnicima, rekla je Brnabić, naglasivši da Srbija očekuje da dobije jasnije smernice i modalitete njene primene.

Komesar Varheji je  pozdravio reforme u oblasti vladavine prava, rekavši da one ostaju u vrhu prioriteta Evropske unije u procesu predpristupnih pregovora sa Srbijom.

Sastanku je prisustvovala i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Beograd, 02. mart 2021.
 

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković razgovarao je danas putem video-veze sa generalnim sekretarom Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) Stefanom Saninom.

Šef srpske diplomatije rekao je da reforme ostaju u fokusu Vlade Srbije, sa posebnim akcentom na vladavinu prava, ali je istakao da značajan napredak Srbije postignut u reformskom procesu nije praćen odgovarajućom dinamikom pristupnih pregovora sa EU.

Selaković je podsetio da u toku prošle godine nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje i zatražio je podršku da se pokaže spremnost i EU za nastavak procesa, ukazujući da je Srbija u ovom trenutku spremna za otvaranje pet poglavlja za koja je podnela pregovaračke pozicije.

Prema njegovim rečima, u cilju unapređenja i ubrzanja pristupnog procesa, Srbija je prihvatila novu metodologiju i očekuje da uskoro dobije razjašnjenja Evropske komisije o njenoj primeni na pregovarački proces.

Srbija je zahvalna EU na podršci koju pruža u oblasti strukturnih reformi i ekonomskih mera, kao i investicijama iz EU i njenih država članica, kazao je ministar Selaković, i pozvao EU da nastavi sa primenom Ekonomsko-investicionog plana za zapadni Balkan koji će podstaći dalji ekonomski rast. Istakao je da Srbija pridaje veliki značaj regionalnoj saradnji na zapadnom Balkanu i želi punu integraciju u EU.

Takođe, šef srpske diplomatije zahvalio je EU na pomoći i saradnji tokom pandemije.

Pozdravljajući imenovanje Sanina na poziciju generalnog sekretara Evropske službe za spoljne poslove, Selaković je izrazio uverenje da će to dodatno pospešiti već dobru saradnju sa tom institucijom, sa kojom redovno održava bilateralne i regionalne političke konsultacije. Zahvalio je na pozivu visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja da poseti Brisel i izrazio očekivanje da će poseta biti realizovana u najskorijem periodu.

Govoreći o odnosima sa Prištinom, Selaković je naglasio da je Srbija posvećena dijalogu koji teži održivom kompromisnom rešenju, istakavši da je Beograd ispunio svoje obaveze iz Briselskog sporazuma, ali i da, s druge strane, ni skoro osam godina od postizanja dogovora, Zajednica srpskih opština nije uspostavljena.

Ministar je ukazao da dijalog karakteriše nedostatak poverenja, a izjave o tzv. velikoj Albaniji, koje dolaze od pobednika izbora na KiM, kao i izostanak reakcije EU na to, ne doprinose izgradnji poverenja.

Selaković je rekao i da Beograd podržava rad specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka i da je spreman da sarađuje sa svim akterima međunarodne zajednice koji mogu da pomognu u rešavanju otvorenih pitanja sa Prištinom, pri čemu, kako je naglasio, Brisel za Beograd ostaje centralno mesto za dijalog.

Beograd, 25. februar 2021. godine

Predlog izveštaja Evropskog parlamenta, usvojen pred njegovim Spoljnopolitičkim odborom, na nedopustiv i neumesan način poziva države EU koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost naše južne pokrajine da promene mišljenje.

Evropska unija, iako većina njenih članica priznaje samoproglašeno „Kosovo“, kao krovni politički entitet godinama unazad nastoji da makar formalno zadrži poziciju statusne neutralnosti, a apel izvestioca Evropskog parlamenta Viole fon Kramon upućen grupi od pet država da priznaju samoproglašeno „Kosovo“ jeste flagrantno odstupanje od dosadašnje političke prakse Brisela.   

Podsećam da se i dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU odvija uz poštovanje principa statusne neutralnosti, i da je to preduslov da se do bilo kakvih trajnih i održivih rešenja dođe.

Smatram da je, najblaže rečeno, nediplomatski, a za pregovarački proces Beograda i Prištine nekorisno, to što je Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta dopustio da se lična lobistička inicijativa gospođe Viole fon Kramon pretoči u nešto što treba da bude zvanični dokument institucije EU. 

Očekujem da institucije EU time što će ostati na poziciji statusne neutralnosti daju šansu dijalogu Beograda i Prištine, i da ne budu deo problema, već deo rešenja kada je reč o stabilizaciji prilika na Zapadnom Balkanu.

Beograd, 24. februar 2021. godine

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja. 

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.

Izvor: SPC

18. februar 2021. godine

Republika Srbija 15. februara obeležava Sretenje - Dan državnosti.

U okviru proslave, Ministarstvo spoljnih poslova pripremilo je poseban video snimak koji ističe značaj ovog dana za kulturni, istorijski i nacionalni identitet Srba i njihove države.

Video sadrži i posebnu poruku ministra spoljnih poslova Republike Srbije NJ.E. Nikole Selakovića.

Video materijal u čast Dana državnosti Republike Srbije možete pogledati ovde.

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ kao posledice.

Međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža.
„Kao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, ja to očekujem, vidim kako se to polako steže, zato što su njihovi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu“, rekao je predsednik.

Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu.

Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremenog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju.

„Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano“, naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu.

Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti.

Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate.

Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganja u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode.

„Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor svakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju“, rekao je Vučić.

Na vojnoj vežbi pod nazivom „Vrh koplja“ prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović.

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Beograd,
7. februar 2021. godine
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o evropskom putu Srbije, nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19, sprovođenju političkih i ekonomskih reformi, uz poseban akcenat na vladavinu prava i planove za nove investicije EU u našoj zemlji.

Predsednik Vučić zahvalio je na podršci koju EU pruža Srbiji u oblasti strukturnih reformi i ekonomskih mera, kao i na investicijama EU u našoj zemlji. Predsednik je posebno izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks koji promoviše Evropska unija.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je ozbiljan i pouzdan partner Evropske unije. Uveren sam da ćemo zajedno, uz solidarnost i međusobno razumevanje, uspeti da izađemo iz ove krize i da nastavimo rad na oporavku privrede“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski i investicioni partner naše zemlje, budući da je dve trećine naše trgovinske razmene i investicija vezano za zemlje EU.

Šef Delegacije EU Sem Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti sa solidarnošću u punoj meri i da će neprestano da radi na obezbeđivanju distribucije vakcina kako u Srbiji, tako i u zemljama Zapadnog Balkana. Fabrici je izrazio zadovoljstvo rezultatima koje je Vlada Srbije ostvarila, posebno istakavši da su pravovremene i odlučne mere koje su preduzete u borbi protiv korona virusa doprinele da se i tokom pandemije održi ekonomska stabilnost zemlje.

„Srbija je, zahvaljujući aktuelnim strukturnim reformama, u skladu sa procesom pristupanja, pokazala otpornost na krizu i sposobnost da ublaži efekte na privredu uz sjajne rezultate u zdravstvu“, poručio je Sem Fabrici i naglasio da pandemija nije uticala na nedvosmislenu posvećenost EU procesu proširenja na Zapadnom Balkanu.

Ambasador Fabrici je predsedniku Vučiću predstavio i novog šefa Kancelacije EIB za Zapadni Balkan, Alesandra Bragonzija, koji je istakao da mu je velika čast da preuzme aktivnosti za region u trenutku kada se suočava sa ovako teškom krizom.

Evropska investiciona banka je uložila 873 miliona evra u Zapadni Balkan tokom 2020. godine, što je oko 50 odsto više nego u prethodnoj godini. Većina novca, odnosno 531 milion evra, u skladu je sa prioritetima Evropske unije za povećanje povezanosti i plasirana je u izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture u regionu.

„Srbija će nastaviti izuzetnu saradnju sa EIB, budući da smo snažno opredeljeni da gradimo ekonomiju zasnovanu na zdravim i čvrstim osnovama, kao i na inovacijama i svim drugim projektima koje je do sada podržala EIB, a koji su nesumnjivo doprineli našim dobrim ekonomskim rezultatima u 2020. godini“, istakao je predsednik Vučić i dodao da dalje unapređenje zdravstvenog sistema u Srbiji, razvoj infrastrukturne mreže i realizacija zelene i digitalne agende, ostaju ključni prioriteti Srbije. Predsednik je takođe izrazio nadu da će uz podršku EIB, planirani projekti biti uspešno okončani.

„U skladu sa ovim opredeljenjem, Srbija je odlučna da napravi još povoljniju poslovnu klimu uz dodatne pakete subvencija za dolazak investitora iz EU u našu zemlju“, rekao je predsednik Vučić.

„Evropska unija i Evropska investiciona banka, uz pristup „Tima Evrope“, podržavaju strateške ciljeve Srbije, uključujući i u oblasti povezivanja, životne sredine i energetike i rade na prioritetnim projektima kao što su rekonstrukcija i izgradnja dodatne zgrade Kliničkog centra Srbije, rekonstrukcija Kliničkog centra Vojvodina, zatim modernizacija železničke infrastrukture, gasnog interkonektora iz Bugarske, autoput Mira i koridor 10“, istakao je ambasador Fabrici i izrazio spremnost EU da nastavi sa ulaganjima koja će podstaći dalji ekonomski rast Srbije, a koja su u centru novog ekonomsko-investicionog plana EU za Zapadni Balkan.

On je rekao da Srbija mora da nastavi svoj evropski put, te da je veoma važna dalja podrška Unije u jačanju, usvajanju i primeni reformi, zarad boljitka građana.

„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.

Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.

Ambasador Fabrici i predsednik Vučić potvrdili su važnost nastavka dijaloga sa Prištinom, posredstvom EU.

Beograd,
04. februar 2021. godine

Generalni direktorat za ekonomske i finansijske odnose (DG ECFIN), je 22. januara o.g. objavio ekonomski izveštaj Evropske komisije za četvrti kvartal 2020. godine, za države kandidate i potencijalne kandidate.

Navedeno da je MMF u oktobru 2020. godine sproveo završnu misiju u okviru aranžmana „Instrument za koordinaciju politika“. MMF je prepoznao ključnu ulogu Republike Srbije u sprovođenju monetarne, finansijske i fiskalne podrške tokom 2020. godine.  Poziva se na nastavak ekonomskog oporavka i održavanje fiskalne odgovornosti u 2021.godini i na ubrzanje strukturnih reformi.

Objavljeno je da je u trećem kvartalu 2020. godine realni pad BDP u odnosu na isti period 2019. godine iznosio 1,4%. Konstatovano je da je u trećem kvartalu 2020. godine ostvaren snažan oporavak ekonomske aktivnosti u odnosu na drugi kvartal 2020. godine,  kada je zbog pandemije COVID-19 pad BDP iznosio 6,3%.

Prema podacima iz trećeg kvartala 2020. godine stopa nezaposlenosti iznosila je 9%, dok je javni dug Republike Srbije iznosio 57,1%. Takođe, navedeno je da je prosečna stopa inflacije u 2020. godini iznosila 1,6%.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku.

Zato je Sveti Sava, ističe Selaković, ostao nedostižni uzor svima koji žele da se bave javnim poslom na korist srpske države i naroda.

„Bio je najveći srpski duhovnik i veliki političar, a nauk koji nam je ostavio glasi da se država, kao i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti“, rekao je Selaković.

Istakao je da su to principi kojih i danas, posle više od osam vekova, treba da se pridržava svaki pripadnik našeg naroda.

„Draga braćo i sestre, draga deco, čuvajte srpsko ime, kulturu, tradiciju. Čuvajte naš prelepi srpski jezik i ćirilicu. Srećan nam Savindan", dodao je Selaković.

Francuski humanitarac Arno Gujon, vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu kaže da je svetosavlje sistem vrednosti oko kojeg se, kao oko duhovne vertikale, okuplja čitav srpski narod.

„Svetog Savu proslavljaju Srbi u matici, ali i svuda širom sveta, svuda gde je srpski identitet potrebno čuvati i pothranjivati“, rekao je on.

Istakao je da je važno da imamo svest o tome da je srpski narod jedinstven i nedeljiv i poručio da je važno da čuvamo i negujemo srpski identitet, jezik i kulturu, posebno tamo gde Srbi žive daleko od svoje otadžbine gde zbog gubitka fizičkih, a ponekad i duhovnih veza sa maticom postoji veći rizik od utapanja u tamošnja društva.

„Neka dan Svetog Save, koji je praznik svih nas, bude i nadalje ono što spaja i vezuje celokupno srpstvo“, rekao je Gujon.

Izvor: Tanjug

26.1.2021.

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Kakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom?

Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašingtonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvanredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predsednika. Siguran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Đurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem, vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.

Kakvi su odnosi naše zemlje sa Moskvom, Briselom i Pekingom?

Rusija je naš tradicionalni prijatelj i to prijateljstvo nadilazi puke političke veze. Reč je o dubokim duhovnim, kulturnim i civilizacijskim sponama i prirodno je što imamo obostrani interes da te veze unapređujemo, iako su one na veoma visokom nivou. Sa NR Kinom imamo odnos koji se, osim na iskrenom čeličnom prijateljstvu naših naroda i visokih političkih predstavnika, zasniva na dubokom poverenju i uzajamnoj podršci. Srbija je strateški opredeljena za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i to je poznato svim našim prijateljima, ali svoja prijateljstva ne zaboravlja, već ih jača i unapređuje, i prema svakome nastupa iskreno, ne skrivajući svoje namere. U tom smislu, ne tražimo za sebe nikakav ekskluzivan status, već samo pravo da slobodno i suvereno donosimo odluke o svojoj budućnosti i odnosima sa svima koji nas poštuju.

Da li Srbija može da vodi drugačiju spoljnu politiku od one koju sada vodi?

Uvek je moguće imati drugačiju politiku, uostalom osvrnite se na spoljnu politiku Srbije pre deset, dvadeset ili trideset godina, sagledajte tadašnje rezultate i videćete koliko je nenadoknadivo skupa bila ta politika. Mera ispravnosti jedne politike, bila ona spoljna ili unutrašnja, jesu njeni rezultati i efekat na život građana i sudbinu čitave države.
Naši spoljnopolitički prioriteti nisu definisani u afektu, već su plod ozbiljnog i dubokog sagledavanja naše složene pozicije i strateškog promišljanja o načinima za njeno poboljšanje. Srbija danas ima i bolju međunarodnu reputaciju i kredibilitet nego pre dve decenije, a glavni razlog je to što smo rezultatima pokazali koliko smo ozbiljna i odgovorna država. Ta vrsta kredibiliteta se ne postiže trikovima, već samo vrednim i promišljenim radom na sebi. I moram da i ovom prilikom naglasim da je glavni inspirator takvog odnosa prema politici, državi i njenoj budućnosti upravo predsednik Aleksandar Vučić. Na funkciji ministra spoljnih poslova u prilici sam svakog dana da vidim koliko je van granica naše zemlje predsesnik Vučić cenjen i poštovan.

Kada se može očekivati da budu popunjena upražnjena mesta ambasadora i konzula Srbije u svetu?

To je jedan od glavnih zadataka tokom 2021. godine. Ovo će biti godina osvežavanja, a verujem i podmlađivanja srpske diplomatije. Naša država, s obzirom na svoju veličinu, ima prilično razgranatu diplomatsku mrežu, što joj pruža velike mogućnosti za produbljivanje političkih i ekonomskih odnosa sa državama na svim stranama sveta. Ali potrebni su nam više svežih i energičnih kadrova, ljudi koji će biti najdostojniji predstavnici jedne moderne i dinamične Srbije. Srbija takve ljude ima, a ozbiljno podmađivanje nam je potrebno, kako da bismo izbegli stvaranje velikih generacijskih kadrovskih praznina, i postavili temelje moderne karijerne diplomatije.

Kakvi su Vaši odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

Predsednik Vučić i ja smo, osim što imamo bliske i prijateljske odnose, po prirodi posla i naših ustavnih nadležnosti, najbliži saradnici u realizaciji spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. To mi omogućuje da sa njim često razgovaram, i u mnogim prilikama dosta novog i važnog naučim. Predsednik Vučić je čovek koji svojim strateškim i vizionarskim pristupom politici inspiriše ljude oko sebe, i ponosan sam na to što sam godinama imao priliku da budem deo njegovog najužeg tima saradnika, i što sam ga imao za svojevrsnog političkog mentora. U svakom slučaju, njegova vizija Srbije kao moderne, napredne i prosperitetne države, koja nezavisno i suvereno odlučuje o svojoj sudbini, je i moja želja i smisao političkog delovanja. Samo takva Srbija može da bude pouzdan oslonac sopstvenim građanima, kao i Srbima van naših granica, ali i inspiracija čitavom regionu.


Izvor: Politika

26.1.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ambasadorima zemalja Kvinte i šefom Delegacije Evropske unije o nastavku sprovođenja reformi na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.

Brnabić je potvrdila da punopravno članstvo u EU ostaje ključni spoljnopolitički prioritet Srbije, naglasivši da su reforme u oblasti vladavine prava u fokusu Vlade Srbije.

Ona je istakla da je Srbija iskreno posvećena sprovođenju korenitih reformi u oblasti pravosuđa, borbi protiv korupcije, jačanju nezavisnih institucija i slobodi medija, i dodala da je u praksi već mnogo toga urađeno.

Premijerka je upoznala ambasadore Kvinte i šefa Delegacije EU sa konkretnim merama koje je Vlada Srbije do sada preduzela u oblasti vladavine prava i ukazala na dalje ispunjavanje preporuka GREKO.

Prema njenim rečima, usvojena je inicijativa za izmenu Ustava i prosleđena je Skupštini, izabrani su novi članovi Državnog veća tužilaca, a radi se na uspostavljanju jedinstvenog i centralizovanog sistema za upravljanje predmetima.

Radi se, kako je navela, na daljem jačanju saradnje sa nezavisnim telima i institucijama, kao i na unapređenju izbornih uslova, između ostalog, formiranjem Radne grupe za unapređenje izbornih uslova.

Ona je ukazala na to da je, kada je reč o slobodi medija, Vlada usvojila Akcioni plan za implementaciju Medijske strategije i formirala Radnu grupu za bezbednost novinara.

Ambasadori zemalja Kvinte pozdravili su mere koje je Vlada Srbije sprovela, ocenivši da su to ohrabrujući koraci u dobrom pravcu i predstavljaju osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja.

Brnabić je izrazila očekivanje da će reforme koje se sprovode biti prepoznate i adekvatno vrednovane i da će 2021. godine doći do ubrzanja pristupnih pregovora sa Srbijom.

Beograd,
21. januar 2021. godine
 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala minus od 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.
Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.

Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije.

„Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Kada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi. To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim u vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje.

Vučić je naglasio da je u 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godini krize ulagale u Srbiji.

Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto.

Kaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto.

Predsednik Srbije najavio je da će do Sretenja, 15. februara, biti donet dodatni paket pomoći privredi, a kako je objasnio, to će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, što je, kako je rekao, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.

Vučić je precizirao da će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, biće i sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca.

Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlično pokazale, sa 1,5 milijardi, a ovog puta bi preko tog sistema, moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona.

Vučić je rekao da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC-om vredni 300 do 400 miliona dolara.

Takođe, naveo je da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima, pored povećanja penzije od 5,9 odsto, koliko će dobiti u februaru, kada prime januarsku penziju, a dodao je da bi simbolično, penzioneri do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom, što su, prema rečima predsednika, sitnice, ali pokazuju deo brige države da se izbori za zdravlje.

Predsednik je najavio da će se u narednih sedam do osam dana završiti pregovori i oko nabavke kineske vakcine, nakon što su u Srbiju stigle prve količine Fajzerove i Sputnjik V vakcine i ukazao da je kineska vakcina izuzetno kvalitetna, ali da je verovatno i najskuplja, te da je zato pisao kineskom predsedniku i zamolio za popust za našu zemlju.
Vučić je zahvalio Amerikancima što su odlučili da prodaju vakcinu našoj zemlji i napomenuo da je niko u regionu, osim male količine koju je dobila Albanija, nije dobio sem Srbije.

Istakao je da se naša država oslanjala na sebe i sopstvene snage i da je naš državni vrh negde predosećao da će vakcine u okviru evropskog Kovaks plana stići kasno.

Predsednik je odbacio tvrdnje o lošim rezultatima Srbije u borbi protiv korone i naveo da naša zemlja ima najmanju smrtnost od korone u regionu.

On je izneo podatke da je Slovenija na 100.000 stanovnika imala 144 smrtna slučaja, Severna Makedonija 126, BiH 123, Burgarska 115, Crna Gora 115, Mađarska 110, Hrvatska 107, Rumunija 85, a Srbija 51.
"Stopa smrtnosti u regionu je: Bugarska 3,9. Bih 3,7, Mađarska 3,11, Severna Makedonija 3,03, Rumunija 2,48. Slovenija 2,15, Hrvatska 1,99, a Crna Gora, 1,4, a Srbija 1,0. To se vidi na grafikonima i tu nema laži, nema prevare", istakao je predsednik.

On je rekao da će se država boriti za vakcine, te da je jedino Srbija, na Zapadnom Balkanu, dobila značajne količine cepiva, uz nešto malo koje je dobila Albanija, a dodao je da se za jedan dan, od kada je počela prijava građana za vakcinaciju, prijavilo čak 63.000 ljudi.

Vučić je izrazio uverenje da nas čeka bolja godina od prethodne, a veruje i da će, uz vakcinaciju građana, biti pobeđen korona virus.

Beograd,
12. januar 2021. godine

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.

„Svaki čovek u dijaspori je potrencijalni lobista za interese naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo", naveo je on.

Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.

„Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi", ukazuje ministar.

Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.

„Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljni lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način", rekao je Selaković.

Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.

„Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati", rekao je Selaković.

Izvor: Tanjug

3.1.2021
 

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.

Među „upražnjenim" mestima je i ambasador Srbije u Kini.

„Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Kini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu poslali za ambasadora u SAD, koji će, siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam da će tako biti i za ambasadora u Pekingu", rekao je Selaković.

Ministar, koji je spoljnopolitički resor u vladi preuzeo pre nešto više od dva meseca, ističe da su se okolnosti u svetu, kao i pozicija Srbije u njemu promenili, ali se spoljnopolitički ciljevi Srbije ne menjaju: zemlja ostaje strateški posvećena evropskim integracijama, a, zajedno sa putem u EU, jačaće i tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Kinom, uz uzdizanje na viši nivo i jačanje novih partnerskih odnosa sa SAD.

„Na važnom mestu za Srbiju su i odnosi u regionu, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja, jer se to uklapa u set naših uslova evropskog puta. Ali, i bez evropskog puta, uvek je važno kraj koga živite, sa kim živite, kakve su vam komšije i kakvi su odnosi u komšiluku", kaže Selaković.

Ističe i da je od neprocenjivog značaja pitanje Kosova i Metohije, kao glavnog nacionalnog i državnog pitanja Srbije i sprskog naroda.

„Kada kažem da se okolnosti menjaju, ali ne i ciljevi - naš cilj je i pre sedam godina bila EU, evrointegracije, ali pogledajte koji nam je tada bio prostor za delovanje, kada govorimo o ekonomskom aspektu, a koji je danas. Promenile su se okolnosti, a onda prilagođavate svoje delovanje tim promenjenim okolnostima, što je moguće više", kaže Selaković.

Podseća da je spoljnopolitičke prioritete u 2021. godini naveo i predsednik Republike, a da su očuvanje mira i stabilnosti u regionu apsolutni prioritet.

„Samo u mirnom i stabilnom regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, Srbija može da se razvija i ekonomski, i kulturno, naučno, u svakom pogledu. Mir i stabilnost u regionu su 'sine qua non', bez koga nema razvoja i napretka. Srbija se ponašala, ponaša se i ponašaće se kao faktor koji stabilizuje čitav region, koji region drži u miru, pokazujući da je to onaj region koji svima najviše doprinosi", rekao je Selaković.

Odnosi u regionu su uvek kompleksni, a region je, primećuje ministar Selaković, na našu veliku žalost, opterećen pitanjima na koja ne možemo da utičemo, a koja se tiču prošlosti.

Pristup Srbije je da se traži prostor da se utiče na ono što se dešava danas i što će se dešavati u budućnosti.

U tom smislu, navodi i da je inicijativa tzv. „mini šengena", za tržišno objedinjavanje regiona, koja je potekla od Aleksandra Vučića i naišla na pozitivan odgovor premijera Albanije i Severne Makedonije, jedna od mogućnosti da se za region učini mnogo više.

„Da pokažemo koliko možemo da učinimo više ako nastupamo zajednički i ako tražimo zajedničke imenioce, a ne ono što nas razdvaja i deli", ukazuje Selaković.

Kad je reč o odnosima sa SAD, Selaković navodi da ne bi trebalo očekivati da velike države menjaju stavove onako kako bismo mi voleli, želeli ili kako mi zamišljamo, ali da je važno što je i sam ambasador u Vašingtonu, Marko Đurić, naglasio da kao svoj zadatak, između ostalog, vidi i uticaj na promenu klime u bilateralnim odnosima sa SAD, kao najvažnijom državom u svetu sa kojom je naša loša komunikacija u prošlosti ozbiljno uticala na položaj srpskog naroda i Srbije.

„Uveren sam da će Đurić ozbiljno raditi na tome, sa predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić, Ministarstvom spoljnih poslova, i da će u značajnoj meri doprineti promeni te klime", rekao je Selaković.

Ističe da je za Srbiju od izuzetne važnosti da partnerske odnose sa SAD uzdigne na viši nivo.

„To je država sa kojom u mnogim oblastima tesno sarađujemo i država sa kojom moramo da se trudimo, i da ne odustajemo od toga, da nalazimo ono što su nam zajedničke, dodirne tačke, ono što je i dobar primer naše saradnje u prošlosti i da stvaramo prostor za takvu saradnju i u budućnosti", zaključio je Selaković.

Izvor: Tanjug

2.1.2021.

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.

Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta.

Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku.

„Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi“, ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbiji do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na „investicioni“, čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU.

Kao najveći uspeh 2020. godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan.

„Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u“, istakao je Vučić i dodao da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabriće Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Kina.

Predsednik je istakao da će biti nastavljeno privlačenje stranih investitora, zatim da će se raditi na ulaganju u poljoprivredu, pre svega prehrambenu industriju, obnovu mehanizacije, te digitalizaciju poljoprivrede.

Predsednik Republike takođe je ukazao da je cilj da plate u javnom sektoru pre kraja godine dostignu 560 ili 570 evra, pri čemu bi u Beogradu iznosile skoro 700 evra.

Vučić je podsetio da će plate zdravstvenih radnika od 1. januara biti povećane za pet odsto, dok će ostalima u javnom sektoru zarade biti povećane za 3,5 odsto i dodatno od 1. aprila još 1,5 odsto, dok će desetari, razvodnici i podoficiri dobiti povećanje za dodatnih 10 odsto. Napomenuo je da će minimalna zarada biti povećana za 6,6 odsto, a penzije od 1. januara za 5,9 odsto, uz plan da do kraja 2021. prosečna penzija bude 270 evra.

Predsednik je posebno istakao ulaganja u zdravstvo, podsetivši da su otvorene dve nove kovid bolnice i da se nastavlja sa obnavljanjem i gradnjom zdravstvenih objekata u celoj Srbiji i naglasio da je Srbija ubedljivo prva u regionu po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika i da baš zbog toga ima malu smrtnost, kao i da je Srbija ove godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova.

Govoreći o turizmu, predsednik je rekao da će se naredne godine raditi na razvoju Podunavlja, od Apatina do Kladova, da će se razvijati Ovčarsko-kablarska klisura, kao i naši planinski centri.

U oblasti kulture i informisanja, Vučić je rekao da je za sledeću godinu važna implementacija medijske strategije, završetak rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, a najavio je ulaganja u muzeje, a posebno je istakao premeštanje Muzeja istorije u zgradu železničke stanice. Naveo je i da će sledeće godine biti završeno podno grejanje u Hramu Svetog Save. 

Istakao je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM, da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu, niti da će Srbija odustati od pomoći našem narodu.

Srbija je, kako je naglasio, spremna da šalje lekove i vakcine i albanskom stanovništvu i istakao da će u i narednom periodu naša zemlja voditi politku mira u regionu i da će se truditi da sarađuje i sa Zagrebom, Sarajevom, Podgoricom i ostalima.

Beograd, 29.12.2020.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.

Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V".

Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".

Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.

Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.

Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.

Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.

Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza.

Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.

Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere.

Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.

Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon.

Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.

Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.

Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“.

Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.

Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“.

Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade.

Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.

Beograd, 24. decembar 2020. godine

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu. 

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd, 23. decembar 2020.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić i predsednik Spoljnopolitčkog odbora Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister dogovorili su se danas, u telefonskom razgovoru, da posle božićnih i novogodišnjih praznika budu nastavljeni razgovori na temu međupartijskog dijaloga.

Zajednički je istaknuta podrška nastavku međustranačkog dijaloga u Skupštini Srbije, u skladu sa dogovorom postignutim razmenom pisama između predsednice parlamenta Maje Gojković i u ime Evropskog parlamenta, Dejvida Mekalistera, u septembru 2019. godine, navodi se u saopštenju.

Mekalister je istakao važnost koju Evropska unija pridaje nastavku međustranačkog dijaloga i pozdravio spremnost za njegov skori nastavak.

Dačić je obavestio sagovornika da će u Narodnoj skupštini sledeće nedelje biti održana sednica posvećena razmatranju Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2020. godinu. Ovo će biti prvi put da se o Izveštaju o napretku razgovara u plenumu, a Mekalister je pozitivno ocenio tu inicijativu.

Beograd, 22. decembar 2020.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas putem video linka sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem o perspektivama pristupnih pregovora Srbije u narednih šest meseci.

Brnabić je rekla da punopravno članstvo u EU ostaje strateški prioritet Vlade, naglasivši da Srbija nastavlja da radi na implementaciji sveobuhvatnih reformi, posebno u oblasti vladavine prava.

Vlada Srbije u novom mandatu je već napravila nekoliko reformskih koraka u ovoj oblasti, naglasila je Brnabić i kao najvažnije navela formiranje posebnog ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, kao i usvajanje Akcionog plana za medijsku strategiju.

Varhelji je izrazio zadovoljstvo predočenim planom Vlade Srbije i naporima koje ulaže na putu ka članstvu u EU, ocenivši da je od suštinske važnosti da se, sprovođenjem navedenih reformi, ubrza proces pristupanja Srbije.

Premijerka je istakla da veoma ceni zalaganje komesara Varheljija da određena količina vakcina protiv COVID-19 u najkraćem mogućem roku bude isporučena zemljama Zapadnog Balkana.

Beograd, 21. decembar 2020.

Vlada Republike Srbije je saopštila da je, na danas održanom Savetu za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU, pozdravlјen ukupan napredak postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima Srbije, prihvatanje unapređene metodologije proširenja koja bi trebalo da ubrza proces ulaska Srbije u EU i ponovlјena podrška EU putu Srbije ka članstvu.

Tom prilikom su razmenjena mišlјenja o aktuelnoj političkoj i društveno-ekonomskoj situaciji u Srbiji, a pre svega o dalјoj dinamici pregovora o pristupanju EU, saradnji u okviru Zajedničke spolјne i bezbednosne politike, kao i o regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu.

U skladu sa tim, pozdravlјena je činjenica da je nova vlada postavila kao prioritet integraciju u EU, očuvanje javnog zdravlјa i ekonomskog rasta, kao i normalizaciju odnosa sa Prištinom.

Na sastanku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, koji se zbog pandemije održao video-putem, delegaciju Srbije predvodile su predsednica Vlade Ana Brnabić i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Na čelu delegacije EU bili su šef diplomatije Žosep Borelј i komesar za proširenje Oliver Varheji.

Borelј je ovom prilikom posebno iskazao zahvalnost na učešću premijerki Brnabić, što nije uobičajeni format, ali što nedvosmisleno pokazuje koliko Vlada pridaje značaj Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i evropskom putu Srbije. 

Sastanak je iskorišćen kako bi se razmotrili trenutni odnosi Srbije i Evropske unije, pre svega proces pristupanja Srbije EU, a razgovaralo se i o političkim i ekonomskim kriterijumima, usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao i o realizaciji pretpristupne pomoći EU.

Sastanak je pružio pravovremenu priliku za pregled napretka Srbije u pristupnim pregovorima i razmatranje prioriteta za dalјi rad u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i evropskim integracijama.

Predstavnici EU su ponovili posvećenost EU evropskoj budućnosti Srbije i založili se za proaktivnu i stratešku komunikaciju Srbije i EU.

Tokom sastanka bilo je i reči o načinu na koji se Srbija suočava sa posledicama pandemije COVID-19, kako u pogledu rešavanja zdravstvene krize, tako i u prevazilaženju posledica po privredu i ekonomiju uopšte i na sprovođenje reformi.

Učesnici su se saglasili da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja klјučni elementi procesa proširenja, i u skladu sa tim pozdravili nastavak dijaloga Beograda i Prištine i doslednu posvećenost Srbije tom procesu.

Predstavnici EU su pozdravili značajan doprinos Srbije vojnim misijama i operacijama, kao i učešće Srbije u borbenim grupama EU, naglasivši značaj dalјeg produblјivanja saradnje po pitanjima spolјne politike.

Učesnici su takođe podržali Zajedničko regionalno tržište, koje su lideri Zapadnog Balkana pokrenuli 10. novembra na samitu u Sofiji i podsetili na to da Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila 6. oktobra 2020, daje sveobuhvatan okvir za podršku ekonomskoj konvergenciji Srbije i regiona EU.

Beograd, 17. decembar 2020.

 

Sastanak Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija je održan 17. decembra u formi video-konferencije. Delegaciju Republike Srbije su predvodile predsednik Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, a prisustvovala je i amb. A. Hrustanović, šef Misije RS pri EU, kao i predstavnici kabineta predsednika Vlade, ministra za evropske integracije, Ministarstva za evropske integracije i Misije RS pri EU.

Delegaciju Evropske unije predvodio je Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj Fonteljes, kao i komesar za susedstvo i proširenje Oliver Verheji. Sa strane EU, prisustvovao je i Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog između Beograda i Prištine, amb. Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji, kao i drugi predstavnici Evropske spoljnopolitičke službe, Evropske komisije i Generalnog sekretarijata Saveta EU.

Na sastanku se razgovaralo o odnosima Republike Srbije i Evropske unije u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja, odnosno o pristupnim pregovorima i bilateralnim odnosima Srbije i EU u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Posebna pažnja je posvećena političkim i ekonomskim kriterijumima, usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i pretpristupnoj pomoći EU. Takođe, razmenjena su i mišljenja o aktuelnim temama na Zapadnom Balkanu.

 

Ministar spolјnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas putem video veze sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem i ambasadorima zemalјa članica EU.

Tom prilikom, šef srpske diplomatije istakao je da punopravno članstvo u EU ostaje jedan od klјučnih spolјnopolitičkih prioriteta Vlade Srbije, kao i da je proces integracije u EU strateški cilј, koji se istovremeno želi iskoristiti za pobolјšanje kvaliteta društva.

Selaković je ukazao da je Srbija spremna na ubrzanje dinamike pristupnog procesa i da je prvenstveno iz tog razloga prihvatila i novu metodologiju, te se nada da će u narednom periodu dobiti i jasnije smernice o tome kako će se ona primeniti u pregovaračkom procesu.

Prema njegovim rečima, Srbija je ostvarila brojne značajne korake u reformskom procesu, što Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku ne reflektuje u potpunosti.

Ministar je podsetio da je naša zemlјa od 2014. otvorila 18 od 35 pregovaračkih poglavlјa sa EU i privremeno zatvorila dva poglavlјa, i da je u ovom trenutku spremna za otvaranje pet novih pregovaračkih poglavlјa.

Govoreći o razgovorima Beograda i Prištine, Selaković je napomenuo da je jedini pravi put za postizanje održivog dogovora dijalog i kompromis.

Kako je objasnio, neophodno je da teme razgovora budu pitanja koja Priština već godinama ignoriše, a na koja se Briselskim sporazumom obavezala, kao što je uspostavlјanje Zajednice srpskih opština.

Sem toga, kako je dodao, Srbija je veoma posvećena regionalnoj saradnji, i imajući u vidu da je važna zemlјa regiona, koja želi da doprinese opštoj stabilnosti, naša strana je, između ostalog, svojim potezima značajno doprinela snižavanju tenzija sa Crnom Gorom.

Selaković je rekao i da je Srbija veoma zahvalna EU i državama članicama na finansijskoj pomoći, posebno u uslovima pandemije virusa korona.

Beograd, 16. decembar 2020. godine

 

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović održala je danas video sastanak sa državnim ministrom za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke Mihaelom Rotom, sa kojim je razgovarala o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji u dve zemlјe i EU, kao i procesu evrointegracija Srbije.  

Joksimović i Rot su razgovarali o pitanjima koja se tiču unutrašnjih prilika EU, posebno novom sedmogodišnjem budžetu, o mestu i budućnosti politike proširenja i Zapadnog Balkana, posebno o svim aspektima pristupnog procesa Srbije i izazovima i očekivanjima od nove metodologije, koja bi trebalo da donese brži, snažnije politički vođen i usmeravan i nadgledan proces pregovora.  

Joksimović je posebno informisala Rota o tome da je Vlada Srbije pripremila konkretan implementacioni plan za prvi pregovarački klaster vladavine prava, koji obuhvata pet već otvorenih poglavlјa iz oblasti vladavine prava, a čija je realizacija već otpočela.  

„Ozbilјan implementacioni plan podrazumeva ponovo poslatu inicijativu Skupštini za usvajanje ustavnih amandmana, usvajanje Akcionog plana za primenu medijske strategije, kao i Radnu grupu za praćenje primene Akcionog plana, i Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara", rekla je Joksimović, a saopštilo Ministarstvo za evropske integracije  

Takođe, naglasila je da su tzv. Greko preporuke za borbu protiv korupcije na transparentan način objavlјene i da će se nastaviti postupanje u skladu sa njima.    Dodatno je predstavila i sve druge značajne segmente reformske politike Srbije u svih šest klastera poglavlјa, od Zelene agende, digitalizacije, ekonomsko investicionog plana za ZB, stabilnih i dobrih makroekonomskih pokazatelјa, čime je Srbija nesporno i tokom ove godine pokazala da duboko i suštinski učestvuje u najvažnijim politikama EU, i da je zemlјa koja je kredibilno evropska zemlјa.  

Joksimović je naglasila da Srbija razume da će EK i zemlјama trebati još neko vreme da uobliče primenu nove metodologije na pregovarački proces Srbije, i da je otuda važno da imamo stalan otvoren dijalog kako bismo usmeravali proces u skladu sa novom metodologijom.  

Ona je izrazila žalјenje što ove godine nisu usvojeni zaklјučci o proširenju, i da samim tim nije održana politička međuvladina konferencija sa Srbijom tokom nemačkog predsedavanja.  

Izrazila je uverenje da će na predstojećem Savetu za stabilizaciju i pridruživanje biti prilike da se o svim političkim i ekonomskim aspektima našeg procesa prodiskutuje na najvišem nivou.  

Rot se zahvalio ministarki Joksimović na iznetim informacijama i pitanjima, i proaktivnom pristupu Srbije u pogledu reformi i aktivnog prihvatanja nove metodologije.  

On je podvukao da Nemačka podržava Srbiju i politiku proširenja, i posebno pozdravio sve značajne već preduzete korake nove Vlade Srbije posebno u oblasti klastera 1 - vladavine prava, za koje je istakao da su veoma važan pozitivan signal na evropskom putu Srbije.  

Složio se sa ministarkom Joksimović oko neophodnosti da se što pre uobliči način primene nove metodologije na zemlјe koje su već u pristupnom procesu, gde klasteri evropskih politika i učešće Srbije u njima postaju instrument merenja napretka u pristupnom procesu.  

Preneo je da će Nemačka biti zagovornik održavanja političke međuvladine konferencije sa Srbijom već tokom prve polovine iduće godine.    

Posebno je bilo reči o Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan, o kojem su se sagovornici saglasili da predstavlјa još jednu potvrdu da Evropska unija pridaje strateški značaj stabilnom i održivom razvoju regiona, posebno u teškim okolnostima borbe sa posledicama pandemije Kovid-19.  

Joksimović je ministru Rotu zahvalila na dugoročnoj i konkretnoj pomoći Nemačke evropskim integracijama Srbije - kako na političkom nivou, tako i putem razvojne pomoći za finansiranje reformskih projekata, kao i strateškim uspešnim investicijama koje su donele značajan broj radnih mesta.  

Takođe, sagovornici su se saglasili da je od velike važnosti činjenica da je Srbija pristupom Kovaks mehanizmu obezbedila da ima pristup vakcinama koje bude nabavila EU u gotovo isto vreme kada i ostale EU zemlјe.

Izvor: Tanjug

 

Поводом 10. децембра, Међународног дана људских права, Министарство спољних послова Републике Србије изражава још једном приврженост тековинама и вредностима Универзалне декларације о људским правима, која је усвојена на данашњи дан 1948. године.

Начела из Универзалне декларације о људским правима представљала су темељ за изградњу међународног права у овој области, као и међународног система промоције и заштите људских права, као јединствене цивилизацијске тековине савременог доба. Наша обавеза данас јесте очување и јачање међународног система за поштовање људских права, развој стандарда људских права, контрола над испуњавањем преузетих обавеза, као и наставак сарадње са међународним и регионалним институцијама на заштити људских права.

Србија је у пуној мери посвећена универзалним вредностима људских права и спровођењу у пракси међународних правних инструмената о људским правима. Наша континуирана сарадња са инструментима Савета за људска права у оквиру Уједињених нација, као и са Саветом Европе и механизмима људске димензије ОЕБС-а, представља важан део активности свих државних органа и илуструје нашу доследну опредељеност за испуњавање међународних стандарда људских права.                      

Међународни дан људских права је повод да се још једном укаже на обесправљеност српског и другог неалбанског становништва на Косову и Метохији и понови позив међународној заједници да омогући поштовање гарантованих међународних норми људских права и допринесе стварању услова за повратак интерно расељених лица, као и враћање њихове узурпиране имовине.

 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalјa članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od klјučnih spolјnopolitičkih prioriteta naše zemlјe. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena dalјim i dublјim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbilјnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolјe prakse.

„Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz poštovanje svih zaklјučenih sporazuma“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalјi prosperitet EU.

Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi lideri regiona, toplo pozdravlјene u Briselu i u zemlјama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.

„Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalјa čiji predstavnici danas sede ovde“, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. „Iako je Kovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavlјene reforme u oblasti vladavine prava, uklјučujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlјa osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu", istakao je Fabrici.

Predsednik Vučić je naglasio da Srbija visoko ceni to što je, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava, EU uspela da održi pitanje proširenja na svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove, izmenjene metodologije pregovaračkog procesa.

„U tom smislu, očekujemo od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore“, rekao je predsednik Vučić istakavši da je Srbija spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da Srbija pozdravlјa Ekonomski i investicioni plan koji je EK predstavila zajedno sa Paketom o proširenju i izrazio spremnost naše zemlјe da sa partnerima u regionu nastavi da radi na primeni ovog Plana kako bi se unapredio ekonomski potencijal regiona i postigla bolјa infrastrukturna povezanost, što bi dovelo do približavanja jedinstvenom evropskom tržištu.

„U tom kontekstu, nadamo se i skorom usvajanju Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. godine, jer to znači i mogućnost korišćenja finansijskih sredstava namenjenih sprovođenju reformi, kako u Srbiji, tako i u regionu“, rekao je predsednik Vučić i još jednom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu iskreno verujući u saradnju sa evropskim partnerima.

„2020. je bila izuzetno teška godina za sve, posebno zbog posledica Kovida 19. Kada pogledam posvećenost nove Vlade da sprovodi reforme, Ekonomsko-investicioni plan EU, novu metodologiju i povećanu saradnju u borbi protiv Kovida 19, vidim 2021. godinu sa mnogo povolјnijim izgledima za napredak u proširenju“, zaklјučio je Fabrici.

Predsednik Vučić je, takođe, naglasio da je Srbija spremna da intenzivno radi sa zemlјama članicama EU na iznalaženju adekvatnih odgovora za nove izazove, kao što je pandemija Kovid 19.

Beograd,
08. decembar 2020. godine

 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u poseti Briselu 6. i 7. septembra 2020. godine, povodom nastavka razgovora u okviru Dijaloga Beograda i Prištine, koji se vodi pod okriljem Evropske unije.

Tom prilikom, predsednik A. Vučić je imao bilateralne sastanke sa Visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Ž. Borelom i Specijalnim predstavnikom EU za Zapadni Balkan i ostala pitanja na Zapadnom Balkanu M. Lajčakom, kao i trilateralni sastanak sa predstavnicima EU i Prištine A. Hotijem. Ovo je bio treći sastanak na visokom nivou u okviru Dijaloga Beograda i Prištine, nakon njegovog obnavljanja u julu o.g.

Na sastancima je bilo reči o važnim temama o kojima su pregovarački timovi Beograda i Prištine razgovarali u proteklom periodu: nestalim osobama, interno raseljenim licima i ekonomskoj saradnji. Pokrenute su i nove teme: Zajednica srpskih opština, finansijska potraživanja i imovina, o kojima će ekspertski timovi nastaviti da razgovaraju u narednom periodu.

Tokom posete Briselu, predsednik A. Vučić imao je zajednički sastanak sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom i zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD i specijalnim predstavnikom za Zapadni Balkan Metjuom Palmerom, kao i odvojeni sastanak sa evropskim komesarom za proširenje i susedstvo O. Varhejijem.

Povodom 9. maja Dana Evrope, najpoznatije znamenitosti Beograda bile su sinoć osvetljene bojama Evrope: Brankov most, most na Adi, trg Slavija, kao i Palata Albanija u samom centru Beograda.

Ovde možete da pogledate video.

Imajući u vidu mere Vlade Republike Srbije uvedene sa ciljem što bezbednijeg prevazilaženja društvene situacije nastale zbog epidemije COVID-19, a u cilju olakšavanja pristupa kulturnim sadržajima stanovnicima Srbije, i posebno, korisnicima drugih zemalja, Ministarstvo kulture i informisanja predstavlja digitalne sadržaje nacionalnih ustanova kulture, dostupne na stranim jezicima.

U prilogu možete pronaći tabelu sa sadržajima u digitalnom obliku (virtuelne ture, digitalni audio i video materijal, fotografije, tekstove, 3D skenirane objekte i dr.), na više stranih jezika.

Ministarstvo kulture i informisanja ovim daje pun doprinos većoj vidljivosti i dostupnosti kulture i kreativnosti Republike Srbije, što smatramo posebno važnim u uslovima ograničenog delovanja i prisustva u inostranstvu.

Zvanični sajt Ministarstva kulture i informisanja:

http://www.kultura.gov.rs/cyr

1. Next to me (Pored mene, 2015), Stevan Filipovic, (drama, 110 minutes)

O filmu

Link: film

2. Skinning (Šišanje, 2010), Stevan Filipović, (drama, 98 minutes)

O filmu

Link: film

3. Sheitans Warrior (Šejtanov ratnik, 2006), Stevan Filipović, (fantastic comedy, 94 minutes)

O filmu

Link: film

Министарство културе и информисања Републике Србије, због спречености обављања програмских активности услед епидемије Корона вируса, омогућило је грађанима приступ дигиталним садржајима у области културе и Претраживачу културног наслеђа Републике Србије, који су доступни на следећим линковима:

http://www.kultura.gov.rs/lat/aktuelnosti/virtuelne-ture-kroz-kulturne-sadrzaje

https://www.digitalnasolidarnost.gov.rs

https://kultura.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković doneli su 15. marta 2020. godine u skladu sa Ustavom, Odluku o uvođenju vanrednog stanja.

Obaveštavamo da su granice Republike Srbije zatvorene za sve strane državljane, sa izuzetkom diplomata akreditovanih u Srbiji i stranaca sa boravišnom dozvolom u Srbiji.

Svi građani Republike Srbije, kao i akreditovane diplomate i strani državljani koji imaju boravište u Republici Srbiji, a koji ulaze u Republiku Srbiju, u obavezi su da budu u samoizolaciji od najmanje 14 dana, pod krivičnom odgovornošću. Ova mera će biti striktno kontrolisana i njeno kršenje biće najstrože sankcionisano.

Kada je reč o građanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju boravište u Republici Srbiji, a koji dolaze iz visoko zaraženih područja određuje se izolacija u trajanju od 28 dana.

Sve informacije o zemljama koje su visoko rizične i promenama režima ulaska u Republiku Srbiju mogu se preuzeti na internet prezentaciji Vlade Republike Srbije – www.srbija.gov.rs , u rubrici Vesti.

Promenjen je režim rada graničnih prelaza – informacije se mogu preuzeti na internet prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije – www.mup.gov.rs.

Informacije o merama protiv širenja Korona virusa mogu se preuzeti na internet prezentaciji Ministarstva zdravlja Republike Srbije – www.covid19.rs.

U skladu sa merama Vlade Republike Srbije za sprečavanje širenja i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje državljanima Republike Srbije koji borave u inostranstvu da sva putovanja u Republiku Srbiju koja nisu neophodna odlože do daljeg, naročito ukoliko planiraju dolazak iz zemalja, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19.

Da bi pogledali nove mere Vlade u cilju suzbijanja koronavirusa, pritisnite ovde.

Misija Republike Srbije pri EU Brisel

12.03.2020. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je na Međunarodnoj donatorskoj konferenciji „Zajedno za Albaniju“, u Briselu, 17. februara o.g. Međunarodnu donatorsku konferenciju organizovala je Evropska unija u znak podrške Albaniji nakon razornog zemljotresa koji je pogodio ovu zemlju u novembru prošle godine.

Pored učešća na Konferenciji, predsednica Vlade prisustvovala je i radnom ručku koji je za lidere sa Zapadnog Balkana organizovao evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji.

Tokom posete Briselu, predsednica Vlade imala je bilateralne sastanke sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog parlamenta Davidom Sasolijem.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je na neformalnoj radnoj večeri lidera Zapadnog Balkana i zvaničnika EU, koju je organizovao predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, u Briselu, 16. februara o.g.  Večeri su prisustvovali i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel i predsednik Vlade Republike Hrvatske A. Plenković u kapacitetu hrvatskog predsedavanja Savetu EU. 

„Veoma je važno što smo videli iskrenu posvećenost EU i njihovih najviših zvaničnika napretku celog regiona i želji da ljudi koji žive na Zapadnom Balkanu osete blagodeti pristupanja EU“, rekao je predsednik Vučić u izjavi za medije nakon radne večere.

Na sastanku je, između ostalog, bilo reči o novoj metodologiji Evropske komisije za pristupne pregovore, kao i o novom ekonomskom razvojnom planu za region ZB.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković učestvovala je na samitu predsednika parlamenata Zapadnog Balkana i Evropskog parlamenta u Briselu, 28. januara o.g.

Tom prilikom, istakla je da Srbija ostaje opredeljena za članstvo u EU i da u potpunosti podržava politiku proširenja. Naglasila je da je za čitav region Zapadnog Balkana od suštinskog značaja jasna perspektiva budućnosti evropskih integracija i da EU mora da se još jednom potvrdi kao zajednica vrednosti kroz proces proširenja i jačanje demokratskih institucija.

Gojković je istakla da Parlament ima važno mesto u procesu pregovora o pristupanju, i da osim što usklađuje nacionalno zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU i učestvuje u donošenju pregovaračkih pozicija, suštinski predstavlja i približava građanima strukture i procese EU.

Na samitu je usvojena Zajednička deklaracija predsednika parlamenata Zapadnog Balkana, u kojoj se potvrđuje ključna uloga parlamenata u promovisanju reformske agende EU i ispunjavanju evropskih aspiracija regiona Zapadnog Balkana.

Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini je pozvala predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i ostale lidere Zapadnog Balkana na oproštajnu radnu večeru u sedištu EEAS, 29. oktobra 2019. godine u Briselu. Visoka predstavnica EU i lideri sa Zapadnog Balkana razmenili su mišljenja o uzajamnim odnosima i dešavanjima u regionu. Složili su se da evrointegracija Zapadnog Balkana i dalje predstavlja ključni strateški cilj, u obostranom interesu EU i regiona. Učesnici sastanka su ponovo potvrdili snažnu posvećenost evropskoj perspektivi, reformama koje ona zahteva u korist njihovih građana, kao i regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima. Predsednik Aleksandar Vučić takođe je zahvalio VP Mogerini na njenom zalaganju i podršci evropskoj integraciji Srbije. Istog dana, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, susreo se sa  Žan-Klodom Junkerom, predsednikom Evropske komisije i Johanesom Hanom, komesarom za susedsku politiku i pregovore o proširenju. Tokom razgovora o procesu evropskih integracija, naglašena je važnost posvećenosti Srbije evropskom putu. Predsednk Vučić je posebno zahvalio Žan-Klodu Junkeru što je cenio Srbiju i to pokazivao na svakom mestu.

Šesti sastanak Posebne grupe za reformu javne uprave EU-Srbija održan je 14. oktobra u Briselu. Delegaciju Republike Srbije predvodili su Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Gojko Stanivuković, državni sekretar u Ministarstvu finansija. Sastanku je predsedavala Catherine Wendt, šef Odseka za Srbiju u Generalnom direktoratu za proširenje i susedsku politiku (DG NEAR).

Na ovom sastanku su predstavljene brojne aktivnosti koje su preduzete od poslednjeg sastanka Posebne grupe u maju 2018. godine, kao i planovi za predstojeći period, naročito kada je reč o sprovođenju strateških dokumenata i relevantnog zakonodavstva u oblasti reforme javne uprave. 

Kancelarija AP Vojvodine pri Misiji Republike Srbije u EU oirganizovala je 7. oktobra 2019. godine prijem u prostorijama Misije u cilju promocije AP Vojvodine u okviru Evropske nedelje regiona i gradova.

Ovom prilikom, prisutnima su se obratili predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, Nj.E. ambasador Ana Hrustanović, šef Kancelarije APV u Briselu Srđan Mačkić i pomoćnik pokrajinskog sekretara za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Nebojša Drakulić.

Svečanom prijemu, kojem je dodeljen promotivni naziv „Vojvodina, neograničena budućnost” (“Vojvodina, Future Unlimited“) je prisustvovao veliki broj predstavnika evropskih institucija, partnerskih regiona i gradova, privrednika, diplomata i drugih.

Ambasador Ana Hrustanović, šef Misije Republike Srbije pri EU 3. oktobra 2019. godine se sastala sa predstavnicima Saveta stranih investitora (FIC) tokom njihove posete evropskim institucijama u Briselu. Članovi delegacije FIC su bili: predsednica Saveta Jana Mihajlova, član UO Goran Pekez, izvršni direktor Aleksandar Ljubić i potpredsednica Pravnog odbora Jelena Vukić-Šuljagić. Diskutovalo se o nastavku podrške procesu evropskih integracija Srbije, koje FIC pruža, bivajući pouzdan partner kako Vladi Republike Srbije, tako i Evropskoj Uniji.

Tokom dvodnevne posete, delegacija FIC se sastala sa predstavnicima osam generalnih direktorata EK i to: GD za pregovore o proširenju i politiku susedstva – DG NEAR, GD za ekonomske i finansijske poslove – DG ECFIN, GD za poreze i carinsku uniju – DG TAXUD, GD za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju – DG EMPL, GD za trgovinu – DG TRADE, GD za komunikacijske mreže, sadržaj i tehnologiju – DG CNECT, GD za zdravlje i bezbednost hrane – DG SANTE  i GD za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća – DG GROW.

U Briselu je, 23. i 24. septembra 2019. održan XXI ministarski sastanak Upravljačke platforme za istraživanje i inovacije Zapadnog Balkanana na kojem je učestvovao ministar za prosvetu, nauku i tenološki razvoj M. Šarčević sa delegacijom u kojoj su bili državni sekretari: dr A. Langović Milićević, dr V. Nedović i dr V. Popović. Na sastanku su razmenjena mišljenja o učešću Zapadnog Balkana u Okvirnom programu za istraživanje i inovacije EU. Takođe, diskutovalo se i o pametnoj specijalizaciji, istraživačkoj infrastrukturi i programu  Horizont Evropa. Tokom sastanka, strane ZB6 su usaglasile i Inicijalnu izjavu o predlogu Horizonta  Evropa.

Deseti sastanak Međuvladine konferencije EU-Srbija, na kome je otvoreno poglavlje 9 (Finansijske usluge) održan je u Briselu, 27. juna 2019. Delegaciju Republike Srbije predvodila je Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije, a prisustvovali su i ambasador Ana Hrustanović, šef Misije RS pri EU, Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima, Ksenija Milenković v.d. pomoćnika ministra, Vladimir Ateljević, savetnik ministra za evropske integracije, kao i drugi predstavnici MEI i Misije RS pri EU.

Sastanku je predsedavao Džordž Ciamba, ministar za evropske poslove Rumunije, a izlagao je i komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han. Na sastanku su učestvovali i Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske, kao i ambasador Finske pri Političko-bezbednosnom komitetu Hana Lehtingen. Sa strane EU, prisustvovali su i predstavnici Evropske komisije, Sekretarijata Saveta EU i država članica EU.

Po završetku Međuvladine konferencije, ministar Joksimović i komesar Han su potpisali finansijski sporazum za program IPA 2018 u iznosu od 179,1 miliona evra, nakon čega je održana i konferencija za medije na kojoj su učestvovali ministar Joksimović, ministar Ćamba i komesar Han.  
 

Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić učestvovao je na Ministarskoj konferenciji Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC) i Evropske unije, koja je odžana u Briselu, 18. juna 2019. godine. Konferenciju su organizovale Rumunija, u svojstvu predsedavajućeg Savetu EU, i Bugarska, aktuelni predsedavajući BSEC. Domaćin Konferencije je bila Evropska komisija, odnosno Generalni direktorat EU za susedsku politiku i pregovore o proširenju. 

Na konferenciji su učestvovali i visoki predstavnici BSEC, Evropske komisije, Evropske spoljnopolitičke službe, ministri spoljnih poslova Rumunije, Grčke, Malte, zamenici ministra spoljnih polsova Bugarske, Azerbejdžana, Turske, državni sekretar u MSP Mađarske, potsekretar u MSP Poljske, ambasadori Armenije, Rusije i Ukrajine pri EU i drugi visoki zvaničnici.     

Svi učesnici su se založili za jačanje sektorske saradnje u oblasti ekonomije i trgovine, transporta i energetike, zaštite životne sredine, turizma, prekogranične saranje, digitalizacije, zajedničkog rešavanja izazova po pitanju klimatskih promena, u cilju poboljšanja kvaliteta života stanovištva, pre svega na lokalnom nivou.

Na marginama Saveta za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN) u Briselu je 17. maja 2019. održan Ekonomski i finansijski dijalog između EU i Zapadnog Balkana i Turske. Delegaciju Republike Srbije predvodili su guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali. 

Ovom prilikom, zaključeno je da EU podržava Srbiju u jačanju institucionalnog okvira i ubrzanju strukturnih reformi. Sastanak u Briselu predstavlja deo pojačanog dijaloga o ekonomskom upravljanju između EU, Zapadnog Balkana i Turske, a održava se svake godine u cilju efikasne pripreme učesnica za proces koordinacije ekonomskih politika na nivou EU.

Zahvaljujući reformama koje se sprovode od 2014. godine, Srbija je postala najatraktivnija destinacija za ulaganja u regionu, te je prošle godine privučeno 3,5 milijardi evra direktnih stranih investicija.
Zaključci ovog sastanka u Briselu pozitivno ocenjuju Program ekonomskih reformi u Srbiji. Srbija je pohvaljena za snažnu fiskalnu konsolidaciju, koja je sprovedena u prethodnom periodu, uz održanu  finansijsku stabilnost.

Ministar finansija Republike Srbije Siniša Mali boravio je u dvodnevnoj poseti Briselu 16. i 17. maja 2019. godine, gde se sastao sa komesarom za budžet i ljudske resurse Ginterom Etingerom i učestvovao na sastanku Ekonomskog i finansijskog dijaloga između EU i Zapadnog Balkana i Turske. 

Na sastanku sa komesarom Etingerom, koji je održan prvog dana posete, potvrđeno je, između ostalog, da je Srbija značajno napredovala i postigla zavidne ekonomske rezultate u prethodnom periodu kroz sprovođenje snažne fiskalne konsolidaciju, uz očuvanje finansisjke stabilnosti.

Ambasador Ana Hrustanović, šef Misije Republike Srbije pri EU prisustvovala je događaju na kome je Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini predstavila novi mural u Briselu, koji je oslikao Rikardo Druškić, mladi umetnik iz Bosne i Hercegovine.

Ovaj mural je deo Nedelje kulture EU – Zapadni Balkan, događaja koji je organizovala Evropska spoljnopolitička služba u Briselu, kako bi se proslavili zajednički evropski identitet i jake veze u oblasti kulture između EU i Zapadnog Balkana. 

Deseti sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija održan je  27.marta 2019.godine u Evropskom parlamentu u Strazburu.

Poslanici Narodne skupštine i Evropskog parlamenta su na ovom sastanku razmenili mišljenje o važnim aspektima pregovaračkog procesa Srbije, kao i o dijalogu Beograda i Prištine. Sastanku su predsedavali Eduard Kukan, predsednik delegacije Evropskog parlamenta i dr Vladimir Orlić, na čelu delegacije Narodne skupštine Republike Srbije. Vladu Republike Srbije predstavljao je Jugoslav Milačić, savetnik ministra za evropske integracije. Nakon održane diskusije, članovi Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija jednoglasno su usvojili tekst Deklaracije i preporuka u kojem su predstavili postignuća Srbije i predstojeće izazove na putu ka EU.

Eduard Kukan je istakao da mu je bila velika čast što je učestvovao u radu Parlamentarnog odbora prethodnih godina, dok je Vladimir Orlić izrazio nadu da će Srbija i ubuduće imati jake saveznike među poslanicima Evropskog parlamenta.

Predstavljanje dokumentarnog filma  "Dugo putovanje u rat" je održano 13. marta  u prostorijama Misije Republike Srbije pri EU, u okviru završnice obeležavanja stogodišnjice primirja u Prvom svetskom ratu.

Ambasadorka Ana Hrustanović, šef Misije Srbije pri Evropskoj uniji, je u svom obraćanju podsetila da Srbija i danas oseća demografske posledice žrtvi koje je podnela tokom Velikog rata, kada je izgubila 26% ukupnog stanovništva i 58% muške populacije. Ukazala je na važnost negovanja kulture sećanja, kao i značaj očuvanja mira i stabilnosti u Evropi, čemu Srbija danas aktivno doprinosi.

Miloš Škundrić, autor filma, je istakao da je, uoči obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata, želeo da istraži njegove uzroke, posebno imajući u vidu da je Srbiji često, posredno i neposredno, pripisivana odgovornost za izbijanje najvećeg sukoba 20. veka.

Projekciji filma je prisustvovala Angelina Ajhorst, zamenik izvršnog direktora Evropske spoljnopolitičke službe za Zapadnu Evropu, Zapadni Balkan i Tursku, Elza Fene, direktor odeljenja za Zapadni Balkan i drugi predstavnici institucija Evropske unije, država članica EU, vojno-diplomatskog kora u Belgiji i srpske dijaspore.

Dugo putovanje u rat - trejler

Osmi sastanak Zajedničkog konsultativnog odbora EU-Srbija održan je je 27. februara 2019. godine u Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu u Briselu. Ovom prilikom, predstavnici civilnog društva iz Srbije i Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta su diskutovali o digitalizaciji, reformi javne uprave, vladavini prava i civilnom društvu u Srbiji. Na kraju sastanka, članovi Zajedničkog konsultativnog odbora usvojili su Zajedničku deklaraciju u kojoj su iskazali podršku politici proširenja EU na Zapadni Balkan i ukazali na važnost nastavka reformi u Srbiji, naročito u oblasti vladavine prava, pravosuđa i medija. Takođe, članovi JCC pozdravili su to što je digitalizacija jedan od prioriteta Srbije i predložili konkretne mere u oblasti reforme javne uprave.

Zajednički konsultativni odbor EU-Srbija je telo koje je uspostavljeno po odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom i omogućava organizacijama civilnog društva sa obe strane da prate napredak Srbije ka članstvu u EU i da usvoje preporuke.
 

Uz moto ”Srbija stvara” u Briselu je 20. februara 2019. godine održan prijem povodom Dana državnosti Republike Srbije u jednom od najstarijih i najprestižnijih klubova „Cercle Royal Gaulois“.  Događaj su organizovale Ambasada Republike Srbije u Kraljevini Belgiji i Misije Republike Srbije pri EU i NATO.

Nakon intoniranja himni, goste su pozdravila tri ambasadora, njihove ekselencije Marina Jovićević, ambasador Srbije u Kraljevini Belgiji i Velikom Vojvodstvu Luksemburg, Ana Hrustanović, ambasador Srbije pri EU i Miomir Udovički, ambasador Srbije pri NATO.

Tokom obraćanja, ambasadori su u svojim govorima ukazali na stratešku opredeljenost Srbije ka EU, partnersku saradnju sa Belgijom i NATO, kao i na proces sveobuhvatnih reformi koje Srbija sprovodi. Uz izazove koji nas očekuju u narednom periodu, istaknuto je da je Srbija posvećena dijalogu o normalizaciji odnosa sa Prištinom, kao i da je povlačenje tarifa od sto odsto na proizvode iz centralne Srbije, preduslov za njegov nastavak.

Prijemu, koji je organizovan uz finansijsku pomoć kompanija Nis Gazprom Neft i Filip Moris,  prisustvovale su visoke zvanice i predstavnici belgijskog diplomatskog kora, zvaničnici institucija EU i NATO, predstavnici država članica EU, kao i srpska dijaspora.

Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije Vlade Republike Srbije i Johanes Han, komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju, potpisali su 17. decembra 2018. godine Finansijski sporazum  u iznosu od preko 97 miliona evra za deo Instrumenta pretpristupne pomoći za 2017. godinu.
Sredstva iz ovog Sporazuma biće iskorišćena za oblast energetike, zaštite životne sredine, kao i za učešće u EU programima (Cosme, Horizont 2020, Erazmus+). Najznačajniji deo paketa namenjen je finansiranju gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske. Deo sredstava biće iskorišćen za upravlјanje i prečišćavanje otpadnih voda, kao i za druge projekte u oblasti životne sredine.

Neformalni brifing o aktivnostima i napretku Republike Srbije u domenu Poglavlja 31, održan je u Briselu 6. decembra 2018. godine. Nakon uvodnog obraćanja ambasadora Ane Hrustanović, pregled aktivnosti u okviru poglavlja 31 predstavili su Vladimir Ateljević, poseban savetnik ministra za evropske integracije i član Pregovaračkog tima zadužen za poglavlja 30 i 31 i kapetan fregate Vladan Stanić, nacionalni oficir za vezu u Vojnom štabu Evropske unije.

Brifingu su prisustvovali predstavnici Radne grupe Saveta EU za proširenje (COELA), Evropske komisije i Evropske službe za spoljne poslove, koji su nakon prezentacija o ostvarenom napretku, aktivno učestvovali u diskusiji.

U Misiji Republike Srbije pri Evropskoj uniji, dana 8. oktobra 2018. godine,  održan je prijem „Vojvodina Great for Business, Great for Life“, na kome su predstavljeni potencijali Vojvodine predstavnicima evropskih institucija iz različitih nadležnosti, diplomatskog kora, drugih regija i gradova, partnera AP Vojvodine, privrednicima i predstavnicima privrednih organizacija iz Belgije, Italije, Poljske, Austrije i drugih zemalja, a u zajedničkoj organizaciji Pokrajinske vlade, Skupštine AP Vojvodine, Fonda  „Evropski poslovi” AP Vojvodine – Kancelarije AP Vojvodine u Briselu i Razvojne agencije Vojvodine, u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova Republike Srbije.

Domaćini su bili ambasador Ana Hrustanović, predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor,   potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević i pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjen Bjelić. U uvodnom programu prijema, zvanicama su se obratili domaćini, a zatim je prikazan promotivni film o AP Vojvodini, njenim potencijalima, koji na interaktivan način pruža najvažnije informacije o ekonomskom razvoju, turizmu, kulturi, tehnološkim i naučnim dostignućima u pokrajini. U okviru programa prijema nastupio je i bend „Lazar Novkov & Frame Orchestra”.

Među viđenijim zvanicama na prijemu bili su izvestilac EP za RS, ujedno i predsedavajući Spoljnopolitičkog komiteta EP (AFET) Dejvid Mekalister, predsedavajući Instituta regiona Evrope (IRE) i član Komiteta regiona Franc Šausberger, poslanik EP Andor Deli, direktor sekretarijata CEFTA Emir Đikić, predsednik Unije valonskih privrednika i industrijalaca Filip Suinen.

Potpisivanje sporazuma o razumevanju između Privredne komore Vojvodine i
Unije valonskih privrednika i industrijalaca

U Briselu su, u prostorijama Misije Republike Srbije pri EU, dana 8. oktobra 2018. godine, sporazum o razumevanju potpisali predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević i predsednik Unije valonskih privrednika i industrijalaca Filip Suinen.
 

Nenad Popović, ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj susreo se sa Andrusom Ansipom, potpredsednikom EK zaduženim za jednistveno digitalno tržište 1. oktobra 2018. u Briselu. Tokom sastanka diskutovalo se o unapređenju digitalne trgovine u Srbijii, kao i partnerstvu dve strane u oblasti sajber bezbednosti i inovacija. Ovom prilikom, ministar Popović je predstavio potencijale koje Srbija ima u inovacijama u novim tehologijama i startap kompanijama, a razgovaralo se i o regionalnoj saradnji i zajedničkom pristupu Srbije i susednih zemlja, u kontekstu digitalizacije i inovacija.

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović boravio je u Briselu 19. juna 2018. godine. Ministar Stefanović je učestvovao na sastanku koji su za ministre unutrašnjih poslova Zapadnog Balkana organizovali komesar za migracije, unutrašnje poslove i državljanstvo Dimitris Avramopulos i komesar za bezbednosnu uniju Džulijan King.

Ovaj sastanak je predstavljao dobru priliku da se razgovara o zajedničkim izazovima i saradnji EU i Zapadnog Balkana u oblasti migracija, bezbednosti, upravljanja granicama i vizne politike. Na sastanku je dogovoreno da delotvorno upravljanje granicama, borba protiv krijumčarenja i zajednički napori ka suzbijanju nelegalnih migracionih tokova i prevencija nove migratorne krize predstavljaju prioritete i za EU i za Zapadni Balkan.

Ovom prilikom, organizovan je i bilateralni sastanak ministra Stefanovića sa komesarom Avramopulosom.

U Briselu je 7. juna 2018. godine svečano postpisan Sporazum između Evropske komisije i Republike Srbije o saradnji u okviru Kopernik programa za satelitsko posmatranje i nadgledanje Zemlje. Sporazum je u ime EK potpisao Filip Brune, direktor za svemirsku politiku, Kopernik program i odbranu, a u ime Republike Srbije Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Završni sastanak ekonomskog i finansijskog dijaloga između EU i Zapadnog Balkana i Turske održan je 25. maja 2018. godine u okviru Saveta za ekonomska i finansijska pitanja EU (ECOFIN). Delegaciju Srbije predvodila je Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije. Diskutovalo se o Programima ekonomskih reformi za period 2018-2020 (ERP), koji su početkom godine podneti Evropskoj komisiji. Fiskalni okvir bio je glavna tema sastanka, a u vezi sa tim, Srbija je pohvaljena za snažnu fiskalnu konsolidaciju koja je sprovedena u prethodnom periodu. Osim toga, održana je finansijska stabilnost, naročito uz smanjenje problematičnih kredita.

Na kraju sastanka usvojeni su Zajednički zaključci ekonomskog i finansijskog dijaloga.

U predstavništvu nemačke pokrajine Baden-Virtemberg u Briselu je 6. marta 2018. godine organizovano veče na temu „European Wine Heritage – Film, Talks and Tasting“, posvećeno promociji duge tradicije proizvodnje vina u istočnoj Srbiji, kao i pristupnih pregovora Srbije sa EU. Događaj su zajedno organizovali predstavništvo pokrajine Baden Virtemberg, Misija Republike Sribje pri EU i Ambasada Republike Srbije u Briselu.

Šef Predstavništva Baden-Virtemberga Johanes Jung i ambasador Srbije pri EU Ana Hrustanović pozdravili su više od 300 gostiju koju su prisustvovali događaju, nakon čega je prikazan dokumntarni film „Obećanje“, autora Dušana Gajića. Nakon filma, gosti su imali priliku da probaju vino iz šest podruma opština Knjaževac i Negotin i da se upoznaju sa nekoliko stotina godina starom tradicijom proizvodnje vina u ovom delu Srbije, u direktnoj komunikaciji sa proizvodjačima.

Ovo je bio lep doprinos obeležavanju Godine evropskog kulturnog nasleđa 2018.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan boravio je u Briselu, 20. decembra 2017. godine. Ministar Trivan se tokom posete sastao sa komesarom EU za životnu sredinu, pomorska pitanja i ribarastvo Karmenom Velom sa kojim je razgovarao o aktuelnim pitanjima u vezi sa procesom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Komesar Vela  je pozdravio formiranje posebnog ministarstva za zaštitu životne sredine i dodao da će EK nastaviti snažno da podržava Srbiju u ovoj i drugim oblastima. Ministar Trivan je uputio poziv komesaru da u najskorije vreme poseti Srbiju.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić sastala se sa visokom predstavnicom EU za spoljnu i bezbednosnu politiku i potpredsednicom Evropske komisije Federikom Mogerini 18. decembra 2017. godine u Briselu. Ovaj bilateralni sastanak, na kome se razgovaralo o pristupnim pregovorima Srbije sa EU, evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, regionalnoj saradnji i dijalogu Beograda i Prištine, prethodio je neformalnoj zajedničkoj večeri, koju je istog dana VP EU Mogerini organizovala za partnere ZB6.

Ovo je treći neformalni zajednički sastanak koji je F. Mogerini organizovala 2017. godine za premijere ZB6, a na kome se diskutovalo o trenutnoj situaciji na Zapadnom Balkanu, kao i reformama koje je potrebno sprovesti na putu ka članstvu u EU. 

 Sedmi sastanak Međuvladine konferencije o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, na kojoj je otvoreno Poglavlje 6 (Pravo privrednih društava) i Poglavlje 30 (Spoljni odnosi) održan je u Briselu, 11. decembra 2017. godine.

Delegaciju Republike Srbije predvodila je Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije, a prisustvovali su i Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima, Anja Rović, državni sekretar u MEI, Ksenija Milenković v.d. pomoćnika ministra i predstavnici MEI i Misije RS pri EU. Sastanku je predsedavao Sven Mikser, ministar spoljnih poslova Estonije, a izlagao je i komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han. Prisutnima se obratila i zamenica ministra za spoljne poslove Bugarske Emilia Kraleva. Sa strane EU, prisustvovali i predstavnici Evropske komisije, Sekretarijata Saveta EU, Evropske spoljnopolitičke službe i država članica EU.

Nakon uvodnih izjava ministra Miksera, komesara Hana i ministarke Joksimović, formalno je usvojen dnevni red i Zapisnik sa Šeste međuvladine konferencije, koja je održana u Luksemburgu, 20. juna 2017. Zatim je usledilo donošenje odluke o otvaranju Poglavlja 6 i Poglavlja 30 i predstavljanje njihovog sadržaja.

U zaključnom delu, ministar Mikser je formalno zaključio sastanak, a zaključne izjave su dali i komesar Han i ministarka Joksimović, koji su učestvovali in a konferenciji za medije, održanoj nakon sastanka.

Prvi sastanak Saveta ministara Transportne zajednice odžan je 6. decembra 2017. godine u Briselu. Sastanku su prisustvovali predstavnici Evropske unije i partnera ZB 6. U ime Republike Srbije, sastanku je prisustvovao Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i ambasador Ana Hrustanović, šef Misije Republike Srbije pri EU i ambasador Republike Srbije u Kraljevini Belgiji Marina Jovićević.

Na sastanku je konsenzusom usvojena Odluka o dodeli sedišta Stalnog sekretarijata Transportne zajednice Beogradu, budući da je prema oceni Evropske komisije, kandidatura Republike Srbije najviše ispunjavala zadate kriterijume.

U nastavku sastanka diskutovalo se o konkretnim koracima za uspostavljanje Stalnog sekretarijata Transportne zajednice, kao i o organizaciji prvog sastanka Regionalnog upravnog odbora, koji će održati u februaru 2018. godine u Beogradu.

Ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Djordjevic boravio je u Briselu 5. decembra 2017. godine. Tokom posete, ministar Đorđevic se sastao sa evropskim komesarom za humanitarnu pomoć i upravlјanje krizama Hristosom Stilijanidesom i generalnim direktorom Generalnog direktorata EK za susedsku politiku i pregovore o proširenju Kristijanom Danijelsonom sa kojima je razgovarao o migrantskoj krizi I nastavku finansijske pomoci EK u cilju suočavanja sa posledicama krize i njihovog ublažavbanja. Takođe, na sastanacima se razgovaralo o aktuelnim pitanjima u vezi sa procesom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji i poglavljima 2 (Slobodno kretanje radnika), 19 (Socijalna politika i zapošljavanje) i 23 (Pravosuđe i osnovna prava.

Četvrti sastanak Saveta za stabilizaciju i pridruživanje Srbija – EU održan je 16. novembra 2017. godine u Briselu. Plenarnoj sednici je predsedavala VP EU F. Mogerini, a izlagao je i komesar J. Han. Sa strane EU prisustvovali i predstavnici EK, Evropske spoljnopolitičke službe, Generalnog sekretarijata Saveta EU i država članica. Delegaciju RS predvodila je predsednica Vlade A. Brnabić, a prisustvovali su i amb. A. Hrustanović, šef Misije RS pri EU, T. Mišćević, šef Pregovaračkog tima i predstavnici kabineta PV i Misije RS pri EU.

Nakon uvodne reči VP EU F. Mogerini, komesara J. Hana i PV A. Brnabić, usvojen je dnevni red sastanka i odobren Zapisnik sa trećeg sastanka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, koji je održan u Briselu 13. decembra 2017. godine. U okviru treće tačke dnevnog reda, razmatrani su odnosi Srbije i EU u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja, odnosno strategija pristupanja i bilateralni odnosi koji proizlaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

O aktuelnoj političkoj situaciji na Zapadnom Balkanu i drugim pitanjima, diskutovalo se tokom restriktivne sednice koja je prethodila plenarnoj, a nakon završnih izjava usledila je konferencija za medije, na kojoj su učestvovali PV A. Brnabić, VP EU F. Mogerini i komesar J. Han.

Izložba „Ivo Andrić, pisac i/ili diplomata“ predstavljena je 18. oktobra 2017. godine u Misiji Republike Srbije pri EU u Briselu, u saradnji sa sa regionalnim predstavništvom italijanske regije Furlanije – Julijske krajine (Friuli-Venezia Giulia).    Izložbu je otvorila ambasador Ana Hrustanović, a gostima su se obratili Flavio Tosi, predstavnik Udruženja Đulijani nel Mondo, Masimiliano Skjoci, predsednik Kulturnog udruženja Ciceronuno iz Trsta i Tatjana Korićanac, direktor Muzeja grada Beograda i kustos Muzeja Ivo Andrić. Izložba je organizovana povodom obeležavanja 125 godina od rođenja Andrića.

Izložba „Ivo Andrić, pisac i/ili diplomata“ premeštena je iz Misije Republike Srbije u italijansko regionalno predstavništvo, gde je 19. oktobra organizovano predavanje posvećeno radu i delu Andrića. Govornicima se obratila i ambasador Ana Hrustanović. Izložba će u regionanom italijanskom predstavništvu biti otvorena za posetioce do 10. novembra 2017.

Delegacija Pokrajinske vlade i Skupštine AP Vojvodine, preko Kancelarije AP Vojvodine u Briselu, organizovala je tradicionalni prijem tokom Evropske nedelje regiona i gradova za predstavnike evropskih regija i gradova, privrednike zainteresovane za ulaganje u Vojvodini i druge zvanice. Prijem je održan 10. oktobra 2017. godine u Misiji Republike Srbije pri EU. 

Prijemu „Vojvođanska priča” (“The Vojvodina Story“) prisustvovali su predstavnici više evropskih regija: nemačkog Hesena, italijanskih regija Lombardije, Furlanije – Julijske krajine (Friuli-Venezia Giulia) i Umbrije, zatim Gornje Austrije, susedne Osječko-baranjske županije, kao i poslanici Evropskog parlamenta, predstavnici diplomatskog kora i drugi.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović je istakao da gosti na ovom događaju pripadaju veoma snažnom timu regija, što ukazuje na to da su u susretima tokom trajanja Evropske nedelje regija i gradova uspostavljeni dobri kontakti.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić sastala se sa predsednikom Evropskog parlamenta Antoniom Tajanijem u Briselu, 11. oktobra 2017. godine. Ovo je bio prvi sastanak Tajanija, nakon njegovog izbora na funkciju predsednika Evropskog parlamenta, sa visokim zvaničnikom Republike Srbije.

Tom prilikom je reafirmisan stav da Srbija predstavlja jakog i kredibilnog partnera EU. Osim o procesu evrointegracija, detaljno se razgovaralo o ekonomskim odnosima Srbije i EU, nastavku dijaloga Beograda i Prištine, saradnji u oblasti bezbednosti, sa posebnim osvrtom na značajnu ulogu Srbije u upravljanju migrantskom krizom. Predsednica Vlade je istakla da je njena prva zvanična poseta od preuzimanja dužnosti premijera Briselu i da to, takođe, daje jasan signal da su evropske integracije najznačajniji spoljnopolitički prioritet Srbije.

Jedna od tema sastanka je bila i predstojeća poseta predsednika Evropskog parlamenta Srbiji krajem januara – početkom februara 2018. godine, kao i realizacija foruma na kome bi učestvovala srpska i evropska preduzeća, a u cilju postizanja što intenzivnije ekonomske saradnje između Srbije i EU. Predsednik Evropskog parlamenta je tokom sastanka naglasio da su stabilnost i prosperitet Zapadnog Balkana zajednički ciljevi Evropskog parlamenta i zemalja regiona, kao i da Evropski parlament pruža punu podršku evropskoj orijentaciji Srbije.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je na sednici Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET), koja je održana u Briselu, 10. oktobra 2017. godine. Sednici je predsedavao Dejvid Mekalister, predesdavajući AFET i izvestilac EP za Srbiju. Sednici su prisustvovale i Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije i ambasadorka Ana Hrustanović, šef Misije RS pri EU.

U svom izlaganju, Brnabić je predstavila rezultate rada Vlade u prvom kvartalu, naglasivši da se u svom radu oslanja na rezultate prethodne Vlade, koja je sprovela brojne aktivnosti i mere u cilju reformi. Rekla je da digitalizacija i reformisano obrazovanje predstavljaju temelje daljih napora Srbije na putu ka EU, na kojima se zasnivaju tri stuba: ekonomski razvoj i makroekonomska stabilnost, reforma državne uprave i vladavina prava. Istakla je značaj regionalne stabilnosti i podvukla da je evropska integracija Srbije ključni strateški cilj Vlade.

Na kraju sednice, predsednica Vlade Brnabić je odgovorila na brojna pitanja prisutnih poslanika EP o odnosu Srbije i Rusije, dijalogu sa Prištinom, regionalnoj stabilnosti, položaju manjina i slobodi medija u Srbiji i podršci građana evropskoj integraciji Srbije.

Sednici AFET je prethodio i radni ručak koji je u čast predsednice Vlade Brnabić priredio Dejvid Mekalister, nakon čega je organizovan susret i razgovori sa predsedavajućim političke grupe „Evropska narodna partija – EPP“ Manfredom Veberom.

Ceremonija potpisivanja Ugovora o osnivanju Transportne zajednice na jezicima strana potpisnica održana je u prostorijama Saveta EU u Briselu, 9. oktobra 2017. godine. Ceremoniji su prisustvovali ambasador KajaTael, šef Stalnog predstavništva Estonije pri EU, Henrik Hololei, generalni direktor Generalnog direktorata EK za transport i mobilnost i drugi predstavnici EU, kao i ambasadori ZB6.

U ime Republike Srbije, verzije Ugovora na jezicima strana potpisnica, potpisala je ambasador Ana Hrustanović, šef Misije Republike Srbije pri Evropskoj uniji.

Četvrti prijem povodom posete predstavnika Saveta stranih investitora u Srbiji (Foreign Investor Council - FIC) Briselu, održan je 5. oktobra 2017. godine u Misiji Republike Srbije pri EU. 

Prisutnima su se na početku skupa obratili ambasador Ana Hrustanović i Ana Firtel, izvršni direktor Saveta stranih investitora.

Prijemu su prisustvovali predstavnici Evropske komisije i drugih evropskih institucija, Radne grupe Saveta EU za proširenje (COELA), brojnih međunarodnih i belgijskih kompanija i više diplomatskih predstavništva. Sa strane FIC učestvovali su predstavnici sledećih kompanija koje su investirale u Srbiju: Japan Tobacco International - JTI, VIP, Telenor i G4S Secure Solutions.

Tokom svoje posete, FIC je organizovao sastanke u sedam direktorata Evropske komisije, Evropskom parlamentu, Evropskoj spoljnopolitičkoj službi – EEAS i CEFTA sekretarijatu. Evropske institucije su pozvane da aktivno podrže Srbiju, jer je međunarodna saradnja neophodna, kako bi se srpsko tržište približilo pravilima i praksama EU. Strani investitori su potvrdili da snažno podržavaju Srbiju da nastavi pregovore sa EU koji predstavljaju način za unapređenje uslova za poslovanje i dalji priliv investicija.

Neformalni brifing o naporima koje je Republika Srbija uložila i napretku koji je ostvarila u kontekstu ispunjavanja obaveza u okviru Poglavalja 23 i Poglavlja 24, održan je u Briselu 3. oktobra 2017. godine.

Nakon uvodne reči Ambasadora Ane Hrustanović, pregled pregovaračkog procesa i informacije o aktivnostima i napretku u okviru poglavlja 23 i 24 su predstavili Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima,  Čedomir Backović,  pomoćnik ministra Ministarstva pravde i predsednik pregovaračke grupe za Poglavlje 23, Zoran Lazarov, v.d. pomoćnika ministra Ministarstva unutrašnjih poslova i predsednika pregovaračke grupe za Poglavlje 24, kao i Ksenija Milenković, v.d. pomoćnika ministra Ministarstva za evropske integracije.

Brifingu su prisustvovali predstavnici Radne grupe Saveta EU za proširenje (COELA), Evropske komisije i Evropske službe za spoljne poslove, koji su nakon prezentacija o ostvarenom napretku, aktivno učestvovali u diskusiji.

Finansijski sporazum u vrednosti od 27,5 miliona evra potpisan je 27. septembra 2017. godine u Briselu, u prisustvu Jadranke Joksimović, ministra za evropske integracije Vlade Republike Srbije i Johanesa Hana, komesara za susedsku politiku i pregovore o proširenju. Ovaj sporazum je drugi od četiri finansijska sporazuma koji će biti potpisani u cilju realizacije Nacionalnog akcionog programa IPA 2016.

Sredstva iz ovog Sporazuma će biti iskorišćena za reformu sektora obrazovanja, za programe koji će pomoći nastavnom kadru da nastavne programe i planove prilagode potrebama tržišta rada, što je u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.

U pitanju je prvi sporazum EU ovakve vrste sa nekom od zemalja Zapadnog Balkana.

Ministar za evropske integracije Republike Srbije Jadranka Joksimović sastala se sa predsedavajućim Komiteta za spoljnu politiku i izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvidom Mekalisterom u Briselu, 26. septembra 2017. godine.

Ministar Joksimović je tom prilkom obavestila Mekalistera o aktivnostima koje Srbija sprovodi u pogledu reformskih procesa u zemlji, prvenstveno kada je u pitanju vladavina prava. Razgovaralo se takođe i o otvaranju novih poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa visokom predstavnicom EU za spoljnu i bezbednosnu politiku i potpredsednicom Evropske komisije Federikom Mogerini 15. novembra 2017. godine u Briselu.

Tokom sastanka, predsednik Vučić i VP EU Mogerini su razgovarali o odnosima Srbije i EU i složili su se da je posvećenost Srbije svim aspektima reformi ključna za process pristupnih pregovora sa EU. Ovom prilikom, predsednik Vučić i VP EU Mogerini su diskutovali i o situaciji u regionu Zapadnog Balkana, kao i o dijalogu o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, koji se odvija uz posredovanje EU.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović boravile su u Briselu 10. i 11. oktobra 2017. godine. Ovom prilikom, organizovani su sastanci predsednice Vlade Brnabić sa najvišim zvaničnicima Evropske unije, na kojima je učestvovala i ministarka Joksimović. 

Predsednica Vlade Brnabić je svoju prvu zvaničnu posetu Briselu počela sastankom sa predsedavajućim AFET i izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvidom Mekalisterom, a zatim je razgovarala sa predsedavajućim političkoj grupi „Evropska narodna partija“ u EP Manfredom Veberom. Nakon toga, Brnabić se obratila učesnicima na sednici AFET, a organizovan je i sastanak sa evropskim komesarom za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesom Hanom.

Predsednica Vlade Brnabić i ministarska Joksimović su se u sredu, 11. oktobra, sastale sa predsednikom Evropskog parlamenta Antonijom Tajanijem, a zatim i sa komesarom za regionalnu politiku EU Korinom Kretu.

Posetu Briselu je završena odvojenim sastancima sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom, kao i sa visokom predstavnicom Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Federikom Mogerini.

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Republike Srbije Nenad Popović bio je u poseti sedištu EU u Briselu, 25. septembra 2017. godine. Ministar Popović se ovom prilikom sastao sa generalnim direktorom EU za inovacije i istraživanje Robertom Janom Smitsom. Na sastanku se, između ostalog, razgovaralo o planovima Srbije za razvoj invoacionog ekosistema i inovacione infrastrukture, kao i o učešću Srbije u programu EU Horizont 2020, posebno u delu programa „Liderstvo u industriji“. Na sastanku je potvrđen interes obe strane da se intenzivira saradnja po pitanju kreiranja i sprovođenja programa privatnog i javnog partnerstva u Evropi.

Sastanak poslanika Narodne skupštine i poslanika Evropskog parlamenta – članova neformalne grupe “Prijatelji Srbije” održan je 14. septembra 2017. godine u Evropskom parlamentu u Strazburu, na marginama šestog sastanka Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

Sastanku je predsedavao Emilijan Pavel, predsednik grupe “Prijatelji Srbije” i rumunski poslanik u Evropskom parlamentu.

Članovi grupe “Prijatelji Srbije” su ovom prilikom izrazili zadovoljstvo zbog nedvosmislene podrške koju je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker uputio Srbiji u kontekstu pristupnih pregovora. Osim toga, grupa je pružila podršku reformskim procesima u Srbiji i izrazila nadu da će Srbija već u narednom mandatu Evropske komisije postati država članica Evropske unije.

Neformalna grupa “Prijatelji Srbije” postoji od maja 2015. godine i okuplja poslanike Evropskog parlamenta koji podržavaju evropsku integraciju Srbije i organizuju aktivnosti kojima se promoviše Srbija u EP.

Šesti sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije održan je u sedištu Evropskog parlamenta u Strazburu 13. i 14. septembra 2017. godine. Sastanku su kopredsedavali Eduard Kukan, predsednik delegacije Evropskog parlamenta i dr Vladimir Orlić, na čelu delegacije Narodne skupštine Republike Srbije. Vladu Republike Srbije predstavljala je Ksenija Milenković, pomoćnik ministra za evropske integracije.

Tokom dvodnevnih razgovora u Evropskom parlamentu, poslanici Narodne skupštine i Evropskog parlamenta razmenili su mišljenja o stanju pristupnih pregovora i odnosima Evropske unije i Srbije, pripremama Srbije za otvaranje novih pregovaračkih poglavlja, dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, izbegličkoj krizi sa kojom se suočava Srbija i zemlje članice EU, primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, poštovanju osnovnih prava i sloboda građana, rodnoj ravnopravnosti, nasilju u porodici, ekonomskom razvoju i reformama. Kopredsedavajući Kukan i Orlić su se saglasili da je sastanak protekao u više nego prijateljskoj atmosferi, konstruktivnoj debati i kvalitetnim zaključcima. Oni su istakli da je veoma važno što je Zajednički odbor na kraju sastanka usvojio Deklaraciju i preporuke u kojima su, na obostrano zadovoljstvo, istaknuta postignuća Srbije, izazovi sa kojima se dve strane suočavaju u procesu pregovora o članstvu i proširenju Evropske unije.

Na marginama sastanka Zajedničkog odbora, održan je i sastanak delegacije Narodne skupštine Republike Srbije sa članovima neformalne grupe „Prijatelji Srbije“ u Evropskom parlamentu.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je u Briselu 31. avgusta 2017. godine na još jednom sastanku, koji je u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, organizovala visoka predstavnica EU Federika Mogerini.

Cilj sastanka, na kojem je učestvovao i Hašim Tači, bio je da se razmeni mišljenje o nastavku dijaloga, a u svetlu dogovora iz jula, kada je dogovorena priprema "nove faze dijaloga".

Predsednik Vučić je izjavio da su ovom prilikom potvrđeni dogovori koji su ranije postignuti, kao i da je dogovoreno da se u potpunosti sprovede dogovor o pravosuđu. Istakao je da bilo reči i o sprovođenju dogovora o mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, dodavši da će se razgovori na tu temu nastaviti i u narednom periodu, kako bi se, ukoliko to bude moguće, i ovaj dogovor realizovao do kraja godine.  Vučić i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić konstatovali su na sastanku da nema napretka u sprovođenju sporazuma o Zajednici srpskih opština.

Vučić je istakao da je najvažnije da se vode otvoreni razgovori oko dugoročnijeg i stabilnijeg rešenja u odnosima Beograda i Prištine.  Rekao je da neće biti nikakve promene formata u dijalogu, te da će se razgovori nastaviti pod okriljem EU.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom 14. jula 2017. godine u Briselu.

Govoreći o procesu pregovora o pristupanju Srbije EU, predsednik Vučić je naglasio da je potrebno da se odredi okvirni vremenski rok za pristupanje i da se dinamika pregovora ubrza, što je ponovio i tokom svojih prethodnih sastanaka sa najvišim evropskim zvaničnicima, predsednikom Evropske komisije Žanom Klodom Junkerom i Visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Federikom Mogerini. 

Predsednik Tusk je rekao da Evropska unija podržava evropsku integraciju Zapadnog Balkana i da će Srbija dobiti punopravno članstvo u EU po završetku dijaloga i započetih reformi. Pozdravio je napore koje Srbija ulaže u normalizaciji odnosa sa Prištinom i ohrabrio predsednika Vučića da nastavi reforme u oblasti jačanja vladavine prava. Predsednik Tusk je naročito istakao i pohvalio ličnu privrženost predsednika Vučića stabilnosti i bezbednosti regiona.  

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, koji je predvodio našu delegaciju na prvoj sednici Visokog saveta za saradnju Srbije i Grčke, sastao se sa predsednikom Evropske komisije Žanom Klodom Junkerom 13. jula 2017. godine u Solunu.

Govoreći o evropskim integracijama, predsednik Junker je rekao da je evropska perspektiva Srbije jasna, a predsednik Vučić je ponovio da je potrebno da se odredi okvirni vremenski rok za pristupanje Srbije EU. Predsednik Vučić je dodao da građani Srbije već dugo veruju u pristupanje Evropskoj uniji, ali da je taj proces dugotrajan. Predsednik je naglasio da će Srbija nastaviti da radi na evrointegracijama, ali da želimo da se taj proces uspešno završi. 

Ovom prilikom, predsednik Vučić je pozvao predsednika Junkera da poseti Srbiju tokom mandata ovog sastava Evropske komisije.

Neformalni sastanak na najvišem nivou između Beograda i Prištine, uz posredovanje visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, održan je 3. jula 2017. godine u Briselu. Osim predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, sastanku je prisustvovao i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.

Dve strane su se načelno dogovorile da rade na otpočinjanju nove faze dijaloga radi normalizacije odnosa. Dogovoreno je da timovi dveju strana počnu da rade, bez odlaganja, na pripremama u vezi sa predstojećim sastancima. Takođe, ponovljeno je da je neophodno što pre primeniti sve dosadašnje potpisane sporazume.

Na odvojenom bilateralnom sastanku koji je prethodio neformalnom zajedničkom sastanku o dijalogu, predsednik Vučić je razgovarao sa visokom predstavnicom EU Mogerini. Vučić je, između ostalog, tom prilikom prvi put zatražio od predstavnika EU da odrede okvirni datum pristupanja Srbije EU.

Ambasador Ana Hrustanovic obavila je kraći razgovor sa ministrom spoljnih poslova Malte Karmelom Abelom na prijemu povodom završetka malteškog predsedavanja EU, koji je održan 30. juna 2017. godine u Gradskoj skupštini Brisela.

Ambasador Hrustanović zahvalila na snažnoj podršci i naporima koje Malta uložila tokom predsedavanja EU u cilju postizanja napretka u pregovaračkom procesu Srbije sa EU. Istakla je da smo zadovoljni što smo otvorili četiri poglavlja za vreme predsedavanja Malte i da bismo želeli da se dinamika pristupnih pregovora ubrza.

Ministar Abela je izrazio snažnu podršku procesu evropske integracije Srbije. Ambasador Hrustanović je rekla da okolnosti za vreme predsedavanja Malte nisu bile povoljne, ali je ukazala da bi EU, u trenutku kada je jedna važna država članica napušta, trebalo da pokaže svoju snagu pružajući dodatnu podršku proširenju, kao jednoj od najupsešnijih politika EU.  

Ministar Abela je istakao da je Malta veliki pobornik procesa proširenja. Takođe je naglasio da je srpska zajednica na Malti veoma dobro integrisana. 
 

Radni doručak pod nazivom „Srbija: Vodeća ekonomska snaga za Zapadni Balkan: kako se integrisati na unutrašnje tržište?“ održan je u Evropskom parlamentu u Briselu, 27. juna 2017. godine. Šef Misije Republike Srbije pri EU ambasador Ana Hrustanović, imala je uvodnu reč na ovom skupu, u kojoj je dala pregled najvažnijih ekonomskih rezultata koje je Srbija postigla tokom proteklih nekoliko godina. Istakla je, takođe, aktuelni program ekonomskih reformi u Srbiji, kao i važnost procesa regionalne ekonomske integracije.

Radni doručak organizovali su Mala i srednja preduzeća Evrope, Privredna komora Srbije i Evropska mreža preduzeća, u saradnji sa grupom Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu. Osim ambasadora Hrustanović, na radnom doručku su učestvovali i poslanik u Evropskom parlamentu i član Odbora Malih i srednjih preduzeća Evrope Andor Deli, direktor predstavništva Privredne komore Srbije u Belgiji Zdravko Ilić, poslanik u Evropskom parlamentu i potpredsednik neformalne grupe Prijatelji Srbije Franc Bogovič i šef kancelarije Austrijske savezne ekonomske komore u  EU Markus Stok. Moderator događaja je bio izvršni direktor Malih i srednjih preduzeća Evrope dr Horst Hajc.

Šesti sastanak Međuvladine konferencije o pristupanju Srbije Evropskoj uniji na ministarskom nivou održan je 20. juna 2017. godine u Luksemburgu. Tom prilikom otvoreno je Poglavlje 7 – Pravo intelektualne svojine i Poglavlje    29 – Carinska unija.
Delegaciju Republike Srbije predvodila je Jadranka Joksimović, ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije. Članovi delegacije bili su ambasador Ana Hrustanović, šef Misije RS pri EU, Ksenija Milenković, v.d. direktora Kancelarije za evropske integracije, Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima i drugi predstavnici RS. Delegaciju Evropske unije predvodila je Helena Dali, malteški ministar za evropske poslove i jednakost, u ime malteškog predsedavanja Savetom EU. Evropsku komisiju predstavljao je Kristijan Danijelson, generalni direktor Generalnog direktorata EK za susedsku politiku i pregovore o proširenju. Konferenciji su takođe prisustvovali i drugi predstavnici Evropske komisije, Evropske spoljnopolitičke službe i država članica.

Zaključno sa Šestim sastankom Međuvladine konferencije, Srbija je do sada otvorila 10 poglavlja, od kojih je dva privremeno i zatvorila. Očekuje se da se naredna konferencija o pristupanju održi u drugoj polovini 2017.godine.

Ministar u Vladi Srbije zadužen za evropske integracije, Jadranka Joksimović i evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju, Johanes Han, potpisali su 7. juna 2017. godine u Briselu Finansijski sporazuma u vrednosti od 96.2 miliona evra, od čega je podrška EU 95.1 milion evra. Reč je o prvom od četiri finansijska sporazuma koji će biti potpisani ove godine u cilju realizacije godišnjeg IPA programa za 2016. godinu u ukupnom iznosu od 166.4 miliona evra.

Sredstva iz ovog Sporazuma biće iskorišćena za projekte koji će pomoći Srbiji da sprovede reforme u ključnim sektorima, sa fokusom na: podsticanje konkurentnosti privrede i podršku malim i srednjim preduzećima; unapređenje infrastrukture u cilju poboljšanja pristupa javnim objektima osobama sa invaliditetom i smanjenom pokretljivošću, nastavak radova na rekonstrukciji Golubačke tvrđave i unapređenje efikasnosti pravosudnih institucija. Iz ovog Sporazuma podržaće se i aktivnosti u oblastima od značaja za ostvarivanje prava interno raseljenih lica, izbeglica i povratnika, ali i u oblastima bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, statistike, transporta, životne sredine i energetike.

U nastavku godine biće potpisana još tri finansijska sporazuma čija su sredstva namenjena za unapređenje sistama za upravljanje granicama (28 miliona evra) i reformu sektora obrazovanja (27,4 miliona evra). Poslednji od četiri sporazuma EU će finansirati u iznosu od 15.9 miliona evra i iz njega će se između ostalog obezbediti učešće u drugim programima EU.

Sa više od tri milijarde evra bespovratne pomoći koje su u Srbiju uložene u proteklih 15 godina, Evropska unija je najveći donator u Srbiji, ali i njen prvi partner u davanju podrške aktuelnim reformama i podsticanju daljeg razvoja.

Ministar bez portfelja zadužena za evropske integracije Republike Srbije Jadranka Joksimović učestvovala je u radu 6. Konferencije Evropske narodne partije o Zapadnom Balkanu „EU-Zapadni Balkan: zajednički odgovor na izazove i korišćenje mogućnosti“, koja je održana u Evropskom parlamentu u Briselu, 06. juna 2017. godine. Ministar Joksimović se prisutnima obratila u okviru drugog panela, posvećenog regionalnoj saradnji i relevantnim bezbednosnim pitanjima. Ona je tom prilikom govorila o napretku koji je Srbija ostvarila na evropskom putu, izazovima sa kojima se suočava, kao i o načinima unapređenja regionalne saradnje i saradnje između država kandidata za članstvo i EU. Posebno je naglasila ulogu koju Srbija ima u očuvanju regionalne stabilnosti i doprinos koji daje očuvanju šire bezbednosti, pre svega kroz učešće u mirovnim misijama pod okriljem EU I UN.

Na konferenciji su, između ostalih, učestvovali i predsednik Evropske narodne partije Jozef Dol, predsedavajući poslaničke grupe Evropske narodne partije Manfred Veber, evropski komesar za susedsku politiku pregovore o proširenju Johanes Han, predsedavajući Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta i izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister i šef delegacije Evropskog parlamenta u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija Eduard Kukan.

Ambasador Ana Hrustanović, šef Misije Republike Srbije pri EU, susrela se sa evropskim komesarom za transport i mobilnost Violetom Bulc u Briselu 1. juna 2017. godine. Ambasador Hrustanović je tom prilikom parafirala Ugovor o transportnoj zajednici u ime Republike Srbije, koji ima za cilj da se produbi integracija Zapadnog Balkana u oblasti transporta, kao i da se podstakne primena propisa EU i standarda u tom kontekstu.

Plenarnom zasedanju u okviru Dana proširenja, predsedavao je prvi potpredsednik CoR Karl-Hajnc Lambert. Skupu se obratio poslanik Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister, kao i komesar za evropsku politku susedstva i proširenje Johanes Han video-porukom. U okviru prve debate na temu: Proširenje, dinamika i stabilizacija govorili su Alan Džons, šef Odelјenja za strategiju i politiku u DGNEAR, Korina Stratulat iz Evropskog centra za politku i Naim Ismajli, predsednik opštine Štimlјe sa Kosova i Metohije. U okviru drugog panela, na temu Povezivanja govorili su Morten Jung iz Direktorata za Zapadni Balkan u DGNEAR, Dirk Bušle, zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice, Adam Szoliak iz Generalnog direktorata EU za energiju i Fuad Kasumović, gradonačelnih Zenice u BiH.

Glavna poruka sa ovog sastanka je da evropski put Zapadnog Balkana nema alternativu, da proces započetih reformi u regionu treba da se sprovede do kraja, u čemu puni doprinos treba da daju svi nivoi vlasti, uklјučujući i same građane. Ponovlјeno je da na putu evrointegracija region treba intenzivnije da sarađuje, kao i da taj proces nije zamena za proces evrointegracija, već deo tog procesa. Potvrđena je potreba da EU više i kvalitetnije treba da se posveti ovom regionu koji je njeno prvo susedstvo i bez kog ona ne može da rešava aktuelne probleme, poput krize sa migrantima i bezbednosti.

Moderatori sastanka JCC R. Srbije i CoR su bili dvojica ko-predsedavajućih JCC Srbija-CoR-Dimitris Kalogeropulos i Dejan Jovanović. U okviru tematske sesije: Stanje u odnosima EU-Srbija govorili su amb. Ana Hrustanović, šef Misije R. Srbije pri EU, državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ivan Bošnjak i zamenik Odelјenja za Srbiju u Generalnom direktoratu EU za politiku susedstva i proširenje (DGNEAR) Hristos Makridis. U okviru tematske sesije: Iskustvo lokalnih i regionalnih vlasti u vezi sa korišćenjem strukturalnih i kohezionih fondova, govorili su Žan-Pjer Halka, šef Odelјenja za makro-regionalnu, transnacionalnu i interregionalnu saradnju, IPA i proširenje u okviru Generalnog direktorata za regionalnu i urbanu politiku EU, Ognjen Bjelić, pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu AP Vojvodine,Petr Osvald, član CoR, i Saša Đorđević, predsednik opštine Gadžin Han.

Učesnici na sastanku su se složili u oceni da je Srbija lider u regionu po pitanju privrednih i ekonomskih reformi koje se sprovode u zemlјi. Konstatovano je da je potrebno održati postojeći kurs, čemu značajnomože da doprinose saradnja R. Srbije sa CoR, posebno na nivou lokalne i regionalne vlasti.

Beograd/Brisel, 24. maj 2017. godine – Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Briselu sa visokom predstavnicom EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federikom Mogerini, sa kojom je razgovarao o evropskoj perspektivi Srbije i zapadnog Balkana,‎ situaciji u regionu i budućnosti dijaloga Beograda i Prištine.

Mogerini je istakla da večerašnjim skupom lidera zapadnog Balkana želi da istakne da su vrata EU otvorena za region, kao i da podstakne regionalnu saradnju sa ciljem očuvanja stabilnosti i bržeg ekonomskog napretka svih. Ona je pohvalila ekonomske reforme Srbije i napredak na evropskom putu, kao i konstruktivnu ulogu premijera Vučića u očuvanju regionalne stabilnosti. Premijer Vučić je istakao važnost saradnje u regionu, i naglasio da će Srbija nastaviti sa takvom odgovornom regionalnom politikom‎.

Istovremeno, on je izrazio zabrinutost za budućnost dijaloga Beograda i Prištine, s obzirom na razvoj političke situacije u južnoj srpskoj pokrajini i izjave kosovskih Albanaca.