Misija Republike Srbije pri Evropskoj uniji

Naslovna

Mapa sajta

Serbia`s AI Ecosystem - Presenting the opportunities with Artificial Intelligence in Serbia in 2024.

Посета студената из Федерације младих Срба Европе

Студенти из Федерације младих Срба Европе, којима су се придружили поједини страни студенти, посетили су Мисију Републике Србије при Европској унији у Бриселу.
У отвореном разговору, шеф Мисије Републике Србије при Европској унији амбасадор Данијел Апостоловић упознао је госте са делокругом рада и најзначајнијим дипломатским активностима које Мисија предузима у свом свакодневном раду.
Током дискусије, размењена су мишљења о даљем напретку Србије у приступним преговорима са ЕУ, постојећим изазовима, као и до сада оствареним резултатима у реформском процесу земље.

Пријем у Мисији Републике Србије при ЕУ поводом посете делегације Америчке привредне коморе у Србији Бриселу, 16. октобар 2024. године

Поводом студијске посете делегације Америчке привредне коморе у Србији Бриселу, 16. октобра, одржан је свечани пријем у Мисији Републике Србије при ЕУ. Присутнима су се обратили амбасадор Данијел Апостоловић, шеф Мисије Републике Србије при ЕУ и Горан Васић, члан Управног одбора Америчке привредне коморе у Србији и извршни директор за корпоративне послове компаније Yettel.
У свом излагању, амбасадор Апостоловић је нагласио да српска економија последњих година бележи изузетне стопе раста, а недавна вест о добијању инвестиционог рејтинга, потврда је кредибилне економске политике Владе Републике Србије. Амбасадор Апостоловић је поздравио План раста ЕУ за Западни Балкан, који треба да допринесе убрзању спровођења потребних реформи. Нагласио је да пословна заједница има изузетно важну улогу у том процесу, посебно када је реч о испуњавању економских критеријума за приступање земље Европској унији. Такође, амбасадор Апостоловић је истакао значај отварања Кластера 3 (Конкурентност и инклузивни раст) до краја године и апеловао на државе чланице да то одобре.
Члан Управног одбора Америчке привредне коморе у Србији Горан Васић, оценио је да је посета Бриселу била добра прилика за чланице Америчке привредне коморе у Србији да се упознају са главним изазовима у приступним преговорима наше земље са ЕУ. Истакао је да ће пословна заједница и компаније које окупља AmCham у Србији имати конструктивну и активнију улогу у том процесу у наредном периоду.
Свечаном пријему су присуствовали представници дипломатског кора, Европске комисије, Европског парламента, држава чланица ЕУ, представници пословне заједнице, међународних организација и регионалних институција и представништава у Бриселу.

Уручивањe акредитивних писама шефа Мисије Републике Србије при ЕУ амбасадора Данијела Апостоловића, 21. јун 2024. године

Шеф Мисије Републике Србије при ЕУ амбасадор Данијел Апостоловић уручио је данас акредитивнa писма председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен.

Посета Националне академије за јавну управу Мисији Републике Србије при ЕУ у Бриселу, 12. јун 2024. године

У оквиру пројекта ,,Јачање професионалних капацитета државних службеника на положају”, који спроводи Национална академија за јавну управу, у склопу посете институцијама Европске уније у Бриселу, представници министарстава, правосудних институција и других тела, разговарали су 12. јуна ове године са амбасадором Републике Србије при ЕУ Данијелом Апостоловићем. Састанку је присуствовао и амбасадор Републике Србије у Белгији и Луксембургу Александар Тасић.
Током разговора, размењена су мишљења о најзначајнијим питањима у вези са приступним преговорима РС са ЕУ, геополитичкој ситуацији, резултатима недавних избора за Европски парламент, регионалним и другим темама од значаја за политику проширења ЕУ.

Уручивањe акредитивних писама шефа Мисије Републике Србије при ЕУ амбасадора Данијела Апостоловића, 22. мај 2024. године

Шеф Мисије Републике Србије при ЕУ амбасадор Данијел Апостоловић уручио је 22. маја 2024. године акредитивнa писма председнику Европског савета Шарлу Мишелу.

Током краћег састанка, амбасадор Апостоловић је разменио мишљења са председником Европског савета Шарлом Мишелом о најзначајнијим темама у вези са процесом европских интеграција Републике Србије.

Уручивањe копија акредитивних писама шефа Мисије Републике Србије при ЕУ амбасадора Данијела Апостоловића

Шеф Мисије Републике Србије при ЕУ амбасадор Данијел Апостоловић уручио је копије акредитивних писама за председнике Европског савета и Европске комисије, шефу протокола Европске спољнополитичке службе Диjегу Мелади.

Састанак Пододбора за унутрашње тржиште и конкуренцију ЕУ – Србија, 5. март 2024. године

У Бриселу је 5. марта 2024. године одржан састанак Пододбора за унутрашње тржиште и конкуренцију ЕУ – Србија. У име ЕК, састанку је председавао Мајкл Милер, шеф Одсека за Црну Гору и Србију у Генералном директорату ЕК за суседство и преговоре о проширењу (DG NEAR), а присуствовали су и други представници ЕК. Са наше стране, састанку је председавао Жарко Малиновић, в.д. помоћникa министра за трговину, услуге и политику конкуренције у Министарству унутрашње и спољне трговине, а присуствовали су и други представници овог министарства, као и Министарства за европске интеграције, Министарства финансија и Мисије Републике Србије при ЕУ. Састанак је одржан у хибридном формату, те су путем видео-конференције учествовали и бројни представници других институција Републике Србије, попут Министарства здравља, Министарства привреде, НБС и других институција.
На састанку се разговарало o релевантним темама за унутрашње тржиште и конкуренцију, као и о нивоу усклађености прописа Републике Србије са правом Европске уније. Ове области имају изузетан значај и за спровођење новог Плана раста за Западни Балкан, јер су фокус убрзане интеграције региона и Србије у Јединствено тржиште ЕУ.

Састанак Пододбора за истраживање, иновације, информационо друштво и социјалну политику ЕУ – Србија, 7. фебруар 2024. године

У Бриселу је 7. фебруара 2024. године одржан састанак Пододбора за истраживање, иновације, информационо друштво и социјалну политику ЕУ – Србија. У име ЕК, састанку је председавао Мајкл Милер, шеф Одсека за Црну Гору и Србију у Генералном директорату ЕК за суседство и преговоре о проширењу (ДГ НЕАР), а присуствовали су и други представници ЕК. Са наше стране, састанку је председавала Драгана Савић, Шеф Одсека за међународну сарадњу и европске интеграције у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а присуствовали су и представници Министарства за европске интеграције, као и Мисије Републике Србије при ЕУ. Састанак је одржан у хибридном формату, те су преко видеоконференције учествовали и бројни представници институција Републиике Србије, попут Министарства унутрашње и спољне трговине, Министарство информисања и телекомуникација, Министарства науке, технолошког развоја и иновација, РАТЕЛ-а, РЕМ-а и др.
На састанку се разговарало о информационом друштву и дигиталној агенди, електронским комуникацијама, аудио-визуелним медијима, кретању радника и социјалној сарадњи, реформи система образовања, стручног усавршавања и обуке, сарадњи у области омладине и спорта, истраживању и науци, програму „Хоризонт Европа“ и др.

Посета студената Центра за Пан-европске студије из Немачке, 2. фебруар 2024. године

Студенти Центра за Пан-европске студије из Влотна, (Северна Рајна - Вестфалија) посетили су 2. фебруара ове године Мисију Републике Србије при Европској унији у Бриселу.
У отвореном разговору, отправник послова Мисије Републике Србије при Европској унији Данијел Апостоловић упознао је госте са делокругом рада и најзначајнијим дипломатским активностима које Мисија предузима у свом свакодневном раду у оквиру приступних преговора Републике Србије са ЕУ.
Током разговора, размењена су мишљења о питањима од значаја за међународне односе у контексту будућих односа у Европској унији, положаја и улоге Немачке, регионалним и другим темама од значаја за политику проширења ЕУ.

Selaković na ministarskom sastanku učesnica "Berlinskog procesa"

21. oktobar 2022. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković učestvovao je u Berlinu na sastanku ministara spoljnih poslova učesnica "Berlinskog procesa", na kome je bilo reči o pripremi samita ove inicijative 3. novembra, ali i o energetskoj bezbednosti, migrantskoj krizi i evropskim integracijama zapadnog Balkana.

Ministar Selaković je posle sastanka izjavio da je na tom skupu, kome je predsedavala ministarka inostranih poslova Nemačke Analena Berbok, bilo reči i o formiranju zajedničkog regionalnog tržišta, sajber bezbednosti, ali i višem stepenu kulturne saradnje među partnerima na zapadnom Balkanu.

Kako je naveo šef srpske diplomatije, sastanku su, osim ministara sa zapadnog Balkana, prisustvovali i ministri spoljnih poslova Austrije, Češke, Grčke, Hrvatske i Bugarske, ali i predstavnici Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Poljske.

"Na sastanku je bilo reči o pripremi samita 'Berlinskog procesa' koji će biti održan 3. novembra u Berlinu, ali se posebna pažnja posvetila pitanjima kao što su energetska bezbednost, migrantska kriza, svakako evropske integracije zapadnog Balkana. Bilo je reči i o formiranju zajedničkog regionalnog tržišta, sajber bezbednosti, ali i višem stepenu kulturne saradnje među partnerima na zapadnom Balkanu", rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je preneo da je sastanak u Berlinu bio prilika i za bilateralne susrete i da je sa ministrima spoljnih poslova Severne Makedonije i Grčke, Bujarom Osmanijem i Nikosom Dendijasom razgovarao o bezbednosnoj, energetskoj krizi u Evropi, krizi koja je izazvana povećanom stopom inflacije koja je rezultat rata.

Prema njegovim rečima, sa kolegama iz Severne Makedonije i Grčke razgovarao je i o izazovima sa kojima ćemo se susretati u budućnosti.

Ministar Selaković je naveo da je jedna od posebnih tema bila migrantska kriza, zato što se Severna Makedonija, Grčka i Srbija nalaze na jugiostočnoj evropskoj migrantskoj ruti, odnosno migrantskoj ruti koja našu poziciju čini vrlo paradoksalnom.

Šef srpske diplomatije je objasnio da migranti dolaze u Srbiju i Severnu Makedoniju sa teritorije zemalja EU, ne sa ciljem da u njima ostanu, već da bi opet otišli u zemlje EU.

"Još jednom sam istakao važnost zauzimanja i definisanja jedinstvene evropske pozicije po ovom pitanju, kako bi se zaista našao efikasan, delotvoran i dobar odgovor na ovaj veliki izazov i veliki problem sa kojim se suočava cela Evropa", rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković se na marginama skupa sastao i sa državnim ministrom za Evropu u Ministarstvu inostranih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Leom Dokertijem.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Sastanak sa ambasadorima zemalja Kvinte i EU

21.10.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadore zemalja Kvinte, kao i šefa Delegacije EU na njihov zahtev. Tom prilikom ambasadori su predsedniku Vučiću uručili zajednički dokument u kome izražavaju zabrinutost zbog mogućeg narušavanja stabilnosti u regionu, a uoči isticanja roka za preregistraciju vozila sa srpskim tablicama na Kosovu i Metohiji.

Predsednik Vučić je rekao da deli zabrinutost zbog mogućih tenzija, dodavši da je Srbija posvećena dijalogu kao načinu za rešavanje otvorenih pitanja, na korist Srba i Albanaca koji žive na Kosovu i Metohiji, neugrožavajući svoje državne i nacionalne interese. Predsednik Vučić je ukazao na to da su dosadašnje napetosti nastajale zbog jednostranih poteza Prištine, kao i na to da Priština ne poštuje odredbe Sporazuma o slobodi kretanja, zaključenog uz posredstvo EU.

Ambasadori Kvinte i šef Delegacije EU su zahvalili predsedniku Vučiću na konstruktivnom angažovanju Srbije u ispunjavanju Mape puta za primenu sporazuma o energetici, kao dela dijaloga sa Prištinom.

Sastanak je delom bio posvećen i dešavanjima u regionu, kao i kretanjima na globalnoj sceni.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Govor ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića na sednici SB UN povodom izveštaja o radu UNMIK

18.10.2022.

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovana specijalna predstavnice,

Čast mi da se ponovo obraćam ovom uvaženom telu Ujedinjenih nacija i da danas razmatramo novi izveštaj generalnog sekretara o radu misije UN na teritoriji naše južne pokrajine, na Kosovu i Metohiji.

Želim da zahvalim generalnom sekretaru i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIK-a na podnošenju izveštaja. Prepoznajemo napore koje gđa Zijade ulaže u obavljanju ove veoma odgovorne funkcije, naročito imajući u vidu neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja i kompleksnost situacije na terenu.

I ovom prilikom želim da naglasim da Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti UNMIK na Kosovu i Metohiji, formirane Rezolucijom SB UN 1244. Zalažemo se za njeno kontinuirano delovanje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu, a posebno imajući u vidu da Misija još uvek nije ispunila osnovni cilj svog mandata - miran i normalan život svih građana naše južne Pokrajine.

Dame i gospodo,

Nažalost, moram da konstatujem da poslednji meseci nisu doneli više stabilnosti na Kosovu i Metohiji i da situacija u Pokrajini nije baš onakva kakva je predstavljena u izveštaju. Jednostranim potezima rukovodstvo u Prištini nastavlja da svesno i sistematično produbljuje etničke razlike izazivajući diskriminaciju i nipodaštavanja nealbanskog stanovništva. Prema našim saznanjima od početka ove godine zabeleženo je 105 etnički motivisanih napada. Pored toga, Priština aktivno radi na postavljanju administrativnih i birokratskih prepreka, preduzimanjem poteza i mera koji nisu usaglašeni u dijalogu dve strane, kao osnovnom mehanizmu za pregovore i postizanje rešenja između Beograda i Prištine. Njihov odnos i postavljanje je u tom smislu višestruko problematično. Svojim neodgovornim ponašanjem, privremene institucije samouprave svesno sabotiraju napore ne samo Beograda, već i EU i drugih involviranih strana u međunarodnoj zajednici, sa očiglednom namerom sprovođenja dva cilja – prvi je izbegavanje sprovođenja preuzetih obaveza. Drugi, krajnji i daleko alarmantniji cilj je zastrašivanje, marginalizacija i progon Srba.

I dalje se, kao i godinama unazad, Srbi na različite načine zastrašuju, podstiču na napuštanje svojih domova, sela i gradova u kojima su rođeni i žive, a oni raseljeni obeshrabruju da se vrate tamo gde su rođeni i započeli svoje živote. Privremene institucije planski rade na tome da uklone i izbrišu što je više moguće onog kulturnog i nacionalnog diverziteta koji još opstaje. Istovremeno, Priština svesno potpiruje međuetničke tenzije koristeći sve dostupne metode. Tako je, prilikom hapšenja Nikole Nedeljkovića zbog navodnog „izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti“, a zapravo prisustvovanja proslavi obeležavanja Vidovdana, Nikola osuđen na punih osam meseci bez ijednog materijalnog dokaza. Sa druge strane, podsećam da ni do danas nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca za više od 1.000 Srba stradalih samo od 1999. godine. Zbog ovakvog, planskog zastrašivanja etnički su očišćeni gotovo svi gradovi i sela na Kosovu i Metohiji, a predstavnici Prištine svojim delovanjem nastavljaju da ignorišu patnje, dosipajući so na rane Srbima koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta, a podvlačim, u pitanju je preko 200 hiljada ljudi. Takav odnos traje već 23 godine i ne menja se, što je u potpunoj suprotnosti sa demokratskim vrednostima i principima koje PIS često u svojim izjavama afirmišu. Prištinske delegacije u svim dosadašnjim izlaganjima pred ovim uvaženim telom naglašavaju šta je nekada bilo, bolno izostavljajući kako danas žive nealbanci na Kosovu i Metohiji.

Stoga, smatram potrebnim da naglasim da je neophodna istinska politička volja involviranih međunarodnih činilaca i Prištine, kako bi se stvorili uslovi za početak kraja diskriminacije na nacionalnoj osnovi i zajednički život u Pokrajini.

Dozvolite mi, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, da skrenem Vašu pažnju i na rigidan, sporan i krajnje neozbiljan nastup druge pregovaračke strane u okviru dijaloga. U ostvarivanju gore pomenutih ciljeva Priština primenjuje takozvanu politiku reciprociteta, dobro osmišljenu, malicioznu strategiju koja nažalost nije samostalno zamišljena. Kontinuiranim insistiranjem na međusobnom priznanju kao centralnom delu dijaloga, takozvana politika reciprociteta na najbolji način pokazuje suštinsku nespremnost trenutnog političkog rukovodstva Prištine za pronalazak bilo kakvog kompromisnog rešenja. Podsetiću vas, razgovori između Beograda i Prištine nisu započeti sa izborom aktuelnog rukovodstva Prištine, već traju čitavih 11 godina od kada je započet tehnički dijalog (8.3.2011). Samim tim, ocenjujemo kao nedopustive pokušaje da se aktuelni format dijaloga dezavuiše, a dogovori poništavaju samo zato što ne odgovaraju trenutnim političkim činiocima. Neprihvatljivo je da se trenutne geopolitičke okolnosti koriste da se, jednostavno, jednim potezom precrta ono na čemu je godinama mukotrpno rađeno. Beograd je, podvlačim, institucionalno od samog početka uključen u dijalog, dok je posvećenost druge strane varirala i varira u zavisnosti od političke opcije koja je na vlasti.

Zaoštreni politički nastup i narativ aktuelnog rukovodstva PIS u Prištini prate i konkretni destabilišući koraci. U izveštajnom periodu, zamaskirane kao pokušaji navodne integracije u društvo, nametnute su mere o registarskim oznakama. Podsećam i ponavljam, o uvođenju ovakvih mera nije bilo saglasnosti u dijalogu Beograda i Prištine. Verujem, dame i gospodo, da ćemo i danas od strane predstavnice PIS u Prištini čuti navode kako je njihova strana ispunila sve obaveze, ali upravo odluka o preregistraciji tablica pokazuje da, po ko zna koji put, Priština ne samo da ne ispunjava dogovoreno, već poništava rezultate dijaloga, stvarajući iznova novu krizu. O efektu ovakvih, nasilno nametnutih mera najbolje govori da je od donošenja odluke zabeležen jednocifren broj preregistrovanih vozila sa srpskim registarskim tablicama, od čega je svega dvoje Srba sa severa KiM. To je još jedan pokazatelj da Priština ne uživa podršku svih, a da, sa druge strane, u kontinuitetu provocira prirodnu reakciju srpskog stanovništva, koje ne može da kontinuirano preživljava samovolju rukovodstva iz Prištine.

Verujem da ćemo i danas čuti ustaljeni narativ predstavnika iz Prištine koji pokušavaju da svaku reakciju Srba na KiM predstave kao aktivnost organizovanu od strane Beograda u navodnim pokušajima destabilizacije. Ovakve tvrdnje jednostavno ne odgovaraju istini. Srbija, sa svoje strane, ni na koji način ne može da obuzda revolt koji vlada među nealbanskim stanovništvom Kosova i Metohije. Nepobitna je činjenica da protesti građana predstavljaju bunt protiv dugogodišnjeg institucionalnog nasilja i obespravljivanja nealbanskog stanovništva, kojem se, u ovom slučaju, uskraćuje pravo na mirno uživanje privatne imovine stečene na zakonit način. Priština se dakle ne zaustavlja u pokušajima oduzimanja imovine, a, kao što je poznato, jedna od meta je i Srpska pravoslavna crkva, i to dovođenjem u pitanje vraćanja imovine manastiru Dečani, čime Priština paradoksalno ne ispunjava odluke sopstvenog tzv. Ustavnog suda.

Dame i gospodo,

Dugo sam razmišljao kako da ilustrujem stvarnu sliku svakodnevice nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Navešću samo neke od činjenica. Prema našoj evidenciji nesmanjen je intenzitet obespravljivanja nealbanskog stanovništva, a ni broj etničkih motivisanih incidenata se nažalost nije smanjio. I u poslednjem izveštajnom periodu zabeleženi su brojni incidenti, govor mržnje, zastrašivanja, kršenja prava na pravično suđenje, ugrožavanja prava na slobodu kretanja i verskih prava, skrnavljenja crkava i grobova. Neprihvatljivi su i učestali napadi na objekte Srpske pravoslavne crkve, a posebno ponižavajuć odnos prema srpskoj kulturnoj i duhovnoj baštini na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i 4 spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska. Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Kada je reč o pravima građana, pokušajte da zamislite da vam je oduzeto elementarno političko i građansko pravo da glasate. Srbima u Pokrajini je to urađeno i to uz učestala zastrašivanja i nasilne upade specijalnih snaga Rosu, koji su instrument za sprovođenje ciljeva Prištine pod izgovorom navodne borbe protiv kriminala. U decembru prošle godine Bratislav Nikolić, predsednik opštine Štrpce, pritvoren je pod sumnjom za organizovani kriminal i korupciju - još nije optužen i drže ga u pritvoru u Podujevu. Jedini razlog je pravljenje dodatnog i konačnog pritiska na srpsku zajednicu u Štrpcu.

Na koji način se opravdava borba protiv kriminala kada se specijalne snage Rosu koriste za upade na seoske slave, pretresanje škola i kidnapovanje vozača sanitetskog vozila koji je prevozio medicinsku infuziju i lekove? Koji su motivi i racionalizacija ovih postupaka? Samo pokušajte da zamislite i da se stavite u cipele Dragice Gašić, jedine srpske povratnice u Đakovicu. Zamislite da vam je i dalje zbog vašeg porekla i nacionalnosti zabranjeno da kupite hleb, jer živite u opštini koju lokalni Albanci ponosno smatraju zabranjenom za nealbance. Da čak jedanaest albanskih organizacija građanskog društva zahteva vaše proterivanje, kao i zabranu da se ikad ubuduće ijedan nealbanac vrati u taj grad. Onda vam je jasan nivo zastrašivanja sa kojima se suočavaju Srbi povratnici. Jasno vam je zašto je procenat povratnika ispod 2% i zašto je on i dalje jedan od najmanjih na svetu. Dozvolite mi da postavim pitanje, da li su ovo odlike društva koje se prema svetu predstavlja kao demokratija i faktor stabilnosti u regionu?

Svesni smo da dijalog ima širu dimenziju i da može uticati na situaciju u celom regionu. U prilog tome svedoče i sve izjave srpskih zvaničnika, uključujući i samog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. „Bolje sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati“ reči su našeg predsednika koje najbolje opisuju politiku mira, pomirenja, regionalne saradnje koju sprovodi srpsko rukovodstvo, vođeno vizijom izgradnje zajedničke i prosperitetne budućnosti Balkana.

Verujem da je odgovornost današnjih lidera da stvore jasnu zajedničku viziju za buduće generacije. Takvu viziju pokazali su lideri i Beograda i Tirane stvarajući Otvoreni Balkan, inicijativu iz regiona za region, koja već daje konkretne rezultate. Srbija je u više navrata, bez razumevanja druge strane, ispružila ruku ka Prištini pozivima za uključivanje u ovu inicijativu, računajući da će postojati svest o važnosti ekonomskog povezivanja i napretka za dobrobit građana celog Balkana.

Dame i gospodo,

Kategorički odbacujemo argumentaciju Prištine o navodnoj protivustavnost formiranja Zajednice srpskih opština, jer je jasno da stav Prištine prema ovoj obavezi predstavlja odnos prema srpskom narodu u Pokrajini i ukazuje da se ona protivi tome da se srpski narod organizuje kao etnička zajednica i tako ostvari svoja kolektivna prava. Njihov pristup ima za cilj, kao poželjan model, sredine bez Srba, kao što su Priština, Đakovica ili Peć, ili neka druga slična mesta u Pokrajini. Za našu stranu je neprihvatljivo da Priština već punih 3.470 dana odbija da ispuni svoje obaveze i da razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština, i uveravam vas da, bez obzira na ovu činjenicu, Srbija neće odustati od napora za pronalaženje kompromisnog rešenja za trenutnu situaciju.

Podsetiću vas da predstavnici Prištine, iako u svojim istupanjima često ponavljaju da je slučaj takozvanog "Kosova" gotova stvar, već 14 godina nisu priznati od strane većine članica UN. Ako je tzv. nezavisnost Kosova realnost, zašto onda imamo dijalog? Zašto je onda sve više pritiska na Beograd za potrebu obostranog priznanja? Ono što trenutno političko rukovodstvo Prištine odbija da prihvati je da se Beograd ne može zaobići u potrazi za konačnim rešenjem. To važi i u slučaju sve učestalijih najava članstva Prištine u međunarodnim organizacijama. Da li će ovakvi potezi pomoći stvaranju potrebne atmosfere za dijalog? Da li pak na ovaj način nagrađujemo destruktivno ponašanje Prištine i odbijanje dijaloga? Naše viđenje je da pokušaji učlanjenja tzv. "Kosova" u međunarodne organizacije predstavljaju nedopustiv čin i Srbija će odlučno nastupati protiv takvih koraka Prištine.

Tokom prošle sednice ovog uvaženog tela u aprilu ove godine mogli smo čuti pozive pojedinih članica SB UN za smanjivanjem, pa čak i gašenjem UNMIK, uz objašnjenje da Priština ima sopstvene i funkcionalne institucije. Međutim, okolnosti koje sam vam predočio i situacija na terenu nas iznova podseća da je međunarodno prisustvo u našoj južnoj pokrajini još uvek neophodno i s tim u vezi, podržavamo napore koje ulažu UNMIK, KFOR, EULEKS i OMIK u okviru svojih mandata. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti, što dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu i kapacitetu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244.

Na kraju,

Želim da ukažem da u poslednje vreme u svim međunarodnim forumima čujemo pozive na poštovanje principa UN. Podržavamo teritorijalni integritet svih članica UN. Ali, šta je sa Srbijom? Želeo bih da upitam cenjene članice ovog uvaženog tela da li se potrebe primene principa iz Povelje UN odnose samo na neke ili na sve njene članice? Kao država koja dosledno poštuje međunarodno pravo i još uvek trpi posledice kršenja istog, verujemo bi Povelja UN i međunarodno pravo, uključujući teritorijalni integritet i suverenitet država, trebalo da se poštuje od strane svih i primenjuje neselektivno na sve države članice UN. Podsetiću vas da je upravo ovo telo pre više od dve decenije donelo rezoluciju 1244 kojom je potvrđen teritorijalni integritet Srbije, ali to nije sprečilo pojedine države da priznanjem tzv. „Kosova“ pogaze principe UN, ali i rezoluciju koju su same donele prilagođavajući međunarodno pravo svojim interesima i ciljevima. Upravo zato, sve češće pominjanje slučaja „Kosova“ je pokazatelj da je pravljenjem presedana otvorena Pandorina kutija, jer snaga svakog principa počiva na njegovoj potpunoj i univerzalnoj primeni i bezuslovnom pridržavanju.

Primetićete da sam u svom izlaganju postavio mnoštvo pitanja i izražavam nadu da ćemo danas od Vas, poštovanih članica SB UN i predstavnika Prištine, čuti odgovore na bar neka od njih, jer žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci to zaslužuju.

Svi žitelji Kosova i Metohije sa punim pravom očekuju poboljšanje atmosfere i primirivanje tenzija na etničkom nivou koje su preduslov za normalan život. Za takav korak neophodna nam je konstruktivnost koja na strani Srbije neizostaje, ali i istinska puna podrška međunarodnih činilaca. Ističem da Srbija uvek bila i ostaje duboko posvećena pronalasku održivog rešenja mirnim putem, a zarad mira, stabilnosti i zajedničke budućnosti.

Hvala.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji

12.10.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Emanuelom Žiofreom koji mu je tom prilikom predao Godišnji izveštaj o Srbiji koji je danas objavila Evropska komisija.

Predsednik Vučić je zahvalio briselskoj administraciji na obimnom radu i korektnosti u sastavljanju Izveštaja ocenivši da je on povoljniji po Srbiju kada je reč o vladavini prava, a i mnogo nepovoljniji u smislu usaglašavanja sa spoljnom politikom EU.

”U velikoj meri sam saglasan sa onim što je napisano u Izveštaju, a suština se tiče odnosa Srbije prema uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji i to je jedina oblast u kojoj je Srbija nazadovala. To je političko pitanje. Rekao sam gospodinu Žiofreu da ćemo sa velikom ozbiljnošću i odgovornošću uzeti u obzir njihove stavove, predloge i mišljenja što se toga tiče”, izjavio je predsednik Vučić naglasivši da je deo koji se odnosi na uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji obojio ceo Izveštaj i da je u pitanju politička odluka Republike Srbije za koju se sada plaća cena.

Predsednik Vučić je izrazio zadovoljstvo činjenicom da Izveštaj Evropske komisije konstatuje napredak kada je reč o sprovedenom referendumu u cilju jačanja nezavisnog pravosuđa u Srbiji, da je izvestan napredak konstatovan i u borbi protiv korupcije, a prihvaćene su i implementirane većina preporuka ODIRA oko sprovođenja izbora u zemlji.

”Ono što je za nas važno jeste da Evropska komisija konstatuje da je Srbija spremna da otvori klaster 3. Mislim da nam ovaj Izveštaj otvara mnogo prostora da nastavimo da radimo na sveobuhvatnim reformama, da mnogo toga do Nove Godine uradimo po pitanju vladavine prava jer je bolji progres primećen u poglavlju 24, iako je primećen i u poglavlju 23, što je veoma važno za našu zemlju i ukupnu demokratizaciju i pravni poredak”, poručio je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je dodao da je važna činjenica to što Srbija nastavlja da gradi dobrosusedske odnose sa svima, da sa nekim susedima ima i najbolje odnose u savremenoj istoriji, a povodom konstatacije Evropske komisije o zategnutim odnosima sa Hrvatskom, predsednik Vučić kaže da ne misli da su odnosi posebno zategnuti i da to svakako nije krivica Srbije.

Govoreći o poglavlju 35, koje se odnosi na dijalog Beograda i Prištine, predsednik Vučić konstatuje da je srpska strana u nijansama bolje ocenjena od Prištine i naglašava da Beograd nije izazvao nijednu krizu na terenu.

”Po tom pitanju je težak put pred nama i plašim se da za Srbiju tu neće biti dobrih vesti u narednom periodu. To je nešto čemu posebno moramo da se posvetimo kako bismo čuvali mir i stabilnost i kor naših državnih i nacionalnih interesa”, zaključio je predsednik Vučić.

Šef Delegacije EU u Republici Srbiji Emanuel Žiofre naglasio je da su EU i Srbija bliski partneri, da Unija želi da Srbija bude deo evropske porodice i poručio da trenutna bezbednosna kriza u Evropi i svetu zahteva veće jedinstvo, ali i teške odluke.

”Mi, kao EU, računamo mnogo na Srbiju i sve naše partnere koje smatramo za saveznike. Važno je da se usklade sa pitanjima bezbednosti u ovom trenutku. Potrebni su nam naši partneri, potrebna nam je Srbija, potrebno je da nam se svi pridruže”, poručio je Žiofre.

Šef Delegacije EU Emanuel Žiofre je, predstavljajući Izveštaj Evropske komisije o Srbiji, kao pozitivne ocenio ekonomske parametre u zemlji i podvukao napredak ostvaren u oblasti pravosuđa, ustavne reforme i borbu protiv korupcije.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Nastavak pomoći EU za podizanje kapaciteta za sprečavanje migracija

Beograd, 7. oktobar 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i potpredsednik Evropske komisije Margaritis Shinas prisustvovali su danas potpisivanju ugovora o grantu Evropske unije Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Ovaj dokument su u Vladi Srbije potpisali komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre.

Brnabić je, nakon sastanka sa Shinasom i potpisivanja navedenog ugovora, navela da je Evropska unija, od početka migrantske krize do danas, uključujući i najnoviji ugovor o grantu u iznosu od 36 miliona evra, pomogla Srbiji sa 200 miliona evra za podizanje kapaciteta i upravljanje migracijama.

Ona je podsetila na to da je potpredsednik Evropske komisije juče imao priliku da obiđe jedan centar za migrante i da se uveri u to kako koristimo evropska sredstva i na koji način se borimo protiv ilegalnih migracija.

Premijerka je navela da je od početka krize kroz Srbiju prošlo više od 1,5 miliona ljudi, te da migranti dolaze uglavnom iz Sirije, Avganistana i Pakistana i da je Srbija u odnosu prema njima pokazala evropske vrednosti, lice humanosti i preuzela svoj deo odgovornosti.

Brnabić je ukazala na to da je u naš obrazovni sistem u ovom trenutku uključeno 197 dece migranata, dodajući da nam je EU u svemu ovome mnogo pomogla, budući da je od 2015. godine donirala više od 160 miliona evra kako bismo podigli kapacitete za sprečavanje ilegalnih migracija.

Prema njenim rečima, od tog iznosa 130 miliona evra je namenjeno za podizanje kapaciteta za upravljanje migracijama, a oko 30 miliona evra za bezbednost granica.

Predsednica Vlade je upozorila na to da je u ovoj godini nivo migracija u odnosu na prošlu godinu povećan za više od 100 odsto.

Poseta potpredsednika Evropske komisije ima za cilj da još jednom sagledamo šta možemo da uradimo da povećamo našu bezbednost i ojačamo granice, rekla je Brnabić i ponovila da će Srbija do kraja godine uskladiti viznu politiku sa viznom politikom Evropske unije.

Shinas je izrazio nadu da će Srbija uskoro biti deo evropske porodice i dodao da Evropska unija pruža podršku našoj zemlji za rešavanje pitanja migracija.

Treba da se nadogradimo na dobre stvari koje smo zajedno uradili i istražimo nove oblasti kako da ubrzamo proces pregovaranja i to nije nešto što bi EU ponudila Srbiji, već to Srbija zaslužuje, rekao je on.

Prema njegovim rečima, ujedinjenje evropskog kontinenta zasniva se na demokratiji i posvećenosti EU zarad bezbedne i mirne budućnosti svih naroda Evrope.

Srbija je preuzela ogromne korake za pomirenje i izgradnju budućnosti sa Evropom i ovaj zamah ne treba da se uspori, ocenio je Shinas i naglasio da je ovde da potvrdi punu posvećenost Srbije u procesu pridruživanja EU.

On je dodao da Srbija ne treba da prekine svoje istorijske, ekonomske i političke odnose sa drugim zemljama, već da bi trebalo da ide u istom pravcu kao i njeni susedi i prijatelji.

Imamo postpandemijski porast broja migranata i treba da nađemo način kako da rešimo ovo pitanje. EU će nastaviti da pomaže Srbiji u vezi sa problemom migracija, što dokazuje i ova moja poseta, rekao je potpredsednik Evropske komisije.

Prema njegovim rečima, još jedan konkretni dokaz jeste potpisivanje ovog novog paketa finansijske pomoći od 36 miliona evra, koji će pomoći da se operativni kapaciteti Srbije povećaju kada je reč o rešavanju problema migracija.

On je objasnio da je ova finansijska pomoć deo većeg paketa od 57 miliona evra za upravljanje migracijama i povećanje kapaciteta i pravosuđa kako bi se rešavala pitanja migracija i azila.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Sastanak sa potpredsednikom Evropske komisije

07.10.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa potpredsednikom Evropske komisije Margaritisom Shinasom sa kojim je razgovarao o situaciji u oblasti migracija i migratorne politike u regionu i načinima za jačanje saradnje i podrške EU kada je reč o integrisanom upravljanju granicama, zaustavljanju nelegalnih prelazaka i pomoći izbeglima koji se nalaze ili prolaze kroz teritoriju Republike Srbije.

Predsednik Vučić je naglasio da Srbija do kraja godine planira da značajno uskladi svoju viznu politiku sa politikom EU kako bi onemogućila da se njena teritorija koristi za ilegalne migracije ka Zapadu.

U tom kontekstu, sagovornici su se saglasili o neophodnosti zajedničkog rada kao jedinog mogućeg u cilju rešavanja izazova u oblasti migracija i položaja izbeglica.

Margaritis Shinas je ponovio ocenu Evropske komisije da je Srbija pouzdan partner EU u upravljanju migracionim tokovima, da nastavlja da daje pozitivne rezultate u tom pogledu i najavio novu tranšu finansijske pomoći Evropske komisije Komesarijatu Srbije za izbeglice i migrante u iznosu od 36 miliona evra.

Margaritis Shinas je takođe ponudio da se ubrza raspoređivanje FRONTEKS-a kako bi se podržala zaštita granica u Srbiji.

Dvojica sagovornika su razgovarali i o utiscima sa jučerašnjeg Samita Evropske političke zajednice u Pragu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Vučić na Samitu u Pragu

06.10.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Samitu u Pragu na kojem se razgovaralo o inicijativi za uspostavljanje Evropske političke zajednice kao platforme za dijalog postojećih članica Evropske unije i onih država koje tome teže. Tokom Samita u glavnom gradu Češke Republike, predsednik Vučić učestvovao je i na Okruglom stolu o energetici, ekonomiji i klimatskim pitanjima.

Predsednik Vučić je na Samitu izneo probleme Srbije, uz koju su, kako je preneo, snažno stali bugarski predsednik Rumen Radev, grčki premijer Kirijakos Micotakis, dok je nemački kancelar Olaf Šolc pažljivo slušao. On je istakao da je na panelu u Pragu najvažniji zaključak da se povežu elektromreže i gasni interkonektori i nafotovdi da bi se energenti koristili iz celog sveta.

"Mnogo dobrih stvari se tu čulo, kojim putem će Evropa da ide. Izgradnja povezujućih transmisionih sistema, novih interkonektora, gasovoda, naftovoda, da bi mogli da se koriste energenti iz celog sveta. U subotu ćemo pričati više o novim investicijama. Zahvalio sam Evropljanima na podršci za izgradnju interkonektora sa Bugarskom", rekao je predsednik Vučić i preneo da je još jednom zamolio da se razmotri odluka o zabrani uvoza ruske nafte. On je naveo i da je bilo onih zvaničnika koji su nas podržali, kada je reč o osmom paketu sankcija EU prema Rusiji.

"Što se tiče onih koji su bili na našoj strani povodom ovoga, jer sam ja pokrenuto tu temu, ponoviću, Rumen Radev je bio fantastičan. Rekao je da ne razume o čemu se radi i da nije fer prema Srbiji i da treba da se vidi šta može da se uradi da se to ispravi. Micotakis je u svojoj završnoj reči govorio o tome i hvala im", rekao je predsednik.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na novu političku zajednicu koju je predložio francuski predsednik Emanuel Makron.

"Okupili smo se da pokažemo da pripadamo Evropi. To je za nas veoma korisno, idealna prilika da imamo dobre sastanke, da saznamo neke stvari. Video sam šta mnogi počinju da rade u svojim zemljama po pitanju energetske krize. Nama ovo znači, a kad i kako će da se nastavi ili uspori evropski put, videćemo", naveo je predsednik i dodao da na sastanku nije bilo kritika na račun politike Srbije, ali da očekuje da će ih biti tokom bilateralnih susreta.

Predsednik Vučić sastao se u Pragu sa predsednikom Češke Republike Milošem Zemanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim i ekonomskim odnosima Srbije i Češke, kao i o njegovoj predstojećoj poseti Srbiji, kojoj se, kako je istakao, unapred raduje.

"Sa dragim i poštovanim prijateljem Zemanom razmenio sam mišljenja o geopolitičkim izazovima današnjice, pogotovo u svetlu aktuelne energetske situacije, ali i u brojnim drugim aspektima. Kao i uvek, slušao sam mudre procene iskusnog državnika i iskrenog poštovaoca naše zemlje", naveo je predsednik Vučić.

Tokom boravka u Pragu, predsednik Srbije sastao se i sa predsednikom Republike Francuske Emanuelom Makronom, kancelarom Savezne Republike Nemačke Olafom Šolcom, kao i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs /Dimitrije Goll

Sastanak sa šefom Delegacije EU u Srbiji

04.10.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Emanueleom Žiofreom, sa kojim je razgovarao o odnosima sa EU, predstojećem Samitu u Pragu, modalitetima jačanja saradnje u oblastima od obostranog interesa, poput energetske bezbednosti, usklađivanja vizne politike sa EU u cilju borbe protiv ilegalnih migracija, kao i o saradnji na velikim infrastrukturnim projektima.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija posvećeno radi na realizaciji ciljeva koji su u skladu sa njenom evropskom orijentacijom, poput snažnog ekonomskog napretka i očuvanja mira i stabilnosti u regionu kroz inicijative povezivanja, čime je pokazala da je ozbiljan, odgovoran i pouzdan partner Unije.

U tom kontekstu, sagovornici su razmenili mišljenja i o predstojećem Samitu u Pragu na kojem će se raspravljati o inicijativi za uspostavljanje evropske političke zajednice kao platforme za dijalog postojećih članica EU i onih država koje tome teže.

Ambasador Žiofre je ponovio preovlađujući stav Brisela kada je u pitanju usklađivanje spoljne politike Srbije sa agendom EU i uvođenjem sankcija Ruskoj Federaciji i izrazio spremnost za saradnju sa našom zemljom u pogledu rešavanja otvorenih pitanja, koja su od ključnog značaja za dalji napredak Srbije na putu evrointegracija.

Predsednik je ponovio zahvalnost Evropskoj komisiji na podršci u izgradnji energetske infrastrukture, što je za Srbiju od izuzetnog značaja, dodavši da je naša zemlja maksimalno angažovana na projektima diversifikacije energetskih izvora i puteva snabdevanja.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Srbija ostaje opredeljena evropskom putu i njenim vrednostima

Beograd, 30. septembar 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom i članom Delegacije Odbora Evropskog parlamenta za stabilizaciju i pridruživanje EU Matjažom Nemecom o evropskim integracijama Srbije, reformama u oblasti vladavine prava, parlamentarnoj saradnji, ali i aktuelnoj globalnoj situaciji.

Brnabić je ocenila da Srbija čvrsto stoji na evropskom putu, kao i da je strateško opredeljenje Vlade koja će biti formirana, snažan nastavak reformi u oblasti vladavine prava, a koje su u temeljnom interesu naših građana.

Premijerka je podsetila na to da je takvo opredeljenje demonstrirano tokom mandata odlazeće Vlade.

U prethodnom periodu implementirane su preporuke ODIHR-a kada je u pitanju unapređenje izbornog procesa, kao i veliki broj preporuka Radnog tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO) u oblasti borbe protiv korupcije.
Ovi rezultati, zajedno sa izmenama Ustava u oblasti pravosuđa, pokazuju koliko je naša zemlja kredibilan partner koji ispunjava reformske korake na svom evropskom putu.

Ono što izostaje, kako je objasnila Brnabić, je adekvatna valorizacija učinjenog i nedostatak pozitivnih signala Evropske unije za proces proširenja, kako za Srbiju, tako i za Zapadni Balkan.

Umesto toga, kako je napomenula, iz Brisela uglavnom čujemo kritike i stalno nove zahteve.

Predstavnici Evropskog parlamenta istakli su da, bez obzira na trenutne teške okolnosti sa kojima se suočava Evropska unija, postoji jasno opredeljenje da Srbija bude deo Unije i da je neophodan zajednički rad na mnogim poljima, kako bi ovaj proces bio ubrzan.

Oni su ocenili da su stvoreni uslovi za čvršću parlamentarnu saradnju u okviru procesa Međupartijskog dijaloga.
Brnabić je ponovila da će Srbija ostati opredeljena evropskom putu i vrednostima, u skladu sa interesima naše države i građana i našim nacionalnim interesima.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Sastanak sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju i članom Delegacije Odbora Evropskog parlamenta za stabilizaciju i pridruživanje Evropskoj uniji

30. septembar 2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predstavnicima Evropskog parlamenta u međustranačkom dijalogu, izvestiocem EP za Srbiju Vladimirom Bilčikom i članom Delegacije Odbora EP za stabilizaciju i pridruživanje Evropskoj uniji Matjažom Nemecom, sa kojima je razgovarao o situaciji u regionu i drugim aktuelnim pitanjima.

Tema razgovora predsednika Vučića i predstavnika EP bila je i posvećenosti Srbije evropskom putu i pravac u kojem će ići politika naše zemlje po pitanju usklađivanja sa evropskom politikom.

Predsednik Vučić je još jednom ponovio dobro poznatu poziciju Srbije i istakao da naša zemlja ostaje na evropskom putu, ali kao nezavisna i suverena zemlja koja sama donosi odluke koje se tiču njenih državnih i nacionalnih interesa.

Predstavnici EP su izrazili spremnost da nastave proces međustranačkog dijaloga sa Narodnom skupštinom Republike Srbije. Takođe, još jednom su ponovili zahtev da Srbija uvede sankcije Ruskoj Federaciji, kao i veću usaglašenost naše zemlje sa politikom EU iz oblasti ljudskih prava i migrantskih kretanja.

Predsednik Srbije je na nedvosmislen način objasnio poziciju naše zemlje po svim pomenutim pitanjima.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Selaković: Intenzivna diplomatska aktivnost u Njujorku, afirmisali smo našu politiku

24. septembar 2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u Njujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane.

Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Kongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma.

"Kada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN.

"Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković.

Kako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN.

"Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti. Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane.

"Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnosti potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Obraćanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića na generalnoj debati 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija